arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Милорад Којић Фото: СРНА

Идуће године публикација о страдању Срба у Тузли

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у сарадњи са Удружењем „Тузлака“ из Бијељине објавиће наредне године публикацију о страдању Срба у Тузли у 20. вијеку са посебним акцентом на страдање у „Тузланској колони“, рекао је Срни директор овог Центра Милорад Којић. „Страдање у `Тузланској колони` обиљежило је почетак сукоба на ови просторима и почетак протјеривања Срба из такозване `мултиетничке Тузле` и ова публикација се темељи искључиво на чињеницама, а никако на манипулацијама“, навео је Којић. Према његовим ријечима, публикација о страдању Тузлака у 20. вијеку биће основа за снимање документарног филма. Којић је рекао да би рецензент ове публикације требао бити главни историчар израелског Института

Ослобођење Новог Сада: Сећање партизана који је развио заставу на Градској кући

На данашњи дан прије 73 године Нови Сад ослобођен од фашизма

Нови Сад данас обиљежава Дан ослобођења града од фашизма у Другом свјетском рату. На данашњи дан прије 73 године, послије трогодишње окупације у Нови Сад су ушле јединице Народноослободилачке војске Југославије/НОВЈ/, а убрзо потом и трупе совјетске Црвене армије. Тог 23. октобра 1944. године ослободиоце је дочекао Нови Сад, с скоро уништеном индустријом, без струје и трећином становника мање него прије рата. Током окупације више од 5.000 становника Новог Сада убијено је на стратиштима или је погинуло у јединицама НОВЈ. Истовремено, из Новог Сада је протјерано више од 20.000 његових житеља. У Нови Сад су априла 1941. године прво ушле њемачке, а потом и мађарске трупе. Њемачки и мађарски окупатор одмах

Немања Девић: ХУСАР

Живомир Дугић се родио око 1909. у селу Саранову, среза Лепеничког, у крају чији су се синови дичили што су потекли из Карађорђевог завичаја. Син сиротињског села, Дугић је 1928. са успехом завршио коњичку подофицирску школу и добио службу у Белој Цркви. Отуд је, из службе у коњици, и добио надимак по којем је остао упамћен у завичају: Хусар. Године 1933. био је одликован Сребрном, а 1939. и Златном медаљом за ревносну службу, што је била реткост за једног подофицира – то је било одличје обично предвиђено за официре. Али то говори и са колико је жара и умешности наредник-водник Хусар обављао свој посао. Пред рат, 1940. године, он се

Великосрпска авет поново на удару марксиста

(Поводом семинара „Између нације и истине: (Нова) Историја Републике Српске“ одржаног у Бања Луци 18. 10. 2017) Помпезно најављен, „критички семинар“ под називом „Између нације и истине: (Нова) Историја Републике Српске“ још једном је показао да озбиљна и одговорна друштвена критика није исто што и површно критизерство и (псеудо)идеолошко проказивање стварних или пројектованих противника. Семинар је организован у оквиру пројекта „Разоткривање историје“ који спроводи организација „РеЕКС“. У центру пажње овог пројекта је феномен „ревизије историје“. Покровитељи семинара су били Европска културна фондација (ECF) и Швајцарска агенција за развој и сарадњу (SDC). Као основни задатак семинара, најављено је давање одговора „на питање који су циљеви најновије мејнстрим хисториографске продукције у Републици

фото В.Митрић

Спомен јунацима Великог рата

На легендарном Мачковом камену јуче су освештани темељи будућег спомен-храма посвећеног Светом Стефану Лазаревићу, али и свим палим родољубима На легендарном Мачковом камену јуче су освештани темељи будућег спомен-храма посвећеног Светом Стефану Лазаревићу, али и свим палим родољубима за слободу из битке на Мачковом камену и на Дрини. Будућа богомоља, како је рекао протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управе СПЦ, биће и богослужбена, али и сведочанство и сећање на велико херојство Срба у великом рату за веру, отаџбину и нацију у овом делу Србије. Богомоља би требало да буде завршена наредне године до обележавања јубилеја – 100 година од завршетка великог рата. Аутор: В. М. Извор: НОВОСТИ Везане вијести: Мачков камен:

Ко је крив за злочине у Возући?

Седам српских жртава у протеклом рату у БиХ пронађено је и ексхумирано на подручју општине Завидовићи у Федерецији БиХ на локалитету Подсјелово. Након пребацивања у Центар за идентификацију у Бањалуци, биће утврђен њихов индентитет. Претпоставља се да пронађени скелети припадника Војске Републике Српске и српских цивила, који су страдали у септембру 1995. године приликом напада такозване Армије БиХ на Возућу, када је убијено 459 припадника Војске Републике Српске и српских цивила. Као и у неким досадашњим ексхумацијама на Озрену, пронађени скелети нису комплетни, па су тако од укупно 7 пронађених посмртних остатака, остаци четворо Срба пронађени некомплетни. „Проналазак ових посмртних остатака значајно ће допринијети процесуирању предмета ратних злочина на подручју

Марко Мартиновић обучава руске бољаре

Хрвати отимају нашу баштину

По принципу „узми шта ти се свиди“ у Загребу својатају део српске прошлости. За њихову јавност нема недоумице кад се помену Никола Тесла или Милутин Миланковић Не тако давно били смо сведоци тога да је део хрватске јавности књигу професорке Злате Бојовић „Историја дубровачке књижевности“ протумачио као „иредентистички, империјалистички покушај узимања не само туђе баштине, већ и туђе територије“. Овакве бурне, често и параноичне реакције наших комшија не изненађују добре познаваоце њихових прилика. Оно што изненађује је изостанак реакција с ове стране Саве и Дунава на многобројна хрватска својатања наше баштине, наших књижевника, наших научника. Историчар књижевности, новинар, дугогодишњи председник Хрватског ПЕН-а Слободан Просперов Новак, који је књигу др Злате

Српски војници у Канделаки, Фото Историјски музеј у Канделакши

Српски гробови на обали Белог мора

Историјски догађаји одвели наше сународнике и на северозапад Русије. На периферији Кандалакше сачуван споменик војника Гојка Томића, рођеног 1894. Са другог белега кише и морске буре избрисале слова Два надгробна споменика на некадашњем старом гробљу помораца на периферији Кандалакше, градића са тридесетак хиљада становника на крајњем северозападу Русије, којег тешко могу да пронађу на географској карти и грађани РФ, сведоче да су бурни историјски догађаји и велики ратови одвели Србе на разне стране света да би тамо оставили кости, далеко од отаџбине. Ратни вихор неке је довео и на обале Белог мора, где и дан-данас на једном споменику пише да је ту сахрањен Србин Гојко Томић. Са другог белега су

На партизанском гробљу и гробљу жртава фашистичког терора на Похоринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене на 367 српских цивила из овог, као и више десетина Срба из сусједних села које су усташе убиле прије 75 година.

Обиљежено 75 година од усташког покоља српских цивила у Паланчишту

На партизанском гробљу и гробљу жртава фашистичког терора на Похоринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене на 367 српских цивила из овог, као и више десетина Срба из сусједних села које су усташе убиле прије 75 година. Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је на историјском часу на Похоринама да је ово сјећање на жртве над којима су усташе у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године извршиле стравичан покољ на четири локације, без испаљеног метка. „Под командом извјесног поручника Батинића прво су два дана скупљали народ, заробљавали их на одређеним локацијама и онда су извршили покољ над тим

Милорад Додик / Фото В. Даничић

Додик Ердогану: Ово није султанат, нити ће икада бити!

Изјава турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана да „никада неће оставити БиХ, коју му је у “аманет оставио Алија Изетбеговић“, је неприхватљива, опасна по мир и стабилност у БиХ Изјава турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана да „никада неће оставити БиХ, коју му је у “аманет оставио Алија Изетбеговић“, је неприхватљива, опасна по мир и стабилност у БиХ и открива све неоотоманске амбиције Турске на Балкану, изјавио је председник Републике Српске Милорад Додик. „Можда Ердоган јесте потомак султана Фатиха, како каже, али овај простор није султанат нити ће то икада бити. Бар док се Срби питају, а питају се и питаће се“, рекао је Додик. „Све што Ердоган може да чува у

Осветио крагујевачке ђаке!

Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3000 цивила, од којих 300 ученика (данас је годишњица) Припремио: Љубиша Морачанин Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу гдје су се његови родитељи доселили из Андријевице. Његов старији брат, Вуко, страдао је над Њемачком 1944. године, док је пилотирао савезничким авионом. Други брат, Митар, одведен је из београдске Гимназије на Сремски фронт, гдје је страдао већ трећег дана борбе. Други свјетски рат затекао га је у Крагујевцу гдје је учио Војно-техничку школу. Када су запосјели зграду Војно-техничког завода, Њемци су заробили се

Ексхумација

На локалитету Возуће пронађени посмртни остаци убијених Срба

На локацији Подсјелово, на ширем локалитету Возуће, обављена је ексхумација током које су пронађени посмртни остаци најмање седам лица, а према доступним информацијама и доказима, ријеч је о жртвама српске националности које су убијене на локалитету Возуће 1995. године. Тужилаштво БиХ је саопштило да су пронађени комплетни посмртни остаци три лица и некомплетни остаци четири настрадале особе. Посмртни остаци биће превезени у Бањалуку, гдје ће бити извршено њихово судско-медицинско вјештачење као и утврђивање идентитета жртава путем ДНК анализе. У Тужилаштву наводе да ће проналажење ових посмртних остатака значајно допринијети процесуирању предмета ратних злочина на подручју Возуће. Ексхумацију је координисао истражилац Тужилаштва БиХ, а у процесу су учествовали представници Института за

Српска деца у Јасеновцу обучена у усташке униформе

Најтужнија страница геноцида

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије Једна од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 76 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срба“. Један преживели логораш тврдио је да се „број можда креће и до милијун и пол људи“, други да „прелази један милијун“, трећи да

Локалне власти и НВО траже забрану скупа у Блајбургу

Више од шест месеци левичарске партије и невладине организације у аустријској покрајини Корушкој траже забрану скупа у Блајбургу јер, кажу, велича ревизионизам и окупља неонацисте и оне који подржавају НДХ. И локалне власти придружиле су се захтевима за забрану. Уз границу са Словенијом, у магловитој котлини сместио се аустријски градић Блајбург. Успаван током целе године, осим у неколико дана маја. На хиљаде људи из Хрватске сваке године долазе у Блајбург како би се сећали погинулих усташа који су страдали на крају Другог светског рата. Немали број међу њима је на себи је носио обележја побеђене идеологије из Другог светског рата што је узнемиравало локално становништво, па је полиција контролисала учеснике

Panorama_Veliko_Palanciste.jpg

Обрачун усташа и нијемаца преко Српских лешева

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Командант Друге сатниjе осме усташке боjне поручник Иво Батинић преживио jе покушаj самоубиства пет дана након што jе његова jединица у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године масакрирала 342 житеља Великог Паланчишта код Приjедора, међу коjима 226. дjеце. „Ожалошћен догађаjима, коjи су се десили као награда за све жртве и напоре, пуцао jе себи у уста с намjером да се убиjе…Зрно jе промашило и изишло ван краj лиjевог

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.