arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
УСТАШКИ ВИКАР И ПОГЛАВНИК: Степинац и Павелић

Свештеник Дарко Ђого: Степинац је само симбол, није се никад ни радило о њему

Паки и паки: расправа никад није била о Степинцу и његовим „особним квалитетама“, него је читава ствар била симболичко обрачунавање, са поруком: више вриједи супротстављање СФРЈ него (у најбољу руку) пасиван однос према НДХ. Зато га је и Пољак беатификовао – какви лични квалитети, све је то одувијек била јака симболичка игра. Не спадам у људе који добију слом живаца од саме помисли на богословски или било који други дијалог. Међутим, имају теме о којима напросто немамо шта да причамо. Као херцеговачко дијете, потомак остатка остатака, оног једног сина који је био у шуми кад би усташе дошле у село, за мене је НДХ нешто о чему напросто не можемо

Мило Ломпар

Мило Ломпар: О промени свести

Понекад се учини да формула о промени свести – као трећи немачки услов за приступање Србије Европској унији и као магијска реч у говорима српског председника – представља стереотипну и реторичку поштапалицу која је лишена како намере тако и практичног дејства. Овај утисак се појачава ако запазимо да су западни (амерички) чиниоци склони да многи аспект свакодневног живота, растући ауторитаризам, смањивање демократских садржаја у јавном простору, незаконито понашање власти, занемаре у корист систематских поступака наше државне политике којима се Косово и Метохија – у складу са Бриселским споразумом – издвајају из Србије и оних поступака који нашу земљу систематски приближавају НАТО-у. Но, велика је заблуда веровати да промена у државно-правном питању не повлачи далекосежне

Пребиловци

ЗАТИРАЊЕ СРПСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ

Усташе су вадиле „ситну“ дjецу из колиjевки за ноге и ударали их главом од зид. На таj начин су убиjена сва дjеца, а било jе око 50 у колиjевкама. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Бестиjални усташки злочини над Србима априла 1941. године у селу Пребиловци, код Чапљине, свjедоче о бруталности и садизму убица, али и о њиховоj геноцидноj намjери да затру Србе као народ. Историчар Драга Мастиловић поjашњава да су терор над пребиловачким Србима усташе почеле да спроводе одмах након успостављања власти, априла мjесеца 1941. године. Први на удару били су угледниjи људи, солунски добровољци, припадници „Сокола“… Прва жртва терора био jе Огњен Ждракановић, коjи jе у маjу, са jош jедном групом

Недељник НИН се извинио због насловне странице

Београд — Недељник НИН упутио извињење свима које је насловна страна најновијег броја тог недељника, накојој јеслика логора, увредила. У саопштењу које је достављено медијима наводи се да намера недељника није била да увреди жртве холокауста већ дакритикује рад Владе Србије. „Насловна страна новог броја НИН-а изазвала је бурне реакције. Апсолутно нам није била намера да увредимо жртве холокауста, већ искључиво да критикујемо Владу Србије за непоштовање важећих закона о раду и штрајку, које је сама предложила. Свеједно, очито је да постоје читаоци које је повредила провокативна илустрација на насловној страни и њима се извињавамо“,наведено је у саопштењу које је потписао главни уредник и колегијум НИН-а. Подсетимо, јуче је поводом

„Вашингтон мора да натјера Загреб и Сарајево да врате станове Србима“

Вашингтон би требало да изврши притисак на Загреб и Сарајево да коначно почну да рјешавају имовинска питања протјераних Срба, изјавио је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Он је поводом обећања америчког потпредсједника Мајка Пенса предсједнику Србије Александру Вучићу да ће Вашингтон донирати додатних 10 милиона долара за стамбене проблеме избјеглица, рекао да је добродошао свако ко је вољан да помогне рјешавање кључног проблема избјеглих Срба. „Мислим да је крајње време да након 22 године од завршетка ратова на простору бивше Југославије, протјерани коначно имају свој дом и да престану бити подстанари, који плаћају кирију и на тај начин одлажу рјешавање кључног проблема“, рекао је Линта за „Спутњик“. Иван

Повици у Марибору: „Убиј, убиј усташу“ (ВИДЕО)

