arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Служен парастос Србима страдалим у геноциду у вријеме НДХ

30. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је новинарима да је повод за парастос сјећање на илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, те да би били потребни сати да би се побројали сви злочини почињени над Србима у то вријеме. „Поменућу само Велебит и Јадовно као велика мјеста страдања за вријеме НДХ,

Поново на сцени снаге које су разбиле Југославију

30. јул 2016.

Удружење „Завет отаџбини“ упозорио је да су поново на сцени снаге које су деведестих година 20. вијека разбиле Југославију – ХДЗ и СДА, али овај пут са циљем разбијања Србије и укидања Републике Српске и остварења давно зацртаног плана „зелене трансферзале“. У саопштењу се наводи да је план „зелена трансферзала“ од Цазина, преко Сарајева, Новог Пазара, Приштине, Скопља, јужне Бугарске, сјеверне Грчке, до Истамбула. „Апелујемо да српски народ, посебно органи власти у Србији и Републици Српској, сви заједно сачувамо слогу и јединство, јер само тако можемо заштитити интересе српског народа на свим просторима где он живи“, поручују из Удружења. Удружење „Завет отаџбини“ посебно истиче значај јачања Србије, као гаранта мира

Масакрирање српских цивила на Банском Грабовцу у јулу 1941. године

30. јул 2016.

„Ми знамо како рана пече, – и како боли нож… Истина је наша крвљу записана“ (епитаф на споменику грабовачким жртвама -Јуре Каштелан)   Крајем јула 1941. године, глинске, петрињске и загребачке усташе, довеле су на Бански Грабовац преко 1200 похапшених српских сељака, од 16 до 60 година старости из срезова: Глина, Петриња и Двор на Уни. Павелићев Покријетни пријеки суд све их је прогласио „кривим“ и осудио их на смрт. Усташе су технику егзекуције, над тим несрећницима, примењивали према својим личним склоностима. Крвави пир на Грабовцу успело је да преживи само седам људи. Ево за ову прилику неколико делова из необјављеног дневника др. Јураја Перина, Хрвата, глинског лекара, који је

Освештању спомен-капеле присуствовали су замјеник министра одбране БиХ Борис Јеринић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Славко Глигорић, начелник општине Петрово Озрен Петковић, предсједник Борачке организације града Добоја Драган Сувајац и представници Tрећег /Република Српска/ пјешадијског пука Оружаних снага БиХ.

Владика Хризостом: Његовати завичај који се треба обнављати

30. јул 2016.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештао је у порти Цркве Свете Tројице у озренском селу Tумаре у Федерацији БиХ спомен-капелу на којој су уклесана имена 670 погинулих бораца и цивила из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата са подручја Озрена и Возуће. Владика Хризостом поручио је присутнима да треба сачувати од заборава оне који су у најтежим временима жртвовавали себе, те да његују завичај којем се треба враћати и гдје треба обновљати живот. Предсједник Завичајног удружења „Озрен“ Драган Јокић рекао је новинарима да није ријеч о коначном списку погинулих бораца који су припадали Другој озренској бригади. Осим инфраструктурних радова у наредном периоду, Јокић је најавио и активности на оживљавању о села југоисточног дијела

Српско народно вијеће и Антифашистичка лига Хрватске одали су пијетет Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост поводом 75 година од усташких злочина који су почињени у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини

Служен помен за Србе поклане у Глини 1941.

30. јул 2016.

Служен помен Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост поводом 75 година од усташких злочина који су почињени у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини. „На ово и сва слична места треба да одлазимо, да се молимо Богу и да нам, осим помена, то буде и опомена да се никада не понови нешто слично“, рекао је Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије након што је с епископом горњо-карловачким Герасимом служио парастос. Митрополит је поручио да треба поштовати све жртве без обзира којем народу припадају. „Као што с пијететом поштујемо оне који су невино пострадали у страшном злочину почињеном на овом месту, исто тако смо дужни да поштујемо и све друге

Почињени усташки злочини остали су без казне, покајања и обележја

30. јул 2016.

Још у току краткотрајног рата војске Краљевине Југославије против Сила осовине, проглашена је у Загребу Независна Држава Хрватска 10. априла 1941. године. Истог дана у хрватску метрополу умарширале су елитне немачке трупе, а грађани су им приредили величанствен дочек и одушевљено их поздрављали као ослободиоце. Седмог дана након проглашења државне самосвојности, поглавник др. Анте Павелић, са својим високодужносницима М. Будаком, А. Артуковићем и М. Пуком, доноси „Законску одредбу за обрану народа и државе“, којом се одобравала усташама ликвидација Срба, Јевреја, Цигана и непоћудних Хрвата, иако су они били лојални поданици државе Хрватске. Поред бројних специјалних судова који су основани за застрашивање народа, према Србима је додатно примењивана и „Законска одредба

ПРЕДГОВОР

30. јул 2016.

Ова монографија је сведочанство, опомена и позив на памћење бруталног покоља Срба у глинској православној цркви од стране хрватских усташа за време Другог светског рата, и уништавања око 4 000 споменика борцима НОР-а и цивилним жртвама на просторима Хрватске у времену од 1991-1995. године. Један од приређивача Драган Чубрић, свој мотив да прикупи грађу и опише своје виђење покоља глинских Срба у Прекопи, Горњем Таборишту, Банском Грабовцу и у православној Богородичиној цркви у Глини, истиче ставом – „Наши поклани мученици обавезују нас да о њиховој трагедији говоримо, да је описујемо, да је не заборавимо и да је обележавамо као визуелну опомену, како се не би поновило сутра оно што је

Ратко Дмитровић

Дмитровић: Није Главаш проблем

30. јул 2016.

Ако Хрватима није проблем да рехабилитују НДХ, зашто је Србима на власти проблем изнети став да Милошевић није крив за распад Југославије. А није. Ево нас опет на још једном српско-хрватском почетку. Тамо где се лаж шепури а истина једва нос да помоли. Опет тријумфује хрватско становиште. Не тврдим да би у макар делимично измењеној ситуацији Србима било значајно боље, али је сигурно да би било боље. Не мислим да би Загреб прихватио став Београда али би тај став, да је донет и да смо на њему истрајавали последњих двадесетак година, исписао другачију, истини блиску верзију разлога нестанка Југославије. Реч је о сада већ запањујућем ћутању службеног Београда и одбијању

Годишњица злочина муслиманско-хрватских формација

30. јул 2016.

Парастосом у Храму Светог Ђорђа у Трнову, полагањем цвијећа и паљењем свијећа у спомен-соби у граду и код спомен обиљежја на Рогоју данас ће бити обиљежене 24 године од стравичног злочина који су муслиманско-хрватске формације починиле над српским становништвом овог мјеста. Сјећању на страдале присуствоваће породице погинулих српских цивила и војника, њихови саборци, те представници борачких удружења и власти. Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трнова Горан Тимотија изјавио је Срни да ће сјећању на овај тужни догађај када су страдали мјештани Трнова почети у 10.00 часова парастосом у Храму Светог Ђорђа. Према његовим ријечима, након тога биће обављено освећење спомен-плоче за убијене цивилне жртве

Свети Вукашин

Крајем године у биоскопима: Зашто власт неће да подржи овај пројекат а пуна су јој уста антифашизма? (ВИДЕО)

29. јул 2016.

Прво филмско остварење о страдању и најбруталнијим злочинима над недужним становништвом који су се дешавали у концентрационом логору Јасеновац ускоро ће угледати светло дана. Филм који приказује потресну причу о старцу Вукашину из Клепаца и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро ће имати своју премијеру, најпре на фестивалима, а потом и у биоскопима. На овај играни филм српска јавност чекала је 70 година. Филм је урађен у продукцији „Анти цензура”, а снимала га је млада ауторска и глумачка екипа која кроз филм истражује порекло зла у људима, психолошко стање и болесни унутрашњи свет усташког кољача. Међутим, нико из власти, па чак ни премијер, нису нашли за сходно да подрже или

Хрватски дом на месту некадашње православне цркве (Фото Ђуро Ђукић)

Сећање на усташки злочин у Глини

29. јул 2016.

Кла­ње више од 1.200 не­ду­жних Ср­ба у хра­му Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це тра­ја­ло је шест да­на и шест но­ћи, а ме­сто стра­вич­ног зло­чи­на ни­је обе­ле­же­но 75 го­ди­на рошло је 75 година од злогласног погубљења у глинској цркви. Догађај за који многи кажу да му по свирепости нема равна још увек не бледи у свести српског народа, мада се много радило на томе да се заборави. Одмах по извршењу до тада незабележеног злочина, радило се више на томе да се он заборави него да се гаји сећање на нешто што не би смело више никада да се било коме догоди. Да, једноставно, подсећање на њега буде страшна опомена људском роду. На 75.

Ранко Раделић: У питању нису више ланци, већ главе

29. јул 2016.

  На 2. програму РТС-а синоћ (28. јула) се десио медијски догађај на нивоу спектакла, приказивањем документарног филма „TežinaLanaca 2″‬ Бориса Малагурског. Први пут после скоро две деценије је ова декларативно у служби народа информативна кућа, а у основи спортска телевизија у функцији пројекта „хлеба и игара“, емитовала нешто довољно озбиљно да оправда своје постојање. Нису наравно на РТС-у одлучивали хоће ли или не приказати овај филм, ту се зелено светло тражило на самом врху. А математика је јасна – оних 5 посто критике која иде на рачун актуалне власти занемариво је спрам потапања и завртања вратова свим жутим паткицама актуалне опозиције. Има ту свакако још нешто непознато јавности што

Изложба ликовних радова о пројекту Меморијалног центра у Доњој Градини Фото: РТРС

У Музеју РС отворена Изложба радова за Меморијални центар у Доњој Градини (ФОТО)

29. јул 2016.

У Музеју Републике Српске, отворена је Изложба радова пристиглих на Конкурс за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијаланог центра у Спомен-подручју Доња Градина. Изложби је претходила и јавна стручна дискусија о пристиглим радовима јер је ријеч о једном од најзначајнијих јавних позива за рјешења овог изузетног историјског комплекса. На изложби се нашло шест предложених идејних пројеката, међу којима и они који су освојили друго и треће мјесто. Изложба је реализована у сарадњи са Министарством просвјете и културе Републике Српске. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: О радовима за идејно рјешење Меморијалног центра у Доњој Градини Дискусија о идејном урбанистичком рјешењу Меморијалног центра Меморијални центар Доња Градина – кућа истине о

Crkva_Svetog_Marka_u_Beogradu.jpg

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

29. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима „нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и

Милан Бабовић

Коментар: Срб

29. јул 2016.

Два догађаја у истом дану разголитила су сву гнусобу и лицемерје хрватских медија и тамошње јавне сцене Два догађаја у истом дану разголитила су сву гнусобу и лицемерје хрватских медија и тамошње јавне сцене. Васколики „тисак“ и портали накострешили су се због поста који је син Санде Рашковић Ивић поставио на свој фејсбук-профил. Неопрезно и дечачки бенасто Јован је, сликајући се на сплитској риви, написао: – Последњи дан боравка у западној српској покрајини. Искуцкао је то и покренуо олују. Срећом не ону од пре 21 годину (понестало је Срба за протеривање). Ужаснуле су се комшије. Извесни Стипе Петрина, начелник општине Примоштен, завапио је и чудио се како није интервенисала полиција?!

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА