
“ К О Л О Н А „
Било је то давне деведесетпрве 13. децембар и зима стеже а српска колона низ цијели Папук са узнемиреним народом се растеже. Сви иду некуд у непознато и ко зна куда и до када, натоварени понеким стварима а у души им немир влада. Напустили огњишта своја наредио је тамо неко, ал` куда и до када нико им није рек`о. Аута, трактори и камиони пролазе кроз беспућа Папука, неки се преврћу а неки стају ни на половини, непознатог пута. Стравичан призор, рек`о би неко кад би погледао све са стране, ал` је наредба таква била да не смије нико да остане. Ја нисам била у тој колони ал` су родитељи мој били,











