МОЈ СКИПОВАЦ 1941. - 1945. - Пише: Петар Стевана Топаловић
СКИПОВАЦ - ОПШТИ ПОДАЦИ
Скиповац је Требавско село који је 1937. године административно - територијално подјељен на два села: Горњи и Доњи Скиповац. Планина Требава у ужем смислу чини двадесетак села – од ријеке Спрече и Станић-Ријеке до испод Дуге Њиве, изнад Модриче (са сјевероисточне стране) и од Костајнице до Модриче са западне стране (долина ријеке Босне). На Требави живи већином православно становништво. Требава је, као и Озрен планину, кроз дугу историју насељавања из разних крајева овог дијела Балкана: из Србије, Рашке, Црне Горе, Херцеговине, Босанске Крајине, а многе породице овдје су доселиле и са Озрена. Зато су и легенде и обичаји на Требави и Озрену готово исти, ментално и духовно насљеђе такође.
Скиповац се налази сјеверно од Грачанице на удаљености од око 12, 5 км. На сјеверу се граничи Зелињом, на западу и југозападу Лукавицом, на истоку Пријеким Брдом и на сјевероистоку Међеђом.
Надморска висина се креће од 308. до 694. м. Клима је умјереноконтинентална а у геоморфолошком смислу терен је доста брдовит и испресијецан мањим поточићима и рјечицама.
У хидрографском погледу подручје Скиповца обилује бројним изворима, с мањом или већом издашношћу, од којих настају мањи потоци и рјечице. На овом подручју извире Јаворски поток, Костића поток, Кадијевац и други. Нешто већи водотоци у односу на претходне су Лукавичка ријека или Јелова ријека и Цјетовља (на топографским картама Цјетовија). Оба ова водотока се формирају на подручју Горњег Скиповца, који чини вододијелницу између ријеке Босне и Тиње.
ПРОГЛАШЕЊЕ НДХ 1941. ГОДИНЕ
У Загребу је 10. априла проглашена Независна Држава Хрватска. Овом свечаном церемонијалу присуствовао је посебни њемачки изасланик Едмунд Веземајер, а проглашење су благосиљали Ватикан и први хрватски политичар Влатко Мачек.
Сличан процес се одвијао и у сусједној Словенији. Бан Дравске бановине, др Марко Натлачен, је од представника политичких странака формирао Национални савјет и 10. априла прогласио самосталну државу, која ће приступити Тројном пакту.
Под прокламованом паролом “једну трећину Срба покатоличити, једну трећину протерати, а једну трећину побити”, усташке вође на челу са поглавником Антом Павелићем су кренуле на крвави посао. Усташе су у циљу бржег истребљења Срба, формирале концентрационе логоре у Госпићу (Јадовно и Слана на Пагу), Јастребарском, Градишки, Јасеновцу, који су “несметано функционисали” све вријеме рата, без обзира на близину и снагу партизанских и четничких устаничких одреда.
Српски народ је дочекао тешке дане, пуне страха и неизвјесности. Југославија је прегажена, војска разбијена, а преко 300.000 официра и војника отјерано у њемачко заробљеништво. Дио несрпских официра и војника је пуштен кући. Они су се углавном пријављивали у квислиншке јединице, док су војна лица српске националности у радним логорима остала до капитулације Њемачке, далеко од родне груде. На тај начин су били онемогућени да бране своју земљу и штите породице, које су небрањене, биле лак “плијен” усташким кољачима.
Масовни усташки терор почео је одмах у мају и јуну 1941. године у источној Херцеговини, источној Босни, Лици, Кордуну, Банији, западној Славонији, Босанској Крајини, те централним и сјеверним дијеловима Босне. Прво почиње прогон (депортација) свештених лица, учитеља, припадника “Сокола”, а затим и осталих угледних Срба из свих дијелова успостављене НДХ.