Хрватски медији брује о скандалозном понашању навијача словеначког Марибора у реванш мечу трећег кола квалификација за Лигу шампиона против Зрињског. Публика на Људском врту је током дуела са шампионом Босне и Херцеговине, који представља клуб хрватске популације у Мостару, скандирала „Убиј, убиј, убиј усташу“. Нема сумње да Мариборчане очекује казна УЕФА која не толерише фашистичке повике на утакмицама под својим окриљем, видећемо да ли ће то да утиче на двомеч Марибора са исландским Хахнарфјордуром у трећој рунди. Марибор је елиминисао Зрињски победом у првом мечу у Мостару са 2:1, јер је у реваншу на Људском врту било 1:1, уз необичан гол домаћина. Навијачи Марибора: Убиј усташа… by clipsbh Извор: Б92 Везане

Потписници Декларације фотографисани 20. јула 1917. године на Крфу, Никола Пашић (доле у средини) и Анте Трумбић (десно од њега)

Декларација још дели Србију

На данашњи дан пре сто година на Крфу потписано стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца Уједињени народ Срба, Хрвата и Словенаца састављао би државу, која би бројала око 12 милиона држављана. Она би била гарантнија народне независности и свестраног народног културног напретка, јак бедем против германског надирања, неразлучни савезник свих оних културних народа и држава, које су истакле принцип права и слободе народа и принцип међународне правде, и достојан члан нове међународне заједнице.“ Ово је закључак Крфске декларације, првог заједничког политичког акта Владе Краљевине Србије и Југословенског одбора, којим је договорено оснивање заједнице Срба, Хрвата и Словенаца. Декларација је у целости објављена у српским новинама, јула 1917. године, потписана

Хрвати ће 2067. решити „српско питање“: Неће бити ниједног Србина

У Хрватској постоји идентитетски проблем који води ка томе да постоји консензус о неприхватању Срба као политичког народа у Хрватској, у чему се не разликују много највеће тамошње политичке странке. Проблем Срба у Хрватској, у којој је скоро три пута више напада на ову мањину него на Косову, није само српски, него европски. Тренд је опадања. Демографија ће учинити своје и за 50 година неће више бити српског питања у Хрватској. Изузетак може да се направи ако Србија буде јака и ако помогне те, какве су да су, српске установе у Хрватској. Рецимо, имамо српску заједницу општина у Славонији, али је она само невладина организација. Међутим, кад би Србија ту помогла, кад би имала неке фондове, то

Доњи Јеловац Фото: РТРС

У Доњем Јеловцу обиљежено страдање Срба у Другом свјетском рату (ВИДЕО)

У Доњем Јеловцу код Козарске Дубице, обиљежена је годишњица од страдања народа из овог краја у Другом свјетском рату. У храму Вазнесења Господњег, служена је света архијерејска литургија. Срби на мети усташа, позната је чињеница из Другог свјетског рата као и да су страдале читаве породице, а међу њима највише становници Поткозарја. Осамдесетдвогодишњи Милош Кнежевић, још као дјечак, изгубио је цијелу породицу. – Изгубио сам браћу, сестаре, стричеве, бабе и дједове…сви су побијени – каже Кнежевић. У Доњем Јеловцу у Другом свјетском рату, страдало је стотине Срба. На овом локалитету постоји масовна гробница са више од 200 страдалих из Јеловца и околних села, међу којима је и 75 дјеце млађе

Римокатолички великодостојници с надбискупом Алојзијем Степницем у посети поглавнику НДХ Анти Павелићу (Фото: сајт Х – Алтер)

Статус Степинца изгубљен у преводу

Београд – Заједничко саопштење Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, после шестог и последњег састанка одржаног 12. и 13. јула у Дому Свете Марте  у Ватикану, јавности није пружило јасан одговор: да ли ће се дијалог две цркве наставити, или је отворен пут ка проглашењу кардинала Алојзија Степинца за свеца. Хрватски медији најављују да би се то могло догодити у новембру 2018. на двадесетогодишњицу Степинчевог проглашења блаженим. Међутим, извори блиски врху СПЦ за „Политику” наводе да се у последњој, дипломатски сроченој, реченици заједничког саопштења наговештава даљи разговор двеју цркава ради проналажења компромиса. Та реченица гласи: „Комисије су се сагласиле око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада,

Рехабилитација Степинца значила би и рехабилитацију НДХ

Рехабилитација контроверзног надбискупа Алојзија Степинца представљала би и рехабилитацију НДХ, те је због тога Степинац проблем Српске православне цркве /СПЦ/ и Срба, али и свих антифашиста, па и хрватских, рекао је Момчило Диклић са Института за европске студије. „Степинац је пројектант елиминације српске нације и православне вере. То је тако и то је јасно као суза. Католичка црква била је ослонац НДХ“, рекао је Диклић за „Спутњик“. Александар Раковић са Института за новију историју Србије сматра да иако мјешовита православно-католичка комисија ни послије годину дана рада није приближила ставове страна о питању канонизације Степинца, то не значи да ће папа Фрања дати сагласност за њу. Он је додао да је

Срби принети на тацни НАТО-у и Католичкој цркви?

Јасно је као суза да је надбискуп Алојзије Степинац пројектант елиминације српске нације и православне вере, ма колико се Хрвати упињали да докажу супротно. А иако мешовита православно-католичка комисија ни после годину дана рада није приближила ставове страна, то не значи да ће папа Фрања дати сагласност за Степинчеву канонизацију. Комисија, коју је формирао папа на молбу патријарха српског Иринеја, имала је шест састанака, а након последњег у Ватикану издато је саопштење које је, по мишљењу др Александра Раковића са Института за новију историју Србије, очекивано потврдило да нема договора. Засад српски чланови комисије не излазе у јавност са оценама њеног рада, али је, каже Раковић, јасно да што се тиче Римокатоличке цркве у Хрватској, она није спремна да одустане

О једној узалудној комисији

СЕЈАЊЕ СОЛИ Недавно је завршен рад мешовите римокатоличко – православне комисије о Алојзију Степинцу. На основу заједничког саопштења, сазнали смо да је „Степинчева комисија“ основана на молбу патријарха Иринеја папи Фрањи, који је ту молбу великодушно усвојио, омогућивши члановима исте да у пристојној атмосфери слободно говоре на задату тему. Сви учесници дијалога су свесни да канонизација Степинца зависи само од папе, али и да се поступак канонизације код православних и римокатолика разликује. Чланови комисије су у току рада боље схватили историјску епоху од Првог светског рата до тренутка када је Степинац умро, али су појмили и то да историја има различита тумачења, при чему се она нарочито разликују кад о

patrijah-lukijan-bogdanovic.jpg

Обезглављено достојанство

Страдали патриjарх Лукиjан Богдановић jе био сигурно jедна од наjмаркатниjих фигура међу Србима ,,пречанима“ с почетка двадесетог века. Сто година после његовог мистериозног убиства и даље се не може тачно утврдити како jе скончао. Укидањем самосталности Карловачке митрополиjе, његовом смрћу и послератном оптациjом стављена jе тачка на ,,српско питање“ унутар Краљевине Угарске. У ноћи 29. октобра 1913. године у својој резиденцији надомак српске вароши Табана, епископ будимски др Георгије Зубковић је нервозно шеткао по својој канцеларији. Ноћ је била глува и суморна, онако како знају да буду јесење будимпештанске ноћи. Очекивао је телеграм за који је мислио да никада неће морати да чека. Радило се о важној ствари, толико важној

krvavalitija.jpg

На данашњи дан: Крвава Литија

19. јула 1937. године, десила се „Крвава Литија“. Скупштина Краљевине Југославије, уз одобрење намесника кнеза Павла Карађорђевића, и уз залагање председника владе Милана Стојадновића, требала је да одржи седницу о Конкордату са Ватиканом. Верни народ и свештенство су за тај дан заказали молетествије за оздрављење оболелог патријарха Варнаве. Полиција је забранила тај скуп. Литија је требало да крене од Саборне цркве у Београду до храма Светог Саве. Била је замишљена као велика манифестација у борби против Конкордата. У Кнез Михаловој улици настала је туча и хрвање грађана са жандармима. Интервениција полиције је била веома брутална. Тадашњи министар полиције био је Словенац Антон Корошец, иначе римокатолички богослов. Преко улице Краља Петра

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.