Мали дечаци, велики ратови

По речима Лика де Воса, професора на Универзитету у Левену, постоjао jе план да се атентат на Фрању Фердинанда изврши jош 1913. у Бланкенберхеу.

Један други пример jе Маринус ван дер Лубе, коjи jе своj отпор према надолазећем нацизму платио главом. Године 1931. кренуо jе пешице кроз Југославиjу у претпоставци да ће тако стићи све до Кине. Какав лик! Ниjе тада имао поjма да ће завршити на степеницама Раjхстага као његов наводни палитељ. Можда jе и он био jедан од броjних месечара коjи нису исправно сагледавали размере. Не могу да се не сетим и револуционарних шездесетих када су се провоси нагутали силног сузавца зарад бољег друштва. Природно jе очекивати, дакле, да би се у Амстердаму морало наићи на више разумевања за Принципа него у Схевенингену. У Хронингену у сваком случаjу прате исти ток мисли као и ми, jер су и тамо повезали Гаврила Принципа и Маринуса ван дер Лубеа у низу предавања под насловом „Мали дечаци, велики ратови” (одржаних почетком априла 2014).

На примереном сам, дакле, месту овде, уз вегетариjански бургер и кафу из фер трговине, а с анархистичком литературом надохват руке, jер центар има и своjу библиотеку. Имаjу ли овде Бакуњина и Кропоткина, Принципову омиљену лектиру? Или вашег белгиjског Емила Верхарена коjи jе заинтересовао младобосанце за младу белгиjску демократиjу у коjоj су, изгледа, проналазили инспирациjу. Богами, ту су! Ови мислиоци су очигледно jош присутни у анархистичким читаоницама. „Црну руку”, роман фламанског писца Луjа Паула Бона, иначе такође видим овде на полици. По зидовима нема Принципових стихова, али зато има мисли сродних душа:

„Побуни jе све неопходно. Новине и књиге, оружjе и експлозив, премишљање и заклињање, отров, бодежи и арсеник. Једино jе питање како то комбиновати.” (анонимно)

„Ја не гласам, снови не могу да стану у гласачку кутиjу.”

„Ми не желимо да пропаднемо због капитализма, зато капитализам мора пропасти због нас.” (Запата)

Па ипак jедан од сталних гостиjу овде назива Принципа терористом.

Дискутабилан поjам, показаће се.

Али да погледамо наjпре какве jе последице изазвао пуцањ у лето 1914. На белгиjскоj обали су се пре свега забринули због могућег смањења прихода од туризма. Срећом, већина ниjе знала да су их последице могле задесити jош годину дана раниjе, да су већ тада остварени планови атентата на узвишеног бањског госта Фрању Фердинанда. По речима Лика де Воса, професора на Универзитету у Левену, постоjао jе план (Црне руке?) да се у Бланкенберхеу jош те 1913. изврши атентат, чиме би та бања претекла Сараjево. У Белгиjи jе живот, дакле, jедноставно текао даље, ишло се на излете као у случаjу Стеjна Стревелса, или се као у Бланкенберхеу бринуло због недоласка платежно моћних гостиjу:

„Ужасна вест о стравичном убиству аустриjског надвоjводе Фрање Фердинанда и његове жене оставила jе тежак утисак у нашем бањском месту. Аустриjски престолонаследник jе, наиме, био веран посетилац Бланкенберхеа. Неколико сезона провео jе код нас на плажи, заjедно са своjом породицом. Прошле године jе код нас боравио два месеца, jул и август.

Оваj колико окрутан толико неочекивани догађаj већ jе у недељу био предмет свих разговора. На многим великим хотелима дуж насипа заставе су истакнуте на пола копља. Његово краљевско височанство намеравало jе да и овог лета проведе неколико недеља у Бланкенберхеу.” („Ханделсблад”, 30. jун 1914)

За Србе су физичке, судбоносне последице наступиле скоро истог тренутка. У Сараjеву и Мостару, као што извештава „Хазет ван Антверпен” (29/30. jун 1914), отказана су сва jавна дешавања и затворене угоститељске радње. Маса се, међутим, већ била окупила на улицама даjући одушка свом вандализму према српским суграђанима. Ево шта jе известио дневни лист „Ниуве Тилбурхсе курант” од 1. jула 1914:

„Сходно извештаjима очевидаца, jуче jе током демонстрациjа народни бес растао из минуте у минуту. Ако jе негде таблом било означено да ту живи српски трговац, следио jе jуриш на његову радњу, а кроз врата и прозоре летело jе покућство и роба. На улицама леже хрпе платна, кожне галантериjе и прехрамбених производа. Стравичан jе био и призор продавнице мртвачких сандука коjу су демонстранти уништили. Сандуци су разваљени лежали на улици. Полициjа jе била немоћна спрам народног гнева, а воjска се тек поподне вратила у град са маневара. Сад, после обjаве ванредног стања, мир jе поново успостављен.”

Изрека каже да у рату прва страда истина, али прозори и школске зграде често су прве материjалне жртве. То данас могу да посведоче Палестинци. Краjем jуна 1914. то су били прозори на српским школама, као и на кућама виђених српских грађана и духовних вођа.

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

Књига се може наручити од издавача: CLIO, Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, саjт: www.clio.rs

Извор: Политика, понедjељак 12. октобар 2015., стр. 24

Везане виjести:

Фељтон: Последице jедног пуцња (1)

Фељтон: Последице jедног пуцња (2)

Фељтон: Последице jедног пуцња (3)

Фељтон: Последице jедног пуцња (4)

Фељтон: Последице jедног пуцња (5)

Фељтон: Последице jедног пуцња (6)

Фељтон: Последице jедног пуцња (7)

Фељтон: Последице jедног пуцња (8)

Фељтон: Последице jедног пуцња (9)

Фељтон: Последице jедног пуцња (10)

Фељтон: Последице jедног пуцња (11)

Фељтон: Последице jедног пуцња (12)

Фељтон: Последице jедног пуцња (14)

Фељтон: Последице jедног пуцња (15)

Први свjетски рат – Јадовно 1941.