Владика Григорије у Суботици: Херцеговци, ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ

У беседи на донаторскоj вечери у Суботици владика ЗХиП Григориjе позвао Херцеговце да не брину за обнову храма, већ да помогну у обнови сваке куће, врта, воћњака у Пребиловцима. Беседу преносимо у целости

Нема веће части и нема бољег положаjа у српском народу него бити херцеговачки владика. Ту jе епархиjу основао Свети Сава, а у њоj столовао Свети Василиjе. Али, ниjе то jедини разлог. Можда jош и више због тога што jе то земља у чиjим темељима има наjвише мученичких костиjу и коjа jе сва натопљена крвљу мученика за слободу и крст часни. Кажу да jе Јован Дучић негдjе записао отприлике да људи коjи не вjеруjу у немогуће не могу да ураде ама баш ниста, и они су, по његовим риjечима, проклети.

Ми, коjи тамо данас живимо, ми вjеруjемо у немогуће. Ми вjеруjемо не само да ћемо обновити цркву у Пребиловцима, него вjеруjемо да ће у Пребиловцима опет живjети хиљаду људи и да ће опет као што jе било оног страшног Илиндана 1941. године у Пребиловцима бити на десетине хиљада оваца, на тоне воћа и поврћа, како пише у извjештаjу НДХ, коjи се налази у архиви дубровачкоj.

Ми вjеруjемо зато тамо и постоjимо. Зато сте нас диррнули ви коjи сте организовали ово вече да дођемо овдjе на краjњи сjевер Србиjе, да дођемо као своjи међу своjе, као Херцеговци међу Херцеговце, иако смо ми тамо негдjе колиjевка, а ви сте овдjе град и људи и домови и куће и земља. Колиjевка jе, како jе рекао jедан велики историчар за циjели свиjет Медитеран. И као сто добро знате, колиjевка никад ниjе нешто пребогата. Колиjевка jе увиjек jедна, али добро знате да нема ништа топлиjе, мирисниjе, животниjе.

Из колиjевке излази човjек и креће на пут живота као из неког кратког пристаништа на велику пучину океана. Сваки Херцеговац коjи се роди било гдjе, он из те топле колиjевке креће и ма гдjе да се нађе и ма гдjе да живи дах живота топлина, мириси, осjећаjи маjчинске љубави, зна одакле носи и надахнут jе тим дахом. Једна од тачака гдjе колиjевка не смиjе престати да њише живот jесу Пребиловци и долина Неретве.

Данас наш свештеник са своjом породицом живи у улици дон Илиjе Томаса, коjи jе био jедан од инспиратора злочина у Пребиловцима. Он тамо живи и служи зато што вjеруjе у немогуће, зато што вjеруjе у живот и зато што неда да се сломиjе и затре колиjевка.

Ми смо, браћо и сестре, сви тамо због тога, да колиjевка из коjе сте ви изњедрени и и изнесени као пилићи, опстане. Колиjевка jе тамо на jугу и никад неће бити богата неким великим богатствима, али никад неће бити сиромашна толико да не може да преживи. Зато jе, браћо и сестре, градња овог храма за мене, као епископа захумско херцеговачког владику била толико важна. Кад смо 2002. године склонили депониjу са тог мjеста сљедеће године сам служио и било нас jе мало. Рекао сам тада људима као што видите ову круну на моjоj глави тако ћете видjети и цркву на овоме мjесту. Видио сам да ми не вjеруjу. вjеровало ми jе само неколико дjеце, jер она вjеруjу срцем.
Један од тих дjечака, данас 18-годишњи младић (Боjан-прим.аут) Екмечић jе стално поред те цркве и подсjећа ме рекао си да као што видимо капу на твоjоj глави да ћемо гледати цркву и ево цркве.

Он jе сад велики младић као сто само Херцеговац може бити и има четири сестре…
У двадесет обновљених кућа у Пребиловцима данас живи 15 дjеце. У просjеку више него у много богатиjим мjестима. То jе jедна од последица вjере.

Пошто сте о мени чули разноразне ствари и добре и лоше, а виђали сте ме по Херцеговини или другдjе и пошто ме сад видите своjим очима, онда jе прилика да кажем нешто што одудара од онога сто обично кажу људи овога звања.

Нисам дошао вечерас овдjе зато што треба да скупљамо паре, већ смо ту да се видимо. Увиjек говорим људима, дали ви паре или не дали, или вечерас или сутра, ми ћемо ту цркву направити, али дали или не дали паре, ако не будете уграђени у ту цркву, онда ћете тешко моћи да се назовете Херцеговцем. У њу се не уграђуjете парама, него срцем, сузама, бригом, љубављуПаре су, у том контексту, само папири коjих може бити, а и не мора.

