arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Драгомир Грујовић Фото: З. Марјановић

Српски официр: И данас ја браним официрску заклетву

У Окружном суду у Новом Месту у Словенији почело је суђење Драгомиру Грујовићу, пензионисаном официру Војске Србије којег словеначке власти терете за наводни ратни злочин. Према оптужници подигнутој против Грујовића још 1994. године, тужилаштво му ставља на терет да је супротно међународном праву у време оружаног сукоба у Словенији застрашивао цивилно становништво као заповедник ратног складишта ЈНА у Мокроногу у којем је у том тренутку било 7,2 милиона литара горива. Такође, према оптужници, Грујовић је тада, 1991. године запретио да ће дићи у ваздух скадиште и да је у току одбране складишта из пиштоља пуцао на Словенца Бранимира Фурлана, капетана ЈНА, који је био заповедник складишта с огромним залихама горива.

"Крст на крижу" Ратка Дмитровића

„Крст на крижу“ и пред Новосађанима

Промоција књиге Ратка Дмитровића о компликованим историјским преплетима у односима Срба и Хрвата вечерас у КЦ Новог Сада Књига „Крст на крижу“ Ратка Дмитровића о компликованим историјским преплетима у односима Срба и Хрвата, биће представљена Новосађанима вечерас у Културном центру Новог Сада у 19 часова. О књижевном делу које је заинтригирало читаоце широм Србије, новосадској публици говориће: др Небојша Кузмановић филозоф и књижевник, Перо Зубац, књижевник, Миломир Краговић уредник Издавачке делатности Компаније „Новости“ и аутор Ратко Дмитровић. Из Дмитровићеве књиге се, између осталог, сазнаје зашто су прећутане запањујуће тврдње Туђмановог саветника Слободана Ланга, каква је улога Срба у настанку и промоцији химне „Лијепа наша“, све о правој историји Буњеваца, ко

Сцена из филма "Волињ" Војћеха Смажовског о масакрима десетина хиљада Пољака

Украјина спречила пројекцију филма о масакру Пољака

Украјинско Министарство спољних послова у страху да ће националисти изазвати немире у Кијеву спречило је пројекцију филма „Волињ“ Војћеха Смажовског о масакрима десетина хиљада Пољака Варшава – Украјинско Министарство спољних послова у страху да ће украјински националисти изазвати немире у Кијеву спречило је пројекцију филма „Волињ“ Војћеха Смажовског о масакрима десетина хиљада Пољака које је на западу Украјине током Другог светског рата извршила Украјинска устаничка армија. „Уплашили смо се тога шта филм ‘Волињ’ може да изазове на улици. Имамо сигнале да би били протести због филма. Друштво тек треба припремити. У Пољској је Смажовски познат у Украјини не толико. Те сцене у филму које су прилично натуралистичке могу да изазову

Две делегације разговарале су у просторијама Хрватске бискупске конференције (Фото Служба за информисање ХБК)

О Степинцу догодине у Новом Саду

О историјској улози загребачког надбискупа великодостојници две цркве поново ће разговарати у фебруару „Haдбискуп Алојзије Степинац и Српска православна црква од 1934. до 1941“ била је тема у уторак завршеног првог радног састанка Мешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу загребачког надбискупа. Дводневни састанак одржан је у Загребу, у просторијама Хрватске бискупске конференције (ХБК), а председавао му је, у име Свете столице, Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке. О односу надбискупа Степинца према српској цркви до почетка Другог светског рата на овим просторима, разговарале су петочлане делегације Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције. Српска делегација за ову прилику позвала је на састанак и професора др Љубодрага Димића

Српске жртве из Госпића 1991. Фото: SRPSKA-MREŽA.COM

Саво Штрбац: Госпићка зона сумрака

У јесен 1991. у Госпићу су ликвидиране најмање 124 особе српске националности. Ликвидирани су углавном виђенији Срби (судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери) „Ситуација у Госпићу је напета. Градом влада страх. Сваким даном се проналазе нови лешеви. Неслужбено се барата бројком од око 100-150 ликвидираних особа, већином Срба, али и Хрвата“, наводи се у извештају Рикарда Павелића, делатника Уреда за заштиту уставног поретка упућеног 20. децембра 1991. године шефу тог уреда Јосипу Манолићу. Комисија за размене заробљеника која је деловала при Книнском корпусу, чији члан сам и ја био, поткрај 1991. године сачинила је списак од око 130 особа, углавном Срба, за које се претпостављало да су у јесен те

Момчилo Вуксановић

Крив због споменика јунацима

Скандалозна пресуда Вишег суда у Бијелом Пољу, Момчилу Вуксановићу отврђена је казна затвора од једне, условно три године затвора Подгорица – Момчилу Вуксановићу, председнику Српског националног савета у Црној Гори, одлуком Вишег суда у Бијелом Пољу потврђена је казна затвора од једне, условно три године затвора. Суд је оценио да је крив због недозвољеног подизања спомен-обележја мојковачким јунацима на Бојној њиви у сусрет обележавању стогодишњице Мојковачке битке. Непознати вандали су претходно оскрнавили спомен-обележје које је СНС обновио, а пошто се локална власт у Мојковцу није ангажовала да га обнови, то је учинио СНС, уз благослов владике Јоаникија стављајући спомен-плочу са истим натписом – „Ми смо пали да би Црна Гора

Нови Град - одликовања Фото: СРНА

Нови Град: Уручена одликовања за 15 погинулих бораца

За 15 породица погинулих бораца Војске Републике Српске из Новог Града и Приједора данас су уручена одликовања“Медаља заслуга за народ“. Постхумно је одликовано 10 бораца из Новог Града и пет из Приједора. Предсједник Републике Српске Милорад Додик на приједлог БОРС-а, постхумно је поводом 15.септембра Дана погинулих, одликовао погинуле борце. Слађан Младић имао је 22 године када је погинуо у јулу 1995.године на сарајевском ратишту. Његова мајка Слободанка захвална је на додјељеном признању, јер је то, каже, потврда, да није живот дао узалуд. – Мени ни злато ни богатство свег свијета, сина не може вратити. Ипак захвална сам свима на признању, рекла је Мандићева. Ивана Давидовић из Приједора у рату је

Banski_Dvor_Banjaluka.jpg

Сутра промоција књиге „Политичка анатомија једне пресуде“

Књига Милана Благојевића „Политичка анатомија једне пресуде“, чији је издавач Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, биће промовисана сутра у Бањалуци. Књига представља вриједно научно остварење у процесу сагледавања историјског контекста настанка и одбране Републике Српске, а објављена је у двојезичном издању, на српском и енглеском језику. Аутор, судија окружног суда у Бањалуци, анализом пресуде Трибунала у Хагу првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу обрађује и стереотипе о Србима и Републици Српској. О књизи ће говорити рецензенти Витомир Поповић, Слободан Наградић и Жељко Вујадиновић, те замјеник директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Невенко Врањеш. Из Републичког центра за истраживање

Фото: Хрватска „Православна“ Црква

Покрштавање Срба методама Анте Павелића

Реч је о опакој намери на којој се ради од почетка распада Југославије и која је имала више месечевих мена. Сад све више и више узима маха због тога што се први пут на попису из 2011. у Хрватској појавило чак скоро 17 хиљада декларисаних православних Хрвата. „Драги наши вјерници и сви пријатељи православља, Закључком Министарства управе од 21. рујна 2016. наложено нам је за потребе уписа Хрватске православне цркве у Евиденцију вјерских заједница у складу с чланком 21. Закона о правном положају вјерских заједница, да предамо попис вјерника на новом Обрасцу 2а“, пише на почетку „Обавијести у свези уписа у евиденцију вјерских заједница“ објављеној 10. октобра ове године на интернет-страници „Хрватска православна црква“. Откуд декларисани православни Хрвати Епархије Српске православне цркве у Републици

Мустафић: Орић ми је лично испричао да је убио судију Слободана Илића

Свједочењем Ибрана Мустафића у Суду БиХ настављено је суђење команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику те војске Сабахудину Мухићу за злочине над ратним заробљеницима српске националности на подручју Сребренице 1992. године. Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића. На суђењу за ратни злочин почињен у селима око Сребренице и Братунца, Мустафић је изјавио да му је оптужени Насер Орић рекао да је „преклао заробљеника Слободана Илића“. Мустафић је навео да му је Орић, у стану који је користио у Сребреници, испричао своју улогу и начин ликвидације Слободана Илића. – Бахато ми

Слободан Стојановић

У Зворнику подићи споменик дјечаку Слободану Стојановићу

Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку упутио је допис Борачкој организацији Републике Српске, предсједништву Борачке организације Зворник и Скупштини града, у којем тражи да се у том граду подигне споменик дјечаку Слободану Стојановићу кога су мучки убили муслимани у љето 1992. године. Директор Института Миливоје Иванишевић рекао је Срни да иницијатива да се убијеном српском дјечаку подигне споменик датира из 2008. године и да је идејно рјешење споменика израдио један од најугледнијих живих српских вајара Миодраг Живковић. „Живковић, који је аутор споменика Светом Сави у Милешеви, краљу Николи у Подгорици, Вуку Караџићу у Лозници, стрељаним ђацима 1941. године у Крагујевцу, Спомен-комплекса `Сутјеска` и многих других прихватио је да

Алојзије Степинац

Документи суде Степинцу

У Загребу почела друга рунда преговора СПЦ и Католичке цркве. Прилика за дијалог о најтежим историјским темама ЗАГРЕБ  ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ Иза затворених врата у понедељак је у Загребу започела рад мешовита Комисија Католичке цркве и Српске православне цркве о деловању контроверзног кардинала Алојзија Степинца у време стварања усташке НДХ. Чланови овог тела на дводневном заседању расправљаће о најспорнијем периоду Степинчеве биографије, о чему две цркве имају потпуно супротна виђења. – Нико не очекује да ће се око ове деликатне теме постићи сагласност чланова комисије. Очекујемо конструктивну расправу уз истицање научних аргумената – каже извор „Новости“ са загребачког Каптола. Како сазнаје наш лист, чланови комисије из редова СПЦ донели

ustase.jpg

Својатање српског антифашизма

Хрвати! Кољачка кама великосрпских четника зарила се у наше здраво тиjело. Под овом камом издише цвиjет Хрватства, коjи jе тако потриjебан за будућност наше миле и драге нам Домовине. Никада се Хрватска у своjоj дугоj повиjести ниjе налазила у таквоj опасности као данас. Љубав према истоj нам налаже да се уjединимо без обзира на политичка и идеолошка убjеђења и неслагања. Сви домобрани и усташе имаjу приступ и отворена врата у Народноослободилачки покрет Хрватске. Током Другог свиjетског рата Срби су имали два антифашистичка покрета, jедан роjалистички а други комунистички. Како каже професор Момчило Павловић, допринос српског народа антифашистичкоj борби „на простору Југославиjе jе одлучуjући не само по жртвама него и по свеопштем антифашистичком и антинемачком расположењу“. [1]Неке

Краљ Петар I Карађорђевић

Трајна клетва Балкана

Док су српски радници у Бечу добиjали отказе, други аустриjски поданици словенског рода присилно су мобилисани у аустриjску воjску. Пада у очи да се у извештаjима рушилачка маса назива „разjареном руљом” из „муслиманских и хрватских кругова” („Тилбурхсе курант”, 1. jул 1914) коjа je уништавала све пред собом уз певање аустриjске химне. Сходно извештаjима листа „Ниуве хазет” (6/7. jул 1914), одмах je кренуло и денунцирање. Један хрватски Сараjлиjа одмах je предао аустриjскоj полициjи списак са именима двеста Срба коjи су, наводно, били умешани у заверу против Фрање Фердинанда. Завади пa владаj – пo ко зна коjи пут у историjи Балкана. Посебно je тежак био положаj Српске православне цркве. Тон у неким

Србија између српа и чекића!

УОЧИ годишњицa ослобођења Београда и Србиjе у Другом светском рату од фашизма, ретко се говори о многим жртвама коjе су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарациjе и говори како ни у западноj Европи послератна правда ниjе била уjедначена. Наводи се обично пример Француске као земље коjа jе, иако демократска, ето, била подложна „етосу одмазде“. Нажалост, такве компарациjе су краjње неутемељене и нетачне. Србиjа и Југославиjа далеко предњаче у броjу побиjених у време револуционарног терора и освете не само у односу на Француску него и у односу на све земље источног блока. Како? Процес

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.