arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

О страдању српског становништва у колони на путу Србобран-Јајце, септембра 1995.

28. септембар 2017.

ИНФОРМАЦИЈА О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА ПРИПАДНИКА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ НАД СРПСКИМ ЦИВИЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ НА ПУТУ СРБОБРАН – ЈАЈЦЕ 13. СЕПТЕМБРА 1995. ГОДИНЕ Пошто су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран (Доњи Вакуф), српско цивилно становништво, међу којим је било највише жена, деце и стараца, кренуло је, бежећи пред њиховим нападом запрежним колима, тракторима, пешице, у аутобусима и камионима, из Србобрана и околних села ка Јајцу и Бањалуци. Велики број њих гонио је испред себе своју стоку. Ту колону, која се кретала од Србобрана ка Јајцу, напали су 13. септембра 1995. године код села Бравнице, на око 3 км испред Јајца, припадници 2. гардијске бригаде Хрватске војске, који су их

1941. Гoдинa кoja сe врaћa: Писмo

28. септембар 2017.

Kaкo je писмo, нaмиjeњeнo мeни, дoспjeлo дo Винкa Никoлићa, дужнoсникa у прoмиџбeним службaмa устaшкoг пoкрeтa и oружaним снaгaмa НДХ дo 1945. и урeдникa ‘Хрвaтскe рeвиje’ у eмигрaциjи? И зaштo гa je пoлa стoљeћa држao у свojoj aрхиви, a мeни никaд ниje ни спoмeнуo дa гa пoсjeдуje? Кaд je први диo oвe књигe вeћ биo нaписaн, из Нaциoнaлнe и свeучилишнe књижницe изнeнaдa мe пoтрeслa виjeст: вoдитeљ Збиркe рукoписa и стaрих књигa, Ивaн Koсић, jaвљa дa je aрхивист Дрaгo Пaжин, срeђуjући oстaвштину Винкa Никoлићa, прoнaшao двиje стрaницe писмa кoje je мeни из зaгрeбaчкoг зaтвoрa 1941. нaписao мoj oтaц. Шaљу ми слaбo читљиву фoтoкoпиjу: дa, тo je oчeвo писмo, њeгoв рукoпис. У гoрњeм дeснoм углу jaснo

Милан Тепић

Обиљежавање 26 година од страдања мајора Милана Тепића

28. септембар 2017.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу, у Козарској Дубици, сутра ће бити обиљежено 26 година од страдања народног хероја – мајора Милана Tепића. Помен мајору Tепићу у оквиру програма обиљежавања „Септембарских дана одбране“, биће одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Tепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје, којим би убијао његове војнике. Њему у част, Република Српска је установила Орден за посебне заслуге у рату, а одлуком Скупштине општине Козарска Дубица 29. септембар проглашен је Даном сјећања на

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас са предсједником Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољубом Живановићем

Страдање Срба у Јасеновцу квалитетно представити свјетској јавности

28. септембар 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас са предсједником Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољубом Живановићем о потреби да се страдање Срба у Јасеновцу што квалитетније представи и свјетској јавности, која недовољно зна о највећем српском стратишту из Другог свјетског рата. Живановић је с тим у вези најавио да би половином новембра у британском парламенту требало да буде организована изложба о, како је рекао, незнаном геноциду над Србима, саопштено је из кабинета предсједника Српске. На састанку је било ријечи и о Седмој међународној конференцији о Јасеновцу која би требало да буде одржана у мају сљедеће године. Додик и Живановић разговарали су и о изградњи меморијалног центра у

Отворена изложба „Српско уметничко наслеђе на КиМ“ у САНУ(ФОТО)

28. септембар 2017.

Изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост“, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, свечано је отворена у САНУ Београд – Изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост“, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, свечано је отворена у САНУ. Изложбу је отворио председник Академије, Владимир Костић, а отварању су присуствовали бивши председник Србије, Томислав Николић, генерални секретар у Председништву Србије, Никола Селаковић, директор канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић. Отварајући изложбу председник Академије, Владимир Костић, рекао је како се усуђује да изрекне суд да се ради не само о најзначајнијој

Томо Медвед

Медвед: Вучић нема основа да коментарише хрватске законе

28. септембар 2017.