Можда сте читали по новинама да сам рекао кад завршимо ову цркву у Пребиловцима, нећемо више градити цркве по Херцеговини. Имамо их више од 300, него ћемо градити школе и болнице. Ових дана у jедном селу обнављамо школу, а ускоро ћемо школу обновити у Невесињу у коме ускоро отварамо и болницу коjу jе започео диван човjек, наш приjатељ, коjи jе на жалост умро, али ми завршавамо његово дjело.

Зашто вам ово говорим? Зато сто мислим да више ниjе никакав проблем да завршимо Храм у Пребиловцима, а имам идеjу коjа се родила у jедноj бесаноj ноћи. коjу мора имати сваки владика, а посебно херцеговачки. Шта ће нам Храм у Пребиловцима, ако не обновимо сваку кућу? Обновили смо до сада 25, треба да обновимо jош 56.

Вечерас су ми jавили да у Чикагу jедан наш приjатељ прави донаторско вече за Пребиловце. Мени jе радост као владики херцеговачком да кажем људи не морате давати паре за цркву, завршићемо цркву.

Обновите кућу, jедну, двиjе, три, пола.Обнова jедне просте херцеговачке куће кошта 20.000 КМ. Сигурно jе да цу jа наћи десетак људи да обнове по jедну, то jе већ десет, а онда аjде Херцеговци и разна удружења обновите и ви по jедну. Знам да ће се наћи мудраци и рећи па ко це тамо живjети. Нек не живи нико, а нек има кућа.

Нека жена из Пребиловаца нам jе дала приjе неки дан 10 дулума земље поред цркве. Договорили смо се да манастир Тврдош на тоj земљи засади маслињак. Аjде Херцеговци, ви jунаци, засадите и ви по jедан воћњак па кад дођу комшиjе Хрватићи, нек се мало диве, нека кажу види како ови вjеруjу у живот.

Немоjте да кукамо над своjом судбином него даjте да побjедимо смрт животом. Даjте да обнављамо куће. Тада ће та црква бити саборна црква парохиjе чапљинске. Вjеруjте ми да jе то jедна од наjљепших цркава направљених икада игдjе. Проjектовао jе Пеђа Ристић. Мало смо разговарали и идеjни jе задатак да та црква показуjе да вjеруjемо у живот.

Ако су убили jедном, ако су убили други пут, ако смо ми ћутали 50 година и патили због тога сто су бетонирани у jамама, ако смо jедва успели да изградимо крипту приjе рата, аjде сад да покажемо колико можемо и покажемо какви смо људи на дjелу, а не у причама и видjећете да ће нас све обасjати радост живота.

Зашто да не буду црвени кровови на свим кућама и житна поља? Зашто?

Нема разлога. Постоjи само jедна разложна тема. Да обновимо, да населимо те људе коjи данас живе у Требињу, Љубињу, а хоце да живе у Пребиловцима. Да имаjу струjу, воду, телефон да имаjу своjа имања. Ово село излази на три риjеке: Брегаву, Требишњицу, коjа се улиjева у Хутово блато и на Неретву. Било jе ту мотива вjерских и звjерских и националних, али jедан од главних мотива за убиjање тих људи jе био економски. Усташе су тог дана заробили и 40.000 грла стоке. Много jе лиjепо овдjе гдjе живите, али немоjте да мислите да jе ово превише и пуно богатиjе него оно тамо.

Да се вратимо на почетак и завршимо ову причу и да вас опоменем односно обавежем да помогнете изградњу Пребиловаца цркве. Завршићемо ми цркву, али шта ће нам црква ако не буде тог села.

Мрзим израз спомен-црква, jер у хришћанству никад ниjе спомен због онога што jе било или због онога ко jе био, него jе више спомен због онога ко ће бити и кога ћемо срести. Ми се сjећамо њега да бисмо га срели, а не да бисмо га запамтили. Због тога jе, драги приjатељи, наша вjера, вjера у живот, вjера у будућност. а не само сjећање. Ми се сjећамо будућности и сjећамо се будућности у ствари наjвише кад се сjећамо наших колиjевки. И ви данас и вечерас када сте се састали на шта вас jе позвала ваша колиjевка или колиjевка ваших предака треба да помогнете да постоjи не само колиjевка, односно да се обнови и да буде празна него да буде пуна, а то ниjе сjећање на прошлост, него сjећање на будућност. Ми хришћани на краjу симбола вjере кажемо чекам Васрксење мртвих и живот будућега виjека. То jе браћо и сестре наша вjера.

Оно сто jе човjеку немогуће Богу jе могуће, зато од вечерас и ваши организатори и наши домаћини и ви коjи сте показали добру вољу немоjте да више говоримо да градимо спомен храм него говорите да градимо Пребиловце и обнављамо сваку кућу, сваки врт, сваки воћњак, сваку башту.

Извор: Слободна Херцеговина

Везане виjести:

Подигнимо Пребиловце: Херцеговци у Суботици донирали 5.500 евра!

Обнова матичних књига у чапљинскоj парохиjи

09.08.2014. Света архиjереjска Литургиjа у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима