arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Златарски партизани: Мирко Ћуковић, у првом реду други с лева

Прича о партизанки Љубици Пурић (5): Сестра је ћутала и плакала

„Јутрос пред зору – записао је Мирко Ћуковић 22. новембра 1941. године у својој дневничкој књизи „Путовање у слободу“ – наши су опколили школу у Акмачићима и позвали четнике на предају, али су они отворили ватру из школе. После краће борбе четници су се предали. Разоружано је око 70 четника. Око 30 их је одмах пуштено кућама, а 40 спроведено у Радоињу. У Радоињи је пуштена кућама већина њих, од којих су седморица ступила у Сјеничку партизанску чету“. Ћуковић потом набраја ко од заробљених није пуштен: Влајко Ћурчић, златарски војвода, инжењер Љубомир Ранитовић, припадник бивше Земљорадничке странке, Милосав Ранитовић, бивши жандармеријски наредник, оба из Сјенице, Симо Деспотовић и Ћук (име

Обиљежавање у Окучанима, државни врх не спомиње српске жртве

Хрватски државни и војни врх обиљежио је данас у Окучанима 21 годину од војно-полицијске акције „Бљесак“ у којој је убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце. Присуствовали су, између осталих, премијер Хрватске Тихомир Орешковић, предсједник Сабора Жељко Реинер, те изасланик предсједнице начелник  Главног штаба Оружаних снага Мирко Шундов, који у својим говорима нису поменули српске жртве. Орешковић се захвалио ратним ветеранима на њиховој одлучности и додао да је на садашњим генерацијама које воде државу да обезбиједе напредак. Реинер је рекао да су акције „Бљесак“ и Олуја“ биле „ослободилачке“ и да су њихови резултати „слобода и демократија Хрватске“. Акцију „Бљесак“ званичан Загреб сматра „почетком повратка хрватског суверенитета у оквире

Да се не заборави…

24. март 1999: У трену је схватио да његов радар не функционише… И потпуковник Милутиновић је са запрепашћењем установио да му радар не ради, али је ипак директно кренуо на холандске Ф-16… Југословенско-албанска граница, 24. март 1999. Тачно у 18.40 дежурни у оперативном центру једне од јединица ВОЈИН Војске Југославије дао је трећу узбуну у последњих 24 сата. Двa минутa раније добио је све потребне податке путем аутоматизованог система ВОЈИН, АС-84, ког су радари ТПС-600 и С-600 на новим измештеним ратним позицијама нахранили свим подацима о долазећим авионима и крстарећим ракетама НАТО-а из подручја северно од Крфа. Четири холандска Ф-16 полетела су тог 24. марта 1999. у 17.45 с аеродрома

Парастос жртвама Фото: Тањуг

21 година од усташке акције „Бљесак“: Прво убијали жене и децу

Данас се навршава 21 година од агресије хрватских оружаних снага на западну Славонију, назване „Бљесак“. У тој акцији је 1. и 2. маја 1995. године убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 деце. Обележавање 21 године од страдања и егзодуса Срба из Западне Славоније сутра у Градишци присуствоваће изасланик председника Републике Српске. Из Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштено је да је 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славоније са око 4.000 војника, која је била под заштитом УН. Народ западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог светског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном „новоусташком“

Академик Матија Бећковић

ЕКСКЛУЗИВНО Матија Бећковић: „Господе, помилуј“ (видео)

Нова књига Матије Бећковића представљена недавно у Српској академији наука и уметности састављена је од три поеме: „Господе, помилуј“, „Учини ми љубaв“ и „Слaвa теби Боже“, које су заправо песникова молитва Богу. На Ускрс, ексклузивно за Спутњик, Матија Бећковић говори стихове: „Господе, помилуј“. Извор: СПУТНИК   Везане вијести: Матија Бећковић  

Градишка - мост - Сава Фото: РТРС

21 година од српског страдања у хрватској операцији „Бљесак“ на западну Славонију (ВИДЕО)

Служењем парастоса, полагањем вијенаца на спомен плочу и спуштањем цвијећа у ријеку Саву у Градишци се обиљежила 21 година од српског страдања у хрватској операцији „Бљесак“ на западну Славонију, у којој је убијено или нестало 283 Срба. Спуштањем вијенаца у ријеку Саву са средине моста између Босне и Херцеговине и Хрватске завршено је обиљежавање 21 године од егзодуса 15.000 Срба из западне Славоније током хрватске операције „Бљесак“ 1995.године. Обиљежавање је почело поменом за 283 погинулих или несталих Срба у Цркви Покрова Пресвете Богородице. Хрватска војска је у операцији „Бљесак“ прије 21 годину напала са 16.000 припадника, 15.000 житеља западне Славоније које је бранило око 4.000 војника Војске Републике Српске Крајине, и та територија

Са ратним друговима: Љубица Пурић (прва здесна), у средини је Мила Ђорђић

Прича о партизанки Љубици Пурић (4): Сузе за погинулим другарицама

Миломир Марић, уредник емисије „Голи живот“ на београдској ТВ Хепи, и његов саговорник, поп Велибор Џомић, наставили су пропагандну причу Григорија Божовића из његовог „Пљеваљског весника“ о Љубици Пурић и додали јој, по сопственом избору, оно што им одговара. – Њима и сада, очигледно, још некима – каже првоборац и ратни друг ове познате Нововарошанке Дико Пејатовић. – Ја веома добро знам и ратни и поратни животни пут Љубице Пурић, иако смо се ретко сретали, углавном на неким заједничким скуповима бораца – додаје Пејатовић. Када сам осамдесетих година прошлог века размишљао и одлучивао се да пишем о женама нововарошког краја у НОБ-у, имао сам потребу да у циљу прикупљања података,

Дрaгaн Вукшић Пaпa сe трeбa извинити Жумбeрaчким ускoцимa

Aутoр књигe ‘Жумбeрaчки ускoци: Униjaћeњe и oднaрoђивaњe’ у издaњу СНВ-a: Жумбeрaк умирe. Ускoрo тaмo нeћe бити пoтoмaкa ускoкa. Питaћe сe: кo су били ти људи, штa сe с њимa дoгoдилo? Дрaгaн Вукшић je рoђeн 1945. у Рaдaтoвићимa нa Жумбeрку. Oдaбрao je вojну прoфeсиjу, a нajвeћи диo свoje кaриjeрe прoвeo je у oбaвjeштajнoj и диплoмaтскoj служби. Нaкoн oдлaскa у мирoвину 1999. гoдинe, у знaк прoтeстa прoтив рeжимa Слoбoдaнa Mилoшeвићa, oдузeт му je чин. Oбjaвиo je књигe ‘Пукoвникoв oткaз крвaвoм кoмaндaнту’, ‘JНA и рaспaд СФР Jугoслaвиje’ тe ‘Жумбeрaчки ускoци: Униjaћeњe и oднaрoђивaњe’ кoja гoвoри o пoвиjeсти њeгoвoг рoднoг крaja. Жумбeрaчки ускoци, књигa кoja je oбjaвљeнa у издaњу Српскoг нaрoднoг виjeћa, прикaз je

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.