Витезови београдског неба: Шести ловачки пук!

Наша земља је одувек имала пилоте хероје. 6. априла 1941. године они су бранили Београд: Милош Жунић, погинуо код Панчева, Михо Клавора, погинуо код манастира Крушедол, Владимир Горуп, погинуо 7. априла, Карло Штрбенк, погинуо код Глогоњског рита, Добрица Новаковић, погинуо код Београда, Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла, Јован Капешић, погинуо код Бешке, Миливоје Бошковић, погинуо код Ковиља, Душан Борчић, пао у Сарајевску улицу, Милутин Петров, погинуо код ушћа Тисе у Дунав, Живица Митровић, погинуо код Шида.

Фашистичка Немачка је, без објаве рата, 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку да се Београд разори донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’.

Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив ‘Страшни суд’ [Strafgericht].

У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља.

6. априла град је бомбардован у четири налета, а настављено је 7. априла, 11. и 12. априла. На Београд је изручено око 440 тона разорних запаљивих бомби. Погинуло је више од 2 500 људи. Уништено је више стотина зграда, међу њима до темеља срушено издање Народне библиотеке Србије – установе основане 1832. године, са око 300 000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве културне вредности. Међу бомбардованим објектима је и Стари двор [са срушеном куполом].

Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу, после рата, о томе рекао: ‘Ваздушнинапад на Београд 1941. године је првенствено имао политичко- терористички карактер и није имао ничег заједничког са ратом. То бомбардовање из ваздуха је било ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.“

Библиотека је имала и збирке турских рукописа, старих штампаних књига [више од 200] од 15. до 17. века, старих карата, гравира, слика, новина… Осим тога, у њој су биле сабране све књиге штампане у Србији од 1832. године, као и оне штампане у суседним земљама, али и комплетне библиотеке Вука Стефановића Караџића, Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића, П.М. Шафарика и других.

Уочи бомбардовања, на почетку Другог светског рата, 1. априла 1941. године, све је било спремно за евакуацију. Библиотека је била спакована у 150 сандука, рукописи посебно у 38 сандука [сваки је био тежак око 80 килограма], а стари часописи у 22 сандука.

Тадашње Министарство просвете забранило је, међутим, 3. априла евакуацију просветно-културних установа Београда, па и Народне библиотеке, али је наредило да се све драгоцености склоне у подрум, што је и учињено.

Зграда је погођена запаљивим бомбама 6. априла, у 16 часова. Сматра се да је све изгорело. Према сећању становника краја око Косанчићевог венца, још два-три месеца рушевине су се пушиле.

Предвиђајући рат, југословенска Врховна команда и Влада су Београд прогласиле „отвореним градом“. Но, то није спречило немачко „Луфтвафе“ да нападне Београд и да га разори. Југословенску престоницу је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд.

У тој неравноправној борби ваздушног Голијата и Давида, упркос срчаности и јунаштву наших небеских витезова, победила је фашистичка сила.

Храбри пилоти Шестог ловачког пука су ушли у историју јер су као орлови бранили свој град од најезде црних јата хитлерових ‘“луг-цојг“-формација.

Шести ловачки ваздухопловни пук је био елитна ваздухопловна јединица у саставу Прве ваздухопловне ловачке бригаде – најјаче јединице противваздушне одбране. Пук је имао добро обучено људство и најмодерније авионе.

Мирнодопска локација пука је била на аеродрому „Земун“, где се налазила и Шеста ваздухопловна база. Ратна летелишта су се, с обзиром на задатак пука, налазила у непосредној близини Београда.

Зона пука је обухватала североисточни део државне територије, где су се налазили значајни објекти – велики градови, индустријски центри, комуникацијски чворови и мостови на Сави, Тиси и Дунаву.

Храбри пилоти из Шестог ловачког пука су током одбране Београда 6. и 7. априла 1941. године, према подацима у књизи потпуковника Костића „Пламен над Београдом“, оборили 42 немачка авиона, а за још 19 се то не може тачно тврдити.

У књизи „Наше небо априла 1941.“ инг. Петар Боснић наводи 47 оборених непријатељских авиона. Тачан број немачких авиона, које су 6. и 7. априла пилоти Шестог ловачкогпука оборили над Београдом, не може се утврдити, али на основу доступних извора број се креће између 42 и 48 авиона.

У тим неравноправним борбама у ваздуху су погинула једанаесторица наших пилота: десеторица из Шестог пука и капетан Живица Митровић из 31. групе Другог ваздухопловног пука.

Рањено је девет пилота: од тога шесторица тешко, а тројица лакше.
У априлском бомбардовањуу је погинуло 135 југословенских летача и око 600 нелетача.

Ваздухопловство је пружило одлучан и организован отпор, а изведена су и узвратна дејства по немачким аеродромима.

Пилотски ас који је у шестоаприлском бомбардовању оборио три немачка Месершмита, Ђорђе Стојановић (рођен у Ораовоци код Лесковца), једном приликом је рекао: ‘Свако се за нешто роди, а ми смо се родили за пилоте – имали смо све потребно – одважност, борбеност, спретност и били смо витезови. 6. априла око 7. часова је дат знак „Ваздушна опасност“ јер су се Београду приближавале две велике формације немачких бомбардера и ловаца са севера: једна дуж Тисе, а друга Дунавом. Потрчали смо ка авионима, чији мотори су већ били загрејани. Командир Милош Жуњић је командова викнувши: „За мном!, пали и полећи по патролама“. Полетео сам за вођом патроле и командиром Милошем Жуњићем. После пет минута, на висини 3 000 метара између Батајнице и Панчева, приметио сам Немце. Командира нисам могао да опоменем, јер радио станица ми није радила. Повећао сам брзину, престигао га и крилима дао знак. Отпочела је борба са немачким ловцима, који су пратили бомбардере. У ваздуху је била цела група по патролама, сем команданта групе мајора Адума Ромеа, који је остао на земљи….

ВИТЕЗОВИ БЕОГРАДСКОГ НЕБА
1. Милош Жунић, погинуо 6. априла код Панчева
2. Михо Клавора, погинуо 7. априла код манастира Крушедол
3. Владимир Горуп, погинуо 7. априла
4. Карло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
5. Добрица Новаковић, погинуо 6. априла код Београда
6. Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла
7. Јован Капешић, погинуо 7. априла код Бешке
8 . Миливоје Бошковић, погинуо 7. априла код Ковиља
9. Душан Борчић, погинуо 6. априла – пао у Сарајевску улицу
10. Милутин Петров, погинуо 7. априла код ушца Тисе у Дунав
11. Живица Митровић, погинуо 6. априла код Шида

АЕРОМАГАЗИН

Извор: Видовдан

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 06. априла 2017. године.

Везане вијести

Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба …

Хитлерова одмазда српској престоници

Годишњица бомбардовања Београда | Јадовно 1941.

Непознато о бомбардовању Народне библиотеке Србије: Дан …

Дан када су нацисти разорили Бeoград | Јадовно 1941.