Од 200 свештеника у Црној Гори, побијенио је њих 182, и то најчешће на најсвирепије начине, пошто су их претходно звјерски мучили – чупали им браде, качили им овнујска звона, упрезали у коњске кочије, тјерали их да пију крв убијених четника, живе их бацали у јаме. Послератна власт регистровала Удружење свештеника Црне Горе, које је објавило црквени календар с петокраком! Пише: Љубиша Морачанин Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом… Један од првих

У Београду је синоћ приређено представљање репринт издања „Савинског буквара“ из 1692. године, које су приредили Библиотека града Београда и Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња. Из овог буквара, чијој је промоцији присуствовао велики број Београђана, учио је и велики Његош, а о њему се зна и у Русији. О значају репринта ове књиге говорили су проф. др Јелица Стојановић и предсједник требињске „Ћирилице“ Весна Андрић. Први „Савински буквар“ направио је јеромонах Карион Истомин, који га је осликао тако да сваком слову одговара одређена слика. „Савински буквар“ има 41 лист. На првом листу је запис јеромонаха Симеона Маркова Савинца, који се постарао да књигу обнови, затим слиједи уоквирени предговор у коме

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже за РТС да је неопходно низом мера охрабривати ћирилицу у јавном саобраћају, исписима на радњама, у декларацијама – као израз српске баштине. Нацрт Стратегије развоја културе, о коме се месецима говорило, однедавно је доступан широј јавности, а ускоро би, како се најављује, о том документу требало да буде отворена јавна расправа, у више градова у Србији. Ипак, и пре те расправе, једно од питања које је привукло велику пажњу јесте третман језика и писма. У Стратегији се на два места говори о српском језику и ћирилици. Најављује се и формирање посебног тела – Савета за српски језик. Зашто је ћирилици и српском језику

Ристо Јеремић основао је почетком 1893. у Фочи Српско соколско-побратимско друштво са задатком да подиже физички и морално своје чланове и да води борбу против алкохолизма. Удружење је основало трезвеносну секцију. Аустро-Угарска власт је соколско друштво забранила и наредила да се гимнастичке справе униште. Друштво је наставило рад као трезвењачко под називом „Побратимство, Дружина православних Срба у Фочи“ и наставило је да негује соколске идеје.  (1) Стеван Жакула рођен је 26.12.1875. у Перушићу у Лици. Гимназију је свршио у Сарајеву, одакле је кренуо на филозофски факултет у Грацу. У Грацу је био у соколској чети коју су образовали академичари, који су касније били најодушевљенији поборници соколства у земљи. После свршених