Јевреjски народ jе кроз своjу дугу и трагичну историjу доживео многа страдања и искушења. Ипак нити jедан прогон ниjе се могао мерити са нацистичким погромом коjим jе цео jевреjски народ предат уништењу.  Посебно тежак положаj Јевреjа био jе у Србиjи. Земља захваћена оружаним устанком и сама изложена страшним репресалиjама давала jе нацистима добар изговор да се, jош пре доношења одлука о „коначном решењу“, отпочне са ликвидациjом целокупне jевреjске популациjе. Без сумње jе да jе уништење Јевреjа плод одлука окупационих власти[1]. И цео систем уништења одвиjао се под директном управом и уз ангажовање искључиво немачких полициjских органа. Ипак оваква политика немачког окупатора имала jе подршку jедног дела власти и становника Србиjе.

Можда jе то последица дугогодишњег испирања мозга, али чини ми се да jе мало ко схватио пуне размере произведеног скандала поводом извођења „Марша на Дрину“ у УН пре две недеље. Па чак ни они коjи су га произвели уз помоћ медиjских саучесника, jер jе њима историjа почела од деведесетих.     Разлог што се прича о „геноцидноj србонационалистичкоj песми“ тако лако примила у западним медиjима, међутим, могао би да има врло мало везе са догађаjима из деведесетих, а много више са jедном фикс-идеjом коjа у последње време прожима академске кругове на Западу: да су за Први светски рат криви Зли Словени. Према тоj причи, да нису зли ратоборни Срби испровоцирали мирољубиву и надасве

У граду Пећи од 20.000 Срба остало jе тек њих десетак. Не тисућа, већ поjединаца. На Косову мира нема. Рат споменицима, како су га назвали медиjи, почео jе премjештањем споменика погинулим борцима Ослободилачке воjске Косова. Влада Србиjе наредила jе да се уклони споменик испред зграде прешевске опћине, jер jе постављен без дозволе. Та акциjа у jужноj Србиjи изазвала jе реакциjу на Косову, гдjе jе порушено и оштећено више од 150 споменика на православним гробљима. Косовска jе влада са задршком осудила догађаjе, али они су ипак униjели нелагоду међу Србе на Косову. На осуду само одмахуjу руком.     „Ако буду хапсили праве кривце, ниjе искључено да ће морати хапсити и

Историчар Предраг Марковић рекао jе Срни да захтjев да се 11.jули у УН прогласи „даном сjећања на геноцид у Сребреници“ показуjе да Бошњаци све активности своде на истицање своjе жртве и на мржњу према Србима, те додао да ће тиме довести у незгодну ситуациjу и свог спонзора Турску, због геноцида над Јерменима. „Они ће тиме довести у незгодну ситуациjу свог спонзора Турску за коjу ће то имати врло лоше посљедице, због Јермена“, рекао jе Марковић, подсjетивши да у поjединим земљама већ постоjе резолуциjе о геноциду Турске над Јерменима.     Коментаришући писмо Свjетског бошњачког конгреса генералном секретару УН Бан Ки Муну, Марковић jе оциjенио да jе за Бошњаке велики проблем да ли

На данашњи дан 1945. 322. стрељачка дивизиjа Црвене армиjе ослободила jе Аушвиц. Уjедно, оваj датум се слави и као Дан сjећања на холокауст, поводом чега обjављуjемо репортажу о наjгласовитиjем нацистичком логору. Тешко да jе Аушвиц мjесто пут кога ћете кренути циљано само због њега. Али ако дођете до предивне средњовjековне пољске приjестонице Кракова, штета jе jе не обићи га. До наjзвучниjег имена међу логорима се из Кракова возом путуjе око 2 сата. Возних линиjа има прилично често у току дана и карта jе jефтина, 5 марака преведено у нама блиске циjене. Последња линиjа за повратак jе око 7 сати. Долазак на жељезничку станицу у Освjећин (како гласи пољско име градића)

Srбиjа ће убудуће на сваки начин помагати нашим држављанима коjи се налазе у притвореничкоj jединици у Схевенингену. То jе наша дужност и обавеза. Држава се према тим људима у прошлости односила често као према потрошноj роби коjа се испоручи, па се више нико за њом не окреће. Однос државе према тим људима ниjе смео да буде завршен њиховим изручењем. И тако jе начињена велика штета. А jа сам у Хаг ишао као на боjиште после битке.     Ово jе за ”Новости” изjавио Никола Селаковић, министар правде и државне управе, коjи се пре неколико дана вратио из Хага. * Какви ће бити конкретни резултати ваше посете? – Здравствена нега и

Савез сокола краљевине Југославиjе jе припаднике соколског покрета  припремао да буду у првим редовима  бранилаца отаџбине.  Зато  су васпитавали своjе чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремаjући их за будућа искушења. Основни циљ сокола био jе телесно здрав, морално jак, а национално свестан народ. Истицали су да jе прва жртва у Балканском рату 1912. био београдски соко Александар-Сања Живановић. (1)  Први  покушаj  напада  на  Београд  у  Првом  светском  рату  одбили  су  чланови  београдског соколског  друштва „Душан Силни”  заjедно  са  четницима  из  Танкосићевог  одреда, финансима, жандармима  и  jедном  четом  18 пешадиjског  пука (2). Према сведочанству jедног жандармериjског официра, добровољци из редова грађана дигли су поколебани дух жандарма и осталих бранилаца.

1. Увод На Западу jе уобичаjено да се за распад СФРЈ оптужуjе српски национализам. Мислим да jе потребно да прође неки довољно дуг временски период (нпр. jедан век) да би неки непристрасан западни историчар могао да утврди оно што jе од почетка заправо било очигледно, али што jе због пропаганде заташкивано: за распад СФРЈ одговорне су католичке нациjе – Хрвати и Словенци. Доказа за гореизречену тврдњу jе безброj. Један од њих jе владавина хрватског jезичког национализма. У Хрватскоj готово да нема установе коjа нема етничку ознаку („Хрватски”). У Србиjи готово да нема оне коjа га има („Српски”). 2. Између два светска рата (1918-1941) Између два светска рата све водеће политичке