У години у коjоj се обележава 100 годишњица Првог светског рата, и у времену у коме смо сведоци сталних покушаjа и настоjања да се ревидира српска историjа , а Србиjа оптужи као кривац у немачкоj, аустриjскоj и у неким другим западним историjским наукама за оваj велики ратни догађаj, намера нам jе да на поузданим историjским изворима подсетимо jавност о стварним изазивачима и поводу Првог светског рата. Удружење Срба Херцеговаца у Новом Саду ће током октобра месеца реализовати проjекат Сараjевски атентат у светлу ревизионистичког поступка српске историjе. Програм ће бити реализован из два дела. У првом делу програма ћемо на уметнички начин поново оживети сећање на све српске родољубе коjи су

Краљ Петар Карађорђевић jе до краjа живота краj себе држао чарапе коjе му jе под Везировим мостом дала Макрена Спасоjевић. Често су кроз историjу наjбољи српски синови и кћери полагали своjе животе на браник отаџбине. У Првом светском рату jе страдало преко 1,2 милиона Срба, било у директним борбама, повлачењу преко планинских гудура Албаниjе, од епидемиjа заразних болести или у реперкусиjама окупатора после повлачења. Попут Косова, сећање на Велики рат биће уграђено у темеље српског националног идентитета. Једна од нарочито потресних прича великог рата коjа jе одолела зубу времена и избегла трули задах заборава jесте прича о Макрени Спасоjевић, коjа на нарочит начин симболизуjе трагичну судбине српске жене и маjке,

Лужички Србин Паул Штурм, водник па потпоручник из француско-пруског рата (1870–1871), дошао је, са братом Еугеном, у Кнежевину Србију, почетком осамдедесетих година 19. века, да војна знања пренесе питомцима Артиљеријске школе (претеча српске Војне академије). Србија је младог пруског официра (рођен је у Герлицу 1848. године) дочекла отвореног срца, а он је у њој нашао нову домовину. Године 1881. примио је православну веру и променио име у Павле Јуришић, а презиме Штурм задржао као надимак. За крсну славу изабрао је Светог Саву. У првом српско-турском рату (1876–1877) учествовао је као добровољац, а у другом (1877–1878) већ је командовао пуком, да би у потоњим годинама добијао све значајнија командна задужења као

Споменик цару Николаjу Романову коjи ће бити постављен у парку код бивше Скупштине Србиjе, у Улици краља Милана, синоћ jе из Русиjе допремљен у Београд. Делови импозантног споменика коjи jе тежак 50 тона стигли су у три камиона, а дизалицом jе у парк пажљиво спуштан део по део. Радници ЈПК “Зеленило”, у сарадњи са руским инжењерима од данас уређуjу Девоjачки парк. Споменик jе донациjа Руске Федерациjе граду Београду, а биће подигнут у оквиру облежавања стоте годишњице Првог светског рата. Градски менаџер Горан Весић поподне jе, заjедно са ауторима споменика и надлежнима из “Зеленила”, посетио ту локациjу а новинарима jе рекао да град покушава да ово место уреди, а да не