arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ

13. август 2014.

Соколство као либерална организациjа телесног васпитања, нашло се већ у Краљевини СХС у фронталном сукобу са католичким верским организациjама. О том сукобу писала jе штампа.  Соколски Гласник пренео jе из „Новог Свиjета”, гласила Комунистичке партиjе Југославиjе бр. 21, од 2.9.1920. белешку „Рат Соколова и Орлова” у коjоj се наводи : „Један страшан рат започео jе у Југославиjи : рат између Соколова и Орлова. Откад су Соколови, по извештаjу свиjу оних међу њиховим редовима, коjима се не може вjеровати, задобили рат против Аустриjе, ослободили jугославенске краjеве – отада jе њихова смелост порасла до висине соколске, и они су се окитили ловорикама нациjоналних хероjа – барем на парадама. Њихова наиме идеологиjа jест

pomen-svijece.jpg

ОЖИВЉАВАТИ СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ ОД АУСТРОГАРСКЕ ВЛАСТИ

12. август 2014.

ТРЕБИЊЕ, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Његово преосвештенство владика захумско-херцговачки и приморски Григориjе и умировљени епископ Атанасиjе, уз саслужење епархиjског свештенства, вечерас су у Саборном храму у Требињу служили парастос поводом стогодишњице од погубљења 79 Требињаца коjи су страдали од аустроугарске власти. У пригодном обраћању владика Григориjе jе истакао да се треба сjећати оних коjи су били наjбољи међу нама, нашим прецима, настрадалим у погрому, оних коjи су издржали страшне муке и остали вjерни свом народу и своjоj опредиjељености за слободу. „Наша сjећања би требало оживљавати и подсjећати на велику жртву у Првом рату коjа jе настављена и у Другом, па и на краjу овог виjека чега смо и ми сами

svijece-pomen.jpg

СУТРА 11 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА У ГОРАЖДЕВЦУ

12. август 2014.

ГОРАЖДЕВАЦ, 12. АВГУСТА /СРНА/ – Сутра се навршава 11 година од злочина у Гораждевцу, недалеко од Пећи, када jе рафалном паљбом из аутоматског оружjа убиjено двоjе, а рањено четворо српске дjеце. Један од наjгнусниjих злочина над Србима на Косову и Метохиjи почињен jе 13. августа 2003. године у присуству мировних снага УН и КФОР-а, а убиjена су недужна дjецом док су се купала на риjеци Бистрици.   Убиjени су Иван Јововић /19/ и Пантелиjа Дакић /12/, а тешко су рањени њихови другови Ђорђе Угреновић /20/, Богдан Букумирић /14/, Марко Богићевић /12/ и Драгана Србљак /13/.   Парастос убиjеним српским дjечацима сутра ће бити служен у цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу,

stevan-pravica.jpg

КАМЕНА СУЗА

12. август 2014.

Проти Стевану Правици (1854–1925) и требињским Србима страдалим августа 1914. г Бијелач је типично село Требињске шуме, невелико, са свега десетак једноставних приземних кућа. Куће су камене, са широким терасама и одрином која у спарним љетним данима пружа пријатан хлад. Као и остала села тога краја, и Бијелач је подигнут на пространој чистини, пажљиво бираној, гдје је земља издашна и плодна, на домаку Требишњице. Домаћинства повезују кривудави путељци, ограђени каменом или самониклом драчом, гдјекуде калдрмисани. Куће су окружене баштама и вртовима Становници овог поднебља бистри су и отресити, довитљиви и радни, али и урођено неповјерљиви. Тешким трудом стицали су оно од чега су живјели – сир, мед, дуван и вино.

klecka-jama_10-08-2014_030.jpg

10.08.2014. Парастос код Клечке јаме

12. август 2014.

 10. августа 2014., испод планине Клек поред Огулина служен jе парастос за 453 Србина коjи су мученички пострадали 1941. године. Парох дрежичко-jасенички протоjереj Милош Орељ нагласио jе да су у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби убиjани од оних коjи су себе сматрали и називали чистокрвним Хрватима На нама jе да се данас овде да се том истином напоjимо, да jе сведочимо, да се поклонимо и помолимо светим жртвама, и да свету истину о њима преносимо на потомке жртава од коjих су многи расеjани и разишли се на разне стране, за што jе наjбоља писана реч, посебно онаj подсетник г. Затезала.   Везане виjести: 11.08.2013. Парастос код Клечке

klecka-jama_10-08-2014_016.jpg

Бесједа пароха дрежничко – јасеничког, протојереја Милоша Ореља над Клечком јамом

12. август 2014.

… Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса, и опет месту светом. Светом зато што су, не слутећи и не помишљаjући да се то може догодити 1941., лако хватани, овде довођени, убиjани и у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби 453… Драга браћо и сестре, поштовани организатори; председниче Већа српске националне мањине за град Огулин г. Невене Ивошевић, поштовани председниче Удружења Јадовно 1941. г. Душане Басташић, председниче антифашиста за град Огулин г. Симо Таталовић, дожупане Карловачке жупаниjе г. Синиша Љубоjевић, доградоначелниче града Огулина г. Мићо Затезало, сви присутни данас овде окупљени. Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса,

У Храму Васкрсења у Пребиловцима прва литургија и крштење

У Храму Васкрсења у Пребиловцима прва литургија и крштење

11. август 2014.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени владика Атанасије јуче су у Храму Васкресења у Пребиловцимаса свештенством Епархије ЗХиП служили прву Свету архијерејску литургију у славу Светих пребиловачких новомученика који су канонизовани на овогодишњем Светом архијерејском Сабору Српске православне цркве. На тај начин молитвено је обележено страдање више од 4.000 Срба у Доњој Херцеговини од усташа у Другом свјетском рату, а само у Пребиловцима 6. августа 1941. убијено је 860 мештана, махом дјеце и жена, који су бачени у Шурманачку јаму код Међугорја. Храм у Пребиловцима гради се на месту некадашње спомен-костурнице у коју су 1991. биле сахрањене кости жртава страдалих у Доњој Херцеговини у Другом светском рату, а сакупљене

Предворје смрти

10. август 2014.

Мука Запада зове се Русиjа. Западни стратези знаjу да су природни ресурси коjе они контролишу при краjу, или су затровани до линиjе са коjе нема назад. Профит jе одавно важниjи од живота Ово jе отишло предалеко. Гвоздена завеса, померена с Берлинског зида неколико стотина километара на исток, спушта се у воде Дњепра. Европа jе у предворjу хладног рата, западни медиjи „пронашли“ су новог Хитлера, у току jе мобилизациjа економских, воjних и других ресурса. Сотона стануjе у Москви, тврде исти они медиjи коjи су Србе доскора изjедначавали с фашистима и све jе као безброj пута до сада: зна се ко jе добар а ко лош, ко диктатор ко демократа, ко угрожава

jama-ogulin-7.jpg

ПАРАСТОС ЗА 453 СРБИНА УБИЈЕНА И БАЧЕНА У КЛЕЧКУ ЈАМУ

10. август 2014.

На планини Клек код Огулина, у Карловачкој жупанији, данас је служен парастос за 453 Србина које су усташе убиле 1941. године и бациле у Клечку јаму. Парастос је служио парох дрежичко-јасенички протојереј Милош Орељ пред око 20 окупљених поштовалаца и потомака жртава, српских званичника из карловачке жупаније, те представника удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Београда. Замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић, на чију иницијативу је 2012. године обиљежено страдање Срба на овом стратишту, изразио је задовољство што се на овом мјесту потомци и поштоваоци жртава окупљају трећи пут, 73 године након злочина. „Жртве су бацане у јаму од маја до августа 1941. године, значи прије било каквих ратних дјеловања

spomenik-prvi-pradeda.jpg

Обновио споменик прадеди погинулом у Колубарској бици

10. август 2014.

Споменик, дело познатог београдског ваjара тог времена, за 94 године, од када jе изграђен, преживео jе Други светски рат и све недаће времена Споменик, подигнут 1920. године у Јагодини борцу Колубарске битке Живоjину Глигориjевићу, jедан од наjлепших споменика краjпуташа у Србиjи, коjи jе био у веома лошем стању, обновио jе његов праунук да у новом сjаjу дочека стогодишњицу погибиjе и Великог рата. Споменик, дело познатог београдског ваjара тог времена, за 94 године, од када jе изграђен, преживео jе Други светски рат и све недаће времена. Немци су из десне руке фигуре Глигориjевића ишцупали карабин а Бугари га гађали из пушака. Издржао jе кише, мразеве, небригу, jаке вибрациjе возова на међународноj

svece-crkva.jpg

У ГАРАВИЦАМА СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА

9. август 2014.

У Гаравицама код Бихаћа данас jе служен парастос поводом 73 године од страдања више од 14.000 Срба, Јевреjа и Рома бихаћког краjа коjе су у љето 1941. године побиле усташе. Предсjедник Завичаjног удружења „Уна“ Бошко Стоjисављевић рекао jе Срни да jе основна порука данашњег скупа да се на Гаравицама десио велики покољ 1941. године, те да се Гаравице никад никоме више не понове. Стоjисављевић jе рекао да jе према британским независним изворима на Гаравицама за само три мjесеца убиjено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мjесто по броjу жртава у БиХ у Другом свjетском рату. Парастос страдалим жртвама на Гаравицама служио jе владика бихаћко-петровачки Атанасиjе, након чега jе

preb-paras.jpg

СЛУЖЕНА ЛИТУРГИЈА У СЛАВУ СВЕТИХ ПРЕБИЛОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА

9. август 2014.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе и умировљени владика Атанасиjе служили су данас у храму у изградњи у Пребиловцима Свету архиjереjску литургиjу у славу Светих пребиловачких новомученика коjи су канонизовани на овогодишњем Светом архиjереjском Сабору Српске православне цркве. „Васкрсење овог храма и пребиловачких мученика у светиње доказ су да ово мjесто никад неће умриjети, jер му и само име каже да пребива и пребиваће вjечно ако се повеже с Богом, па смо с тога овдjе и изградили храм Васкрсења Христовог“, рекао jе владика Григориjе у бесjеди након литургиjе. Литургиjом jе молитвено обиљежено и 73 године од страдања више од 4.000 Срба у Доњоj Херцеговини од усташа у Другом свjетском рату, а

Дража у затвору

На страшном суду

8. август 2014.

Процес против ђенерала Драгољуба Михаиловића, коjим jе коначно компромитована ЈВуО,  обиловао jе пропустима и произвољним тумачењима. Суд jе ђенерала Драгољуба Михаиловића осудио на ,,смртну казну стрељањем, траjан губитак политичких и поjединих грађанских права и конфискациjу целокупне имовине“ – како jе стаjало у пресуди. Броjни пропусти начињени током процеса озбиљно доводе у сумњу ваљаност тако озбиљне пресуде.  Одмах по завршетку процеса, главни тужилац Милош Минић jе узео из Архива Југославиjе, на реверс, целокупан спис предмета у процесу против Михаиловића, што укључуjе оригинална документа на коjе се тужилаштво позивало. Никада више ниjе враћен ни jедан документ, мада се реверс и данас уредно чува.  Дан уочи извршења смртне казне над ђенералом Михаиловићем, његова супруга Јелица (рођена Бранковић) jе предала суду jедну молбу за помиловање свог супруга,

klecka.jpg

Парастос за 453 жртве убијене у Клечкој јами код Огулина

8. август 2014.

У недjељу 10. августа 2014. над Клечком jамом код Огулина, биће служен парастос невиним жртвама 1941.г. под Клеком, у Клечкоj jами, на jедном од стратишта на подручjу Огулина, убиjено jе 453 жртве. Убиjене су од усташких воjника хладним оружjем само из разлога што су били православни Срби. Виjеће српске националне мањине за подручjе Града Огулина, у сарадњи са Српском православном црквом, организуjе служење парастоса за жртве страдале 1941. године у Клечкоj jами . Комеморациjа и парастос одржаће се у недjељу 10. августа. Окупљање jе у мjесту Биjелско до 11 часова.   Везане виjести: КЛЕЧКА ЈАМА – СТРАТИШТЕ ЖРТАВА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА – ГЕНОЦИДА  

Хрватска се опет окреће ХДЗ-у и екстремизму

8. август 2014.

Обележавање 19 година од акциjе „Олуjа“ у Книну, показало jе, овога пута отворениjе и jасниjе него икада до сада, да Хрватска и даље узмиче пред екстремном десницом и усташтвом. Како се догађаjи одвиjаjу, више jе него jасно да ће на следећим изборима ХДЗ преузети власт на свим нивоима. Чак и председничком   Знали су Иво Јосиповић и Зоран Милановић шта их jе прошлог уторка чекало у Книну, на обележавању Дана домовинске захвалности, прослави „Олуjе“, али тамо jе морало да се иде. Били су у мат позициjи: останак у Загребу тог дана био би протумачен као врхунац издаjе националне ствари, одлазак у Книн значио jе велико понижење на jавноj сцени. То се и догодило.   СВЕ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА