17 ГОДИНА ОД ИЗЛАСКА ИЗ ЛОГОРА У ТУЗЛИ И ЗЕНИЦИ

ДОБОЈ, /СРНА/ – Чланови Удружења ратних заробљеника

„Виjенац, Возућа и остали“ са сjедиштем у Добоjу обиљежили су jучер
17 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници.

„На данашњи дан 1996. године из муслиманских
логора у Зеници и Тузли ослобођена jе посљедња група од 200 Срба, заробљених у септембру
1995. године на простору Возуће и тог диjела Озрена, од коjих 130 само из тузланског
затвора“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Виjенац, Возућа и остали“
Нинко Ђурић.

Ђурић, коjи jе у муслиманском заробљеништву провео
седам мjесеци, од чега 139 дана у самицама у седам логора на подручjу Тузле, каже
да су заробљени Срби били подвргнути тешким физичким пословима, психо-физичким мучењима,
премлаћивањима, сексуалним и другим злостављањима.

Удружење „Виjенац, Возућа и остали“ имало
jе на евиденциjи 370 чланова-логораша, од коjих jе сада живо 340. Они су током протеклог
рата били затворени у муслиманским логорима у Тузли, Лукавцу, Живиницама, Бановићима,
Зеници, Какњу, Завидовићима, Маглаjу и Тешњу, те у муџахединском логору „Лавља
jазбина“ у Каменици код Завидовића.

Ђурић jе подсjетио да се масовно страдање српског
народа на простору Возуће и долине риjеке Криваjе догодило између 10. и 24. септембра
1995. године када jе из тадашњих 30 српских насеља, бjежећи од злочина муслиманске
воjске и муџахедина, родни краj напустило 1.920 српских породица са 7.680 чланова,
коjи сада живе у градовима Републике Српске и Србиjе.

„Током четворогодишње одбране Возуће и осталих
насеља у долини риjеке Криваjе, као и тог диjела Озрена, погинуло jе више од
300 бораца и цивила са тог простора, као и око 400 воjника из jединица Првог краjишког
корпуса“, рекао jе Ђурић на Скупштини Удружења „Виjенац, Возућа и остали“.

Према подацима Удружења породица несталих лица у
Добоjу, на ширем озренско-возућком простору у протеклом рату нестало jе 459 српских
бораца и цивила, пронађено jе 282 тиjела нестралих, међу коjима 40 без глава, а
jош се трага за 177 лица.

Ово удружење, рекао jе Ђурић, има доказе да су припадници
тзв. Армиjе БиХ и тадашње Комисиjе за тражење несталих лица Федерациjе БиХ, чиjи
jе предсjедник био Амор Машовић, ради прикривања злочина са озренско-возућког простора
измиjестили 12 масовних гробница са 138 скелета, међу коjима jе наjвећа у насељу
Кучице код Завидовића са посмртним остацима 64 лица.

Ђурић подсjећа да jе Удружење 30. jануара 1999. године
подниjело тужбу Хашком суду коjа jош ниjе процесуирана, без обзира што jе образложена
изjавама логораша, оригиналним докуменатима, фотографиjама и видео-касетама о злочинима
над српским становништвом Озрена и Возуће, коjе су у ратном и непосредно поратном
периоду извршили муслимански воjници и муџахедини из састава тзв. Армиjе БиХ.

Ђурић jе додао да су тачност наведених података о
злочинима и приложених докумената утврдили хашки истражитељи коjи су краjем
1999. и почетком 2000. године посjетили Удружење и узели изjаве од тада живих логораша.

„Са жаљењем и огорчењем и данас упозоравамо
jавност и правосудне институциjе БиХ да ни након 17 година послиjе стравичних злочина
над Србима Возуће и Озрена у jесен 1995. године, у заjедничкоj акциjи тзв. армиjе
БиХ, муџахедина и НАТО снага за брза деjства, jош нико од тамничара и џелата ниjе
одговарао“, рекао jе Ђурић.

Он jе подсjетио да jе у процесуирању донекле изузетак
главнокомандуjући муслиманске воjске Расим Делић, у чиjем jе случаjу смрт била бржа
од руке правде, док су и даље на слободи генерали и ратни команданти по свим основама
у тзв. Армиjи БиХ, међу коjима су Сеад Делић и Мехмед Жилић, те потписник наредбе
о офанзиви на Возућу под ратно-оперативним називом „Ураган 95“ Сакиб Махмуљин,
као и муџахединска „маjка“ на овим просторима Харис Силаjџић.

„О свему томе су наши живи свjедоци дали више
стотина исказа, како представницима хашког трибунала, тако и судско-тужилатким органима
БиХ коjи су, како сматраjу живи српски логораши, сви окренули главу настрану и причаjу
причине приче с циљем планраног прикривања злочина извршених над Србима“, рекао
jе Ђурић.

Он jе додао да jе на Скупштини око 180 присутних
логораша, чланова Удружења „Виjенац, Возућа и остали“, констатовало да
ниjе људски ни хумано да се логорашима умањењуjе инвалиднина, а jедном броjу одузима
статус ратног воjног инвалида.

Након завршетка Скупштине присутни логораши према
православном обичаjу одали су пошту Србима настрадалим у муслиманским логорима,
као и преминулим логорашима и обиљежили своjу крсну славу – Благовиjести.

Извор: