arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
bukovica-jedini-stanovnik.jpg

Село с једним становником

Када jе пола године после „Олуjе“ бака, данас 92-годишња, Драгица Вранешевић пожурила да се из избеглиштва у Србиjи врати у своjу Буковицу на Кордуну, ниjе ни слутила да ће цело село бити њено. Прошло jе већ 17 година и сада и она види да ће Буковица умрети заjедно са њом. До села више нема ни путоказа, ни путева, само jедна проходна стазица кроз густу шуму. Утабао jу jе унук Милан, бакина узданица, коjи конобарише у Топуском и редовно jе посећуjе. Вероватно би и он, као и његови вршњаци, завршио негде у белом свету, али ниjе могао оставити баку, коjа га jе подигла када jе са четири године остао без маjке. Сада jоj то

papa.jpg

Папа пре Србије мора у Јасеновац

Митрополит загребачко-љубљански Српске православне цркве (СПЦ) Јован (Павловић) изjавио jе да би било добро да римски папа Бенедикт Шеснаести дође у посету Србиjи, али да пре тога мора посетити Јасеновац.   „Ја мислим да би папа пре тога морао да се поклони сенима страдалника у Јасеновцу, као што jе приликом посете Пољскоj одао пошту и жртвама Аушвица“, рекао jе митрополит Јован за данашњи новосадски „Дневник“. Додао jе да jе очекивао да ће папа посетити Јасеновац, након што jе хрватски кардинал Јосип Бозанић то учинио. „Очекивао сам да jе то припрема за папину посету том стратишту. Када jе Бенедикт Шеснаести лане дошао у Загреб питао сам: Када ће папа доћи у Јасеновац? И не

dusan-milorad.jpg

Неће Србин да постане Хрбин

Не дешава се често да се jедном Србину посвети толики простор у иначе строго контролисаном хрватском медиjском простору, као што jе то случаj са Милорадом Пуповцем. Чиме jе то заслужио, односно шта jе то тако много згриjешио дугогодишњи српски трибун и предсjедник Српског народног виjећа у Хрватскоj, саборски заступник и предсjедник саборског одбора за вањску политику а однедавно и ЕУ парламентарац ? Већ дуже времена некад гласниjе а углавном тихо, у хрватскоj jавности развлачи се тракавица о улози хрватског предсjедника у креирању погодности и профитабилних послова свом блиском приjатељу из музичких кругова. На ову тему проговорио jе недавно и Српски недjељник Новости, чиjи jе Пуповчев СНВ издавач. Учинило се да jе то био главни повод за до сада невиђену

Предсједникова етничка лутка

Према своjим уставним овластима, хрватски би предсjедник имао бити нешто као фикус, демократски украс државе, коjи ту и тамо хода по свиjету и дискретно промиче државне интересе, а дома, као „прва глава нациjе“, посебно пази на осjетљиве и крхке односе између већинскога хрватског становништва и српске мањине. Но, Иво Јоспиповић безнадно jе ташт и осветољубив човjек, коjи се, због баналног циља обрачуна с jедним критичким медиjем, неће либити показати зубе, чак и по циjену уношења раздора управо у српску заjедницу. Своjевремено jе, наиме, тjедник Новости, гласило српске мањине и уjедно риjетки професионално релевантан лист у Хрватскоj, расвjетлио занимљив дио биографиjе шефа државе, точниjе његову улогу у фирми за заштиту ауторских

vujadinovic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – мр Жељко Вујадиновић

У оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења“ магистар Жељко Вуjадиновић jе 5. априла одржао предавање на тему: „Расно законодавство – политика и реализациjа холокауста и геноцида у НДХ“. Учесници су имали прилику да чуjу основне елементе генезе расног законодавства уопште , све до специфичности везаних за Независну Државу Хрватску  оличених у њеним масовним и суровим злочинима. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Мира Јовановић – Ратковић Видео: Култура сjећања и памћења – Илиjа

cerska-operacija.jpg

Обележена годишњица Церске битке

Полагањем венаца на споменик српским jунацима и одавањем државних и воjних почасти у Текеришу код Лознице, обележена 98. годишњица Церске битке. У оквиру спомен-комплекса у Текеришу код Лознице одржана jе централна манифестациjа поводом 98. годишњице Церске битке, коjа представља прву победу Србиjе у Првом светском рату. Венце су положили представници Министарства одбране, Министарства рада и социjалне политике, Генералштаба Воjске Србиjе, амбасада Чешке и Словачке, градова Лознице и Шапца, као и невладиних организациjа опредељених за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. Изасланик Владе Србиjе и државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социjалне политике Драги Видоjевић рекао jе да се Србиjа вековима борила за своjе достоjанство, своjе границе и сувереност и да

Срна

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 33 ПОГИНУЛА СРПСКА БОРЦА ИЗ ЧЕЧАВЕ

ТЕСЛИЋ, 19. АВГУСТА /СРНА/ – У Чечави код Теслића данас jе служен парастос за 33 српска борца из овог мjеста погинула у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.Виjенце су код спомен обиљежjа погинулим борцима положили породице погинулих бораца, начелник општине Саво Касаповић, представници општинске Борачке организациjе, локални политички званичници и чланови Равногорског покрета. Начелник Касаповић jе рекао да служење парастоса погинулим Чечавцима на празник Преображења Господњег има традициjу и додао да ће се оваj дан и у будуће његовати и достоjанствено обиљежавати. Касаповић jе истакао да jе ово прилика када грађани треба да се присjете оних коjи су животе дали за Републику Српску, али и њихових породица. Он jе нагласио да то не треба да буде само декларативно већ и суштински,

vesna-veizovic.jpg

Покушај убиства националног идентитета

Уништавање српске грађанске елите, образованог и културног сталежа, па самим тим и разумног и далековидог стуба нашег друштва ниjе почело краjем двадесетог века, већ много раниjе. Почетком прошлог века, када jе почео суноврат и интелектуалног друштва, а и губитак наше државе, чиjе границе jош увек нису биле званично уоквирене, стварањем Краљевине Југославиjе je било извесно да ће се таj вишенародни пакт да буде катастрофално окончан по нас Србе у Србиjи. После Првог светског рата у коме  jе Србиjа изгубила jедну трећину од укупног становништва, младих Срба из Србиjе њих шездесет посто репродуктивно способних,ми смо физички осакаћени. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у том тренутку, где jе био очигледан недостатак

Србин на олујном слављу у граду краља Звонимира

Коме и због чега је Вељко Џакула био потребан у Книну као представник Срба из Хрватске, шта је тиме изгубио а шта добио он и његов народ и какав значај за Хрвате има Олуја, поред чињенице да је заувек решила српско питање?  Био је четвртак, три дана пред „олујну“ прославу у Книну, негде између осам и пола девет, у време прве јутарње кафе, када ми је зазвонио телефон; на вези Вељко Џакула. Моли да му кажем шта мислим о позиву, добио га је дан раније из Кабинета председника Хрватске, Ива Јосиповића, да се у недељу појави у Книну, на обележавању 17. годишњице „Олује“. Изнесем му оно што мислим, а лако

savo_strbac_1.jpg

Штрбац: Напад на Пуповца политички мотивисан

Ниjе нимало случаjно да jе напад на Пуповца уследио пошто се ниjе поjавио на прослави годишњице „Олуjе“ у Книну и после саопштења Српског народног виjећа коjе jе тим поводом подсетило на огромна страдање Срба, изjавио председник „Веритаса“ Саво Штрбац   БЕОГРАД – Председник „Веритаса“ Саво Штрбац сматра да се иза напада хрватског председника Иве Јосиповића на лидера Српског народног већа (СНВ) Милорада Пуповаца криjу озбиљни политички разлози, односно настоjање Хрватске да пре уласка у ЕУ добиjе признање тамошњих Срба да jе „Олуjа“ била легитимна воjна операциjа, а не злочин етничког чишћења српског становништва. „Ниjе нимало случаjно да jе напад на Пуповца уследио пошто се ниjе поjавио на прослави годишњице „Олуjе“ у Книну

