
Бура под Велебитом
Постоји један дугачак оток под Велебитом. Најдужи на Јадрану. Бијел и гол по брдима, озеленио виноградима у уском појасу при мору. Стрепи само пред бурама. И то не оним зимским. На њих је навикао покоран редовном годишњем злу. Мада га осољавају тонама морске соли подигнутим из пјене подвелебитског канала, буре му за сијечња и убојите вељаче не могу много нашкодити: вино је од јесени у коноби, овца се није још ојагњила а пуп лозе спава још свој зимски сан у ситном вунастом покривачу. Иако се тресу и кровови и зидови, урлају димњаци, свирају и лете захваћени цријепови – пред зимском се буром не стрепи. Навикли на своју осамљеност у тим