ГРАЧАНИЦА И ОКОЛИНА 1941. ГОДИНЕ
Током Другог свјетског рата, на подручју Зворничко-тузланске епархије извршен је прави духовни геноцид. Мучки је пострадало 36 свештеника и два калуђера. Током ратних година, порушено је 17 а оштећено 37 српских православних храмова. Уништен је један манастир и 25 парохијских домова (10 је минирано, а 15 спаљено). Поред наведеног, још 20 разних црквених објеката је знатно оштећено. Уништене су 62 црквене архиве, а 49 црквено-општинских и манастирских библиотека је занавијек нестало.
Из среза Грачанице планирано је да се протјера 28 породица са 100 чланова. Тај задатак добио је и обавио Фрањо Шајкаш, замјеник котарског предстојника. Податке о имовном стању узео је из Уреда за понову. Међу првима je било исељено пет свештеника, јуна 1941. године и то: Митар Софреновић, Дејан Вујасиновић, свештеник из Скиповца, и два свештеника из Манастира Свети Никола, игуман Гаврило Вукојев и свештеник Јово Љубојевић. Остали су исељавани касније. Транспорт ових породица почео је у другој половини августа 1941. године а прекинут је устанком на Озрену 23. августа 1941. године, тако су планиране породице из Какмужа и Петрова Села остале и нису исељене.
Из Грачанице су протјеране српске породице Владимира и Душана Симеуновића, Луке Нешковића, Станка Трифковића, Станка Иванишевића, Јове Благојевића, Бранка Николића, Ранка Арнаутовића и Димитрије Јовановића. Са Озрена из Бољанића протјеране су породице: Саве Јанковића, Јована Јанковића, Тодора Лукића, Ђуре Вукељића, Трипе Китића. Из Карановца Перо Жижак, из Сочковца Лазаревић Ристо са супругом Маром сином Данком и кћерком Тривуном. Протјеране породице транспортоване су возом. У њихове куће хрватске власти су усељавале становнике из Словеније.
СКИПОВАЦ 1941. - 1945.
У II Свјетском рату Скиповац је претрпио многа страдања. На почетку рата од стране НДХ окупационе власти, а на крају од стране 16. Муслиманске партизанске бригаде. У јесен 1944. године есесовци из 13. СС “Ханџар” дивизије (који су кроз цијели рат огризли у крви убијајући српски народ) масовно прелазе у 16. Муслиманску партизанску бригаду и Тузлански партизански одред.
Припадници 16. Муслиманске партизанске бригаде, 17. августа 1945. године на разне начине у селу Доњи и Горњи Скиповац побили су 42. особе. То су били чобани, орачи на њиви, међу њима било је 18 младића од 17 до 18 година старости.
СПИСАК ПОГИНУЛИХ У ТОКУ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА У СКИПОВЦУ ОД 1941. ДО 1947. ГОДИНЕ
СЕЛО ГОРЊИ СКИПОВАЦ
Погинули четници, партизани и цивили од стране усташа и Њемаца:
1.Илија Андрић
2.Мојсија Гаврић
3.Саво Андрић
4.Којо (Петра) Тешић
5.Стево (Петра) Тешић
6.Триво(Митра) Тешић
7.Лука (Јефрема) Илић
8.Мојсија (Јефрема) Илић
9.Перо (Ђокана) Илић
10.Милан (Стефана) Илић
11.Софрен (Трипуна) Илић
12.Јован (Ђорђе) Ристић
13.Којо (Пере) Ристић
14.Обрад (Стјепана) Чолић
15.Радо (Стјепана) Чолић
16.Константин (Симе) Томић
17.Јово Васиљевић
18.Петар (Боже) Топаловић
19.Маркан (Симеуна) Топаловић
20.Василија (Јован) Топаловић
21.Васкрсија (Николе) Топаловић
22.Никола (Ристе) Топаловић
23.Цвијан (Ристе) Топаловић
24.Благоје Ђурановић
25.Симо (Цвијана) Стијепић
26.Саво (Митра) Тешић
27.Јово Савић
28.Пеће Реља учитељ
29.Мићо (Љубе) Мичић
30.Гавро (Павла) Јовић
31.Марија (Константина) Томић
Погинули четници и цивили од стране партизана:
1.Крста (Петра) Стефановић
2.Стеван (Петар) Стефановић
3.Андрија (Николе) Андрић
4.Лука (Живка) Лукић
5.Живко (Спасоја) Лукић
6.Радослав (Обрада) Гаврић
7.Милан (Мојсије) Гаврић
8.Васо (Луке) Тодоровић
9.Вид (Луке) Тодоровић
10.Ранко (Митра) Тешић
11.Петар (Митра) Тешић
12.Рајко (Спасоја) Топаловић
13.Лазар (Луке) Топаловић
14.Крста (Боже) Топаловић
15.Игњатија (Михајла) Топаловић
16.Марко (Миладина) Ристић
17.Митар (Јована) Ристић
18.Андрија (Луке) Илић
19.Недељко (Ђуре) Тешић
20.Стјепан (Ристе) Ристић
21.Мило (Миланка) Божић
22.Божо (Бошка) Божић
23.Стево (Пере) Стијепић
24.Драгољуб (Ристе) Сувајац
25.Стјепан (Обрада) Чолић
26.Милан Јаковљевић
27.Поп Александар Блековски (Рус)
Погинули партизани и цивили од стране четника:
1.Којо (Николе) Божић
Податке дали:
1. Марко Илић и 2. Трифко Илић из Скиповца
СЕЛО ДОЊИ СКИПОВАЦ
Погинули четници, партизани и цивили од стране усташа и Њемаца:
1.Јанко Јанковић
2.Чедо (Ђуре) Спасојевић
3.Васкрсија Пурановић
4.Саво (Пере) Савић
5.Михаило (Пере) Савић
6.Ристо (Станка) Васиљевић
7.Никола Којић
8.Владислав Јанковић
Погинули четници и цивили од стране партизана:
1.Перо Станковић
2.Милош (Митра) Тичић
3.Митар (Митра) Тичић
4.Светозар (Пере) Станковић
5.Стефан Тодоровић
6.Марко (Цвике) Тодоровић
7.Душан (Обрада) Станковић
8.Живан (Обрада) Тодоровић
9.Стево (Станка) Којић
10.Живко (Миливоја) Новаковић
11.Божо Бијеловић
12.Софрен (Стојана) Костић
13.Душан (Благе) Павловић
14.Симеун (Чеде) Васић
15.Саво (Тривка) Васић
16.Боро (Бошка) Костић
17.Чедо (Недељка) Васић
18.Никола (Стојана) Лазаревић
19.Тодор (Луке) Бјелкић
20.Михајло (Стојана) Лазаревић
21.Душан (Мирослава) Јовичић
22.Цвјетко (Благе) Костић
23.Јован (Раде) Благојевић
24.Нико Сарић
25.Јован (Раде) Благојевић
26.Нико Сарић
27.Радослав (Обрада) Гаврић
Погинули партизани и цивили од стране четника:
1.Рајко (Митра) Васић
2.Перо (Митра) Васић
3.Рајко Сарић
4.Милица Тодоровић
5.Драган (Гојка) Момић
Податке дали:
1. Томо Савић, 2. Никола Станковић и 3. Саво Кнежевић
СПИСАК СПАЉЕНИХ КУЋА ОД СТРАНЕ ПАРТИЗАНА У ТОКУ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
1.Петар Топаловић, запалили партизани
2.Ђокан Топаловић, запалили партизани
3.Томо Савић, запалили партизани
ИЗВОРИ:
1.http://www.spc.rs/Genocid/Zvornicko/zvornickol.html
2.http://sr.wikipedia.org/sr-el/13._оружана_брдска_СС_дивизија_„Ханџар“
3.Максимовић, Миленко: Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине/Миленко
Максимовић - измијењено и допуњено издање - Добој: Новинско - издавачка кућа Штампа. 2002 (Београд: "БИГ штампа"). - 552 стр.: фотограф.; 24 cm. - "Едиција Свитања"
4.Монографија: Бора Топаловић: Сто десет година Основне шкле у Скиповцу, 1875-1985, Београд 1985.г.
Препоручујемо:
