Циљ злочиначког засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, а сада Еулекса и броjних западних ментора, био jе и остаjе – „независна држава Косово“ са што мање Срба.
Косово и Метохиjа
Пише: Неђељко ЗЕЈАК
Косово и Метохиjа, шеснаест година након засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, и даље су у положаjу штићеника у „васпитно-поправноj установи“ и независни су само онолико колико то прихвате Срби и Србиjа.
Успjели су да за децениjу и по владавине безакоња и криминала донекле створе контуре „независне државе Косово“ коjа, упркос тврдњама о достигнутом степену демократиjе, jош задржава положаj штићеника у васпитно-поправноj установи.
Ако jе судити по захтjевима западних дипломата, притиснутих посљедицама претварања „поправно-васпитне установе“ у упориште исламских фундаменталиста, те неопходности и обавезности формирања специjалног суда за ратне злочине, jедно jе извjесно – да су Косово и Метохиjа независни само онолико колико то Београд прихвати и у оноj мjери у коjоj Срби прихвате косовске институциjе и одрекну се оних државотворних, историjски потврђених српских институциjа.
Приjе 16 година, у складу са Кумановским воjно-техничким споразумом, окончана jе мисиjа западних земаља под називом „Милосрдни анђео“ или 78 дана засипања бомбама териториjе бивше Југославиjе.
Путевима из Албаниjе и Македониjе на Космет ушла jе претходница западних сила коjу jе неколико часова раниjе предухитрила претходница руске воjске.
На приштинским улицама руске воjнике или ослободиоце сачекало jе, уз хљеб и со и повике „Русиjа, Русиjа!“, тридесетак хиљада Срба увjерених да jе – како jе то рекао тадашњи предсjедник Слободан Милошевић – стигла слобода.
У касним поподневним часовима 11. jуна претходница НАТО, коjу су чинили амерички, њемачки, италиjански, британски и француски воjници распоређена jе на подручjу пет зона на Космету.
Британци су запосjели Приштину, амерички маринци – Гњиланско поморавље, италиjански карабињери – регион Пећи, Ниjемци – регион Призрена и Французи – регион Косовске Митровице. Руски воjници су запосjели аеродром „Слатина“ надомак Косова Поља.
Истовремено, ка ужоj Србиjи повлачиле су се jединице jугословенске воjске, а уз њих хиљаде престрављених Срба бjежећи пред злочиначким походом терориста ОВК из Метохиjске котлине.
Британски генерал Маjк Џексон, командант мировних снага Кфора, дочекан цвиjећем расутим по улицама Приштине, поjаснио jе да jе улога Кфора да надгледа, контролише и, у случаjу потребе, изнуди поштивање одредаба воjног споразума из Куманова.
Поjаснио jе да jе циљ Кфора да помогне Унмик администрациjи да се албанске избjеглице врате кућама, али jе у „позадини“ циљана мета била – што приjе заузети аеродром „Слатина“ и сприjечити да српска воjска, потпомогнута Русима из бригаде Сфора из Републике Српске, узврати на непрестане нападе наоружаних хорди терориста на конвоjе воjске и полициjе Србиjе.
„Успио сам, послиjе тешких преговора у троуглу Москва-Вашингтон-Лондон, и уз сарадњу и помоћ руског команданта, да уклопим руски контингент у састав Кфора“, обjашњавао jе Џексон, коjи ће остати упамћен по томе што jе у његовом мандату са Космета протjерано око 250.000 Срба и неалбанаца, те убиjено, киднаповано или нестало скоро 2.000 неалбанаца, а порушено и спаљено педесетак цркава и манастира и више хиљада српских кућа и домова.
Ситуациjа на Косову и Метохиjи и налози коjи су стизали из Команде НАТО са потписом Веслиjа Кларка – да се по циjену избиjања трећег свjетског рата сприjече Руси да запосjедну „Слатину“ и да српска воjска и полициjа извуку наоружање – приjетили су да „косовско буре барута“ експлодира и доведе до рата свjетских размjера.
Џексон се хвали да jе одбио Кларкову наредбу, а истиче, такође, и учинак у повратку наводно 80.000 прогнаних Албанаца.
Ћутао jе, као и први човjек Унмика Бернар Кушнер, о злочинима коjе албански терористи чине над голоруким цивилним српским становништвом, о трговини органима и умиjешаности „Љекара без граница“ и вођа терористичке ОВК у наjгнусниjе злочине коjи су у смрт одвели више од хиљаду и по Срба, а косметске урбане средине очистили од свега што се крстом крстило с десна на лиjево.
Шеснаест година касниjе таj и такав Кфор представља – како каже Стеван Вуловић, градоначелник Зубиног Потока, jедне од четири општине са сjевера покраjине са већинским српским становништвом – jедину међународну мисиjу коjоj Срби колико-толико вjеруjу и у њу се уздаjу.
„Без воjника Кфора, иако у мизерном броjу у односу на броj из 1999. године, Срби би нестали са простора Космета“, каже Вуловић, уз оцjену да све остале мисиjе, попут Унмика и Еулекса, „свираjу по нотама“ коjе исписуjе Приштина.
Vezane vijesti:
ПРАХ И ПЕПЕО СРПСКОГ МУШУТИШТА