Министар хрватских бранитеља Томо Медвед изјавио је да председник Србије Александар Вучић нема основа да коментарише доношење хрватских закона, и додао да је Србија, како тврди, била агресор, а Хрватска је водила одбрамбени рат и победила. „Господин Вучић нема никаквог основа да улази у простор Републике Хрватске нити да коментарише доношење и регулисање наших закона“, навео је Томо Медвед, коментаришући у Теми дана ХТВ-а изјаве председника Србије Александра Вучића, који је рекао да ће доношење Закона о хрватским бранитељима „отворити Пандорину кутију“, преноси Хина. Коментаришући саборску расправу о предложеном Закону о правима хрватских бранитеља, Медвед је рекао да ће највећи део мера ступити на снагу самим доношењем закона. (Тањуг) Извор: РТС Везане вијести:

Позив на трибину Србољуба Живановића „Улога Степинца и католичког клера у Србоциду у НДХ“

28. септембар 2017.

Гост Српског културног центра (Скерлићева 12, Београд) биће познати антрополог и председник Међународне комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, проф. др Србољуб Живановић. Трибина се одржава у петак 29. септембра 2017. у 19 часова. Извор: Стање ствари Везане вијести: С. Живановић: Ко је био фра Срећко Перић | Јадовно 1941. Србољуб Живановић: Злочиначка Римокатоличка „црква“ у … Србољуб Живановић – Ко краде мошти српских светитеља …

Фото Игор Маринковић

Постављен споменик мајору Милану Тепићу

27. септембар 2017.

Споменик народном хероју мајору Милану Тепићу постављен је недавно на зеленој површини у близини Клиничког центра Србије Споменик народном хероју мајору Милану Тепићу постављен је недавно на зеленој површини у близини Клиничког центра Србије. Обележје је прекривено пластичном фолијом, а ускоро би требало да буде и свечано откривено. Мајору Милану Тепићу биће подигнут споменик у близини улице која носи његово име на Савском венцу у знак сећања на његов херојски чин током ратних сукоба 1991. године. Тепић је издао наређење да се дигне у ваздух војно складиште ЈНА у близини Бјеловара 29. септембра 1991. године, које је требало да буде нападнуто, и том приликом жртвовао и сопствени живот. Аутор: В.Н. Извор:

Зов карауле Фото: РТРС

Представљена књига „Зов карауле“, исповијести војника са Кошара (ВИДЕО)

27. септембар 2017.

У Народном позоришту Републике Српске промовисан је роман Ненада Милкића „Зов карауле, посвећен догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. Ослободилачке војске Косова и војске Албаније. Књига „Зов Карауле“ писана је по истинитим догађајима које су испричали преживјели јунаци и родитељи који су изгубили дјецу на Кошарама. Настала је у знак сјећања на оне који се са Кошара нису вратили. „Живимо у времену када нас убјеђују да до копненог напада на СР Југославију и Србију није ни дошло. Међутим, 9. априла, на Велики петак, кренуо је копнени напад Војске Албаније и терористичке ОВК уз помоћ НАТО алијансе. Борбе су трајале три дана“, рекао је Ненад Милкић, аутор

Поводом обиљежавања 25 година од формирања Скеланског батаљона, данас је служен парастос за све погинуле српске борце и цивиле овог краја код Централног спомен-обиљежја за 305 погинулих Срба са простора бивше општине Скелани.

Обиљежено 25 година од формирања Скеланског батаљона

27. септембар 2017.

У Скеланима код Сребренице данас је обиљежено 25 година од формирања Скеланског батаљона Војске Републике Српске. У току одбрамбено-отаџбинског рата основана је општина Скелани са већинским српским становништвом у којој је формиран овај батаљон, чији је циљ био да сачува Србе у неколико села на подручју те општине. Поводом обиљежавања 25 година од формирања Скеланског батаљона, данас је служен парастос за све погинуле српске борце и цивиле овог краја код Централног спомен-обиљежја за 305 погинулих Срба са простора бивше општине Скелани. Након успостављања двоетничке власти у Сребреници, у јуну 1999. године под притиском високог представника и међународне заједнице дошло је до реинтеграције Скелана у састав ове општине, али је, ипак,

Исповест официра који је водио чичу на стрељање

27. септембар 2017.

Чуо сам шкљоцање оружја, а потом команду „Пуни, нишани, пали!“ Уследила је рафална паљба из аутоматских пушака – каже официр који је водио ђенерала на стрељање. Генерал Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду, али су остале још увек многе мистерије када је у питању смрт овог четничког команданта. Доносимо вам сведочење бившег подофицира КНОЈ-а Љуба Лазаревског о томе како је водио на стрељање четничког ђенерала, као и његову тврдњу да је он убијен и сахрањен у близини Белог двора! – Дража Михаиловић, са још девет осуђеника стрељан је у 1.30 сати после поноћи 18. јула 1946. године, у багремовој шуми, на 150 до

Маузолеј на острву Видо Фото: Тањуг / Раде Прелић / нр

Српски кадети „промарширали” улицама Крфа

27. септембар 2017.

КРФ – Кадети Војне Академије и студенти Криминалистичкео-полицијске академије из Београда и Бања Луке „промарширали” су данас улицама Крфа, а том приликом бројни грађани и туристи поздравили су их аплаузом. Кадети и студенти војне и полицијске академије присуствовали су данас и Комеморативним свечаностима поводом обележавања 101. годишњице од повлачења српске војске на острво Крф. Они су посетили и Српску кућу, спомен музеј српским војницима на Крфу, где су се високом делегацијом Србије и Грчке упознали са историјом Срба на овом острву од 1916.до 1918. године. Министар за рад, запошлавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је раније данас венце на грчком острву Видо поводом Комеморативне свечаности и обележавања 101. годишњице

Petko_Miletic_sa_pordicom.jpg

Петко – српски Робинзон Крусо на Косову

27. септембар 2017.

Једина породица у селу у коме је до 1999. године, до повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије, у тридесетак домаћинстава живјело око 200 Срба Петко Милетић вратио се са породицом у село Опрашке, удаљено двадесетак километара од Истока на Косову и Метохији, гдје данас живи у потпуној изолацији. „Осудио сам себе, супругу и двоје деце на изолацију и жртвовао их зарад сопственог убеђења да ћу сопственом жртвом помоћи опстанку Срба и српске државе на Косову и Метохији“, прича за Срну Милетић. Tамара, ученица седмог разреда, и њен брат Лазар, ученик шестог разреда, у пречнику од пет километара, изузев подивљалих паса, живу душу не могу срести нити видјети.

Фото: pravoslavie.ru

У Бањој Луци промоција романа Ненада Милкића „Зов карауле“

27. септембар 2017.

У сриједу, 27. септембра 2017. године у 19 часова, на сцени Петар Кочић Народног позоришта Републике Српске, одржаће се промоција романа Ненада Милкића „Зов карауле“. Овај роман други је дио трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ која је посвећена догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. Ослободилачке војске Косова и војске Албаније. Након промоција широм Србије и Црне Горе (16 промоција – преко 2000 посетилаца), зову карауле, причи о јужној српској граници и једној од две највеће битке модерне српске историје, причи о караули Кошаре и херојима са Проклетија, одазвала су се и браћа преко Дрине те ће прва промоција романа „Последња стража“ и „Зов карауле“, аутора

Српски либерални савет: Против вређања равногорског антифашисте дон Божа Милановића

27. септембар 2017.

Саопштење Српског либералног савета Српски либерални савет придружује се изјави Пулске и Поречке бискупије изданој 27. септембра 2017. и осуди ексцеса који се догодио у Пазину у недељу 24. септембра. Не улазећи у политичке ставове говорнице Колинде Грабар Китаровић, негодујемо због вређања светле успомене дон Божа Милановића. Да младе генерације боље познају историју, знали би да је дон Б. Милановић био истакнути антифашиста и да је 1943. и 1944. био члан Народног одбора, најужег руководства Равногорског (четничког) покрета за Истру, са седиштем у Трсту. У овом одбору су, уз њега, били још проф. Фрањо Андрије Мохоровичић, инж. Јосип Рустја, др Ернест Јазбец, др Славој Славик и свештеник из Трста Петар

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА