Lažni pomiritelji na našim prostorima su imali od 1995. u BiH a u Srbiji i Crnoj gori od oktobra 2000. pa do danas da nam pokažu na delu kako su oni pametni a ostali glupi, kako su oni racionalni a ostali iracionalni, kako su oni moralni a ostali nemoralni, kako su oni za mir a ostali za rat, kako su samo Srbi krivi a svi ostali nevini. I – šta imamo? Nikad nestabilniji region. Mržnje prema Srbima ne da nisu utihnule, nego se sada manifestuju sa još većom samosvešću i otvorenošću. Bakir se hvata za bilo koju pseudopravnu slamčicu da bi legitimisao svoju mržnju prema Srbima i Republici Srpskoj. I

Poslanik SDP-a u Hrvatskom saboru Ranko Ostojić upozorava na rast ekstremizma i fašističke skupove, te ocjenjuje da je samo pitanje vremena „kada će pasti krv“, za šta će biti kriva sadašnja vlast u Hrvatskoj. „Ne možemo čekati da neko bude ubijen da bi vlast reagovala. Daje se poruka /ekstremistima/: `Idite, radite šta god želite`“, navodi Ostojić. On optužuje hrvatsku vlast da „toleriše nasilnike i fašiste“, koji imaju svoje televizijske emisije i portale, „a njihova riječ završava kao palica u nečijim rukama“. Ostojić je pobrojao samo neke od incidenata koji su se dogodili u posljednje vrijeme – od napada na „Super super“, foto-montaže potpredsjednika Sabora Milanke Opačić sa navodnim „četničkim obilježjima“,

Zamislite, i ja sam „izolovani slučaj.“ Ili bolje reći, jedan od 500.000 (pet stotina hiljada) srpskih „izolovanih slučajeva“ u Hrvatskoj. Kažete moja Predsjednica, da, moja šta hoćete, sve dok se ne odričem državljanstva Hrvatske, da je ovo sa A-HSP (autohtonom, izvornom, ustaškom, fašističkom…) izolovan slučaj i da tome ne treba pridavati značajnu pažnju. Hajde da Vam vjerujem, biti ću nepažljiv. Neću spominjati „šačicu modernih ustaša.“ A i što bi? Ne živim u Hrvatskoj, nisam osporio da Hrvatska kao samostalna, neovisna, nezavisna, kako god mi nazivali tu državu ima pravo u okvirima svojih granica radi šta hoće – sve dok traje. Da li će na graničnim prelazima sutra umjesto „dobro došli“

Savez Sokola pripremao se za odbranu zemlje pre Aprilskog rata 1941. Pri župama su organizovani narodno-odbrambeni otseci. D. Stanković, pročelnik župskog narodno-odbrambenog odseka, istakao je u svom izveštaju : „Mi hoćemo borbu, borbu s neprijateljima našeg naroda i naše države .. . Mi nismo hteli tu borbu. Mi smo je dugo izbegavali. Ali nam je ona nametnuta. I mi smo je primili, istina, teška srca, … Jer ne treba zaboraviti da je sokolstvo poniklo u borbi i da je ono zadržalo i danas svoj borbeni karakter.” (1) Međudruštveni odbor sokolskih jedinica (društava i četa) u Beogradu odlučio je da  17 marta 1940. bude održana smotra svih članova sokola sa teritorije

‘Ajd ovako, jednom za svagda da razjasnim! Ja sam nacionalista, nisam šovinista ni fašista. Nacionalista voli svoj narod i svoju zemlju, a to je osnovno kako bi mogao da voli i poštuje tuđe. Verujuća sam jer to osetim u svojoj duši i znam da je jedini ispravan put, Hristov put. Srbin je jednako pravoslavac, od iskona je tako. Kada su Srbi gradili Božje hramove, manastire i crkve u kolevci svojoj, Kosovu i Metohiji, Amerika nije postojala(nije otkrivena), a o izmišljenoj naciji Albancima, njihovim mitovima, red je da se kaže ukratko istina. Ne, oni ne potiču od Ilira, vidite HISTORIA E POPULLIT SHQIPTAR, Tirana, 1959. godine.O ovoj istorijskoj činjenici podrobno piše