idntifikacija.jpg

Ексхумација – можда, идентификација – не

Породице жртава и 17 година послиjе “Олуjе” нису покопале своjе наjмилиjе. Према подацима Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” на списку им jе jош увиjек 1950 нериjешених судбина, што из “Олуjе”, што из “Бљеска”. За остацима жртава се трага, али и ако се нађу нитко и ништа не гарантира да ће породице моћи спокоjниjе спавати. Наиме, у загребачком Заводу за судску медицину се према подацима Удружења “Суза” налази 350 ексхумираних остатака тиjела коjи чекаjу на идентификациjу. Слиjеде три приче чланова породица коjи 15-ак година чекаjу да сахране своjе родитеље. Завод заводи породице Нада Бодирога jе већ позната читатељима Новости од приjе годину дана кад се пожалила да су 18. jуна 2010. године на кућном згаришту

glamoc_obiljezavanje.jpg

ЈАЊА ГАЋЕША: НЕ СМЕМО ЗАБОРАВИТИ КОСОВСКЕ ЖРТВЕ

Од доласка припадника међународне заjеднице на Косово и Метохиjу догодило се много тога, готово ништа добро по Србе. Много тога памтимо, али оно што jе наш печат, оно по чему смо обележени, jесу злочини над нама. Протежу се Покраjином као вена, од Мердара до Гораждевца. Том веном пролази сећање, туга и страх! Када се пређе административна линиjа прво вас дочека место Ливадице, где jе 16. фебруара 2001. године у ваздух дигнут аутобус Ниш-експреса коjи jе саобраћао на релациjи Ниш-Грачаница. У разнесеном аутобусу било jе око 60 путника а званични броj настрадалих jе 12. Настрадао jе двогодишњи Данило, заjедно са родитељима. Аутобус jе разнесен са 100 килограма ТНТ експлозива смештеног у одводу испод пута. Осумњичени Фљорим

beli-dvor.jpg

Удба је чувала мртвог Дражу

Сведочење Титовог гардисте Милорада Живковића из Јагодине, да се гроб убиjеног генерала Драже Михаиловића налази код Белог двора забележила jе Бисениjа Илић, jагодински истраживач, годину дана пред Живковићеву смрт. Бисениjа Илић, jе по казивањима Живковића, нацртала и мапу са прецизно уцртаном локациjом Дражиног гроба. Живковић jе од 1955. до 1957. године, као деветнаестогодишњак, служио у Титовоj гарди чуваjући Бели двор. За време jедног стражарског дана, кретао се према маршрути на касниjе нацртаноj мапи. То jе стаза дугачка 30 до 50 метара, од увале данашњег Лисичjег потока до гаража. Тада jе приметио испод jедног дрвета да се види камење обрасло маховином, поређано у облику правоугаоника и приближио се да би га jасниjе видео.

hasim-taci-i-ovk.jpg

Трговина органима : Докази против Тачија

Окупиране териториjе – Досиjе „Жута кућа“ коjи говори о трговини људским органима у Албаниjи и на окупираним териториjама током 1999. године отворен jе по обjављивању књиге бивше тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, „Лов: Ја и ратни злочинци“. У своjоj књизи, Карла дел Понте jе изнела податке да jе 1999. године сазнала од новинара да су 300 Срба и других неалбанаца послужили као заморчићи: отети су и транспортовани у Албаниjу, где су им вађени органи, коjи су затим слати у Италиjу, а одатле дистрибуирани у клинике широм Европе. Она посебно спомиње насеље Бурељ у Албаниjи, где су жртвама вађени органи у „жутоj кући“. Афера тровине људским органима на окупираним териториjама

ivo-milorad.jpg

Иво Јосиповић оцрнио Милорада Пуповца: Он је професионални Србин!

ЗАГРЕБ – Предсjедник Хрватске Иво Јосиповић упутио jе на адресу недjељника Српског народног виjећа “Новости” писмо у коjем jе оптужио лидера СДСС-а Милорада Пуповца да jе професионални Србин и “да jе за Србе у Хрватскоj учинио мало а за себе и своjе пуно”. Укратко, “Новости” су предсjедника Јосиповића оптужиле да им покушава укинути досадашњи начин финансирања из државног буџета, док шеф државе Хрватске, у свом писму, тврди да то ниjе тачно, али ниjе стао само на томе. Његов деманти jе претворио у прворазредну политичку тему. Јосиповић тврди да иза свих оптужби на његов рачун стоjи Милорад Пуповац и открива да му jе неформални лидер Срба у Хрватскоj недавно упутио писмо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.