јун 2015 - Страница 8 од 13 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јун 2015 » Страна 8

Календар геноцида: 13. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

12. јун 2015.

Укупно 36 мученика насилно су завршили своjе животе у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године, у jами Пандурици код Љубиња. Везане виjести: Перо инжињера Обрадовића: Сjећање на jедан злочин

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЕ ПОМОЛИО ЗА ДУШЕ СТРАДАЛИХ

12. јун 2015.

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе данас се у гробљанскоj спомен-капелици у Камнишкоj Бистрици у Словениjи помолио за душе свих пострадалих жртава Другог свjетског рата и послиjератног револуционарног насиља. Митрополит се у капелици подигнутоj у спомен свим пострадалим жртвама Другог свjетског рата и послиjератног револуционарног насиља нарочито помолио за душе Светог свештеномученика Јоаникиjа црногорско-приморског и свештеномученика и мученика пострадалих са њим. Он се помолио и за хиљаде припадника Југословенске краљевске воjске у отаџбини и народа из Црне Горе уморених без суда и пресуде на самом краjу рата 1945. године на „злом путу“ од од подгоричког Везировог моста до Зиданог Моста у Словениjи, саопштено jе вечерас из Митрополиjе. Митрополит Амфилохиjе ће сутра,

ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ ПРЕБИЛОВАЦА И ЛИДИЦА

12. јун 2015.

У Лидицама, код Прага, данас jе потписан Меморандум о сарадњи те чешке општине и Пребиловаца, код Чапљине – два мjеста чиjи су становници скоро истриjебљени током фашистичких злочина у Другом свjетском рату. У име Пребиловаца, Меморандум jе потписао Бранко Екмечић, предсjедник Савjета Мjесне заjеднице Пребиловци. „Меморандум смо потписали у великоj нади да ћемо и убудуће сарађивати и да ће бити и других уговора између Пребиловаца и Лидица, односно Чешке. Очекуjемо да ће и они посjетити Пребиловце и нашу спомен-крипту и цркву коjу смо скоро саградили и коjа ће бити освештана 8. августа“, изjавио jе Екмечић за Срну. Потписивању Меморандима у згради општине Лидице присуствовао jе и парох мостарски Радивоjе Круљ.

ВАПАЈ СРБА ИЗ ХРВАТСКОГ ЗАТВОРА: Помозите нам!

12. јун 2015.

ОСИЈЕК – Држављанин Србиjе Стево Пантић, коjи се заjедно са десет Срба из Трпиње налази у Истражном затвору у Осjеку, преко породице упутио jе очаjничко писмо jавности у Србиjи са апелом да се помогне затвореницима коjима се крше сва људска права. Осуђен на 30 година (Фото: Пиxбаy) Стево jе у писмо обjаснио начин на коjи се води поступак против њих и покушаjе рекетирања породице од стране адвоката коjе им jе дала Хрватска jер немаjу новца да ангажуjу своjе. Он поставља питање зашто Србиjа, чиjи jе држављанин, ниjе покушала да им помогне на исти начин као то Хрватска чини са своjим грађанима коjи се налазе у српском затвору. Писмо преносимо у

Календар геноцида: 12. јун. Годишњица страдања Срба у Лици ’41 и ’44

11. јун 2015.

У два наврата на данашњи дан у Другом свjетском рату страдало jе 70 недужних Срба. Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи. Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. jуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од коjих 33 дjетета. Заселак jе остао пуст. Све опљачкано и село спаљено. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне

Недић и Михаиловић, дупли аршини

11. јун 2015.

Поступак рехабилитациjе председника српске владе за време рата чека одлуку Апелационог суда. Исти предлагачи суду нису били спорни у случаjу команданта ЈВуО. Случаj седам година „на леду“ Милан Недић НАСЛЕДНИЦИ Милана Недића, председника српске владе за време Другог светског рата, после рехабилитациjе генерала Драгољуба Михаиловића, очекуjу да суд коначно почне поступак рехабилитациjе њиховог претка. Захтев jе поднет jош пре седам година и два пута jе одбиjан „због неуредности“, да би га Апелациони суд у Београду вратио на поновно одлучивање. С обзиром на то да су предлагачи рехабилитациjе Драже Михаиловића, између осталих, били Српска либерална странка (правни наследник jе Српски либерални савет) и Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, коjи

Sluzen_parastos_za_stradale_Srbe_u_Brcanskom_naselju_Bijela.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ БИЈЕЛЕ

11. јун 2015.

Служен парастос за страдале Србе у брчанском насељу Биjела Парастосом за 18 погинулих мjештана насеља Биjела код Брчког, те прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца пред тек подигнутим спомеником у порти обновљене цркве, данас jе обиљежено 23 године од погрома Срба са тог простора. Молитву за душе погинулих цивила, служили су свештеници више парохиjа из дистрикта Брчко. Предсjедник Удружења ветерана Борачке организациjе Републике Српске Живан Илић изразио jе захвалност Влади дистрикта коjа jе обезбиjедила средства за подизање споменика коjи ће свjедочити о страдању српских цивила овог краjа. „То jе jош остало на нама да чувамо успомене на те људе. То jе суштина живота, они су дали наjвише што су могли –

Онима што плачу: Стамен и пркосан је мој завичај

11. јун 2015.

Сања Вуковић Не никох на гриjеху, а са смиjехом у гриjех желе да ме утопе. Даве ме у живом блату. Удараjу ме у зенице, и споља и изнутра. Набацуjу ми омчу око врата. Траже ми неко обољење, закрчење судова, малигни тумор… да би ми препоручили еутаназиjу. Кажу, боље ће ми бити без мене. Пепељасто-сива дуга обавиjа моj камен у темељу, дубоко заривен. Али jа се не дам! До смрти ─ иштем живота. Има дана коjи миришу на кишу. Нарочито на Задушнице кад Стоjанке похрле на гробља. Нису то само козарске Стоjанке. Планине, планине… Кол’ко вас jе само?! Колико само неснимљених филмова?! Колико уснулих анђела. Колико брда сличних ономе из филмаАнђео

УКРАДЕНО ЗВОНО СА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЛАТИНСКОМ ДРЕНОВЦУ

11. јун 2015.

Православна црква у Слатинском Дреновцу Непознати починиоци украли су са православне цркве у Слатинском Дреновцу у Хрватскоj звоно тешко око 120 килограма, велике културне и сакралне вриjедности. „Звоно jе тешко 120 килограма, а звоник jе сав труо, хвала Богу да ниjе дошло до урушавања и да ниjе нико погинуо. Опраштам починиоцу, волио бих само да нам врати звоно коjе има велику културну и сакралну вриjедност, па не би требало да заврши у старом гвожђу“, рекао jе протоjереj-ставрофор Јован Шаулић, парох мединачки. Ова црква и манастир имаjу богату прошлост. Само село се помиње већ давне 1292. године. Резолуциjом Бечког двора манастир се укида 6. марта 1775. године, па jе дреновачка манастирска

ПОМЕН ПОГИНУЛИМА СА ПОДРУЧЈА САРАЈЕВСКЕ РЕГИЈЕ

11. јун 2015.

За пале српске jунаке и цивилне жртве рата са подручjа сараjевске региjе данас jе служен помен на Спомен-обиљежjу у порти манастира Свете Петке у Биjељини. На овом споменику коjи jе задужбина Удружења грађана „Приjатељи Илиjаша“ у Биjељини до сада су уклесана имена 1.253 жртве рата од 1992/95. године. Виjенце на споменик су положили Миладин Драгичевић у име кабинета предсjедника Републике Српске, затим предсjедник Борачке организациjе (БОРС) Миломир Савчић, као и броjне делегациjе породица погинулих и представници градске власти. Савчић jе рекао новинарима да се, осим jунаштва српских бораца Илиjаша, коjи су у рату одбранили сваки педаљ своjе земље, треба сjетити и огромне жртве и високе свиjести преживjелих из сараjевског подручjа.

„(Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ“ – О СТРАТЕГИЈИ „НОЖА И КРИЖА“

11. јун 2015.

У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, објављена је књига „(Х)историја осушене збиље“ аутора Николе Копца, која говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намијењеног Србима из Хрватске. У књизи је описана нова форма трагедије крајишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге је – ново искушење Срба из Хрватске у старој стратегији „ножа и крижа“. У центру „приче“ је Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убијено на прагу Загреба“. Кобац каже да је „(Х)историја осушене збиље“ заштитна повеља вјечног власништва родног завичаја, „грунтовни лист који мирише на душе протјераних“. „Никола је окован крајем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдје може

ПОМЕН ЗА ПОГИНУЛЕ ПРИПАДНИКЕ КОТОРВАРОШКЕ БРИГАДЕ ВРС

11. јун 2015.

Служен парастос погинулим припадницима 1. которварошке лпбр На Централном спомен-обиљежjу у Котор Вароши данас jе, у оквиру обиљежавања 11. jуна – Дана Которварошке бригаде Воjске Републике Српске, служен парастос за погинуле припаднике ове jединице. Предсjедник Општинске борачке организациjе Госто Тривуновић подсjетио jе да jе 305 бораца са подручjа которварошке општине дало животе за стварање Републике Српске, те нагласио да њихова жртва никада не смиjе бити заборављена. „Поносни смо на ратни пут Которварошке бригаде коjа jе дала немjерљив допринос стварању Републике Српске“, истакао jе Тривуновић. Он jе позвао на jединство представнике српског народа у политичком животу, jер се само тако може сачувати оно што jе крвљу стечено у одбрамбено-отаџбинском рату, а

НЕЗАВИСНИ САМО ОНОЛИКО КОЛИКО ТО СРБИ ПРИХВАТЕ

11. јун 2015.

Циљ злочиначког засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, а сада Еулекса и броjних западних ментора, био jе и остаjе – „независна држава Косово“ са што мање Срба. Косово и Метохиjа Пише: Неђељко ЗЕЈАК Косово и Метохиjа, шеснаест година након засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, и даље су у положаjу штићеника у „васпитно-поправноj установи“ и независни су само онолико колико то прихвате Срби и Србиjа. Успjели су да за децениjу и по владавине безакоња и криминала донекле створе контуре „независне државе Косово“ коjа, упркос тврдњама о достигнутом степену демократиjе, jош задржава положаj штићеника у васпитно-поправноj установи. Ако jе судити по захтjевима западних дипломата, притиснутих посљедицама претварања „поправно-васпитне установе“ у упориште исламских фундаменталиста,

ШЕСТИ „КРАЈИШКИ ОТКОС” (Најава)

11. јун 2015.

Одржаће се код цркве Светог Ћирила и Методиjа у насељу Бусиjе (општина Земун), у суботу 20. jуна 2015. године, са почетком у 15.30 часова. Краjишки откос Коалициjа удружења избjеглица у Републици Србиjи поводом Свjетског дана избjеглица организуjе, ШЕСТИ КРАЈИШКИ ОТКОС код цркве Светог Ћирила и Методиjа – Бусиjе Програм: 15:30 – 16:30 Окупљање код цркве и приjава такмичара 16:30 – 17:00 Вечерње богослужење 17:00 – 17:30 Полагање виjенаца и отварање манифестациjе 17:30 – 18:30 Такмичење у косидби 18:30 – 20:00 Такмичење у народним спортским играма 20:00 – 21:00 Културно-умjетнички програм 15:30 – 20:30 Изложба слика, рукотворина и књига 21:00 – 01:00 Забавно вече Циљ манифестациjе jе очување културе, обичаjа и

САРАДЊА ПРЕБИЛОВАЦА И ОПШТИНЕ ЛИДИЦЕ

10. јун 2015.

Меморандум о сарадњи општине Лидице, код Прага, и Пребиловаца, код Чапљине – два мjеста чиjи су становници скоро истриjебљени током фашистичких злочина у Другом свjетском рату – биће потписан у петак, 12. jуна, потврђено jе Срни у Српском националном друштву „Пребиловци“. У име Пребиловаца, меморандум ће потписати Бранко Екмечић, предсjедник Савjета Мjесне заjеднице Пребиловци. Меморандим ће бити потписан у 18.00 часова у згради општине Лидице. Усташе су 1941. године у Пребиловцима убиле 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Градња храма у Пребиловцима, у чиjу крипту jе положено више хиљада