“Србија ушла у рат да би опстала”

Србија је ушла у Први светски зато што алтернативу није имала и да би опстала, изјавио је данас председник Србије Томислав Николић.

 

 

Николић је нагласио да су на сцени покушаји фалсификовања историје и да би неки српску борбу за слободу, која је цео век у свету била симбол борбе за правду и истину, сада да баце у блато.

Николић је на отварању међународног научног скупа поводом стогодишњице Првог светског рата у САНУ рекао да би данашњи скуп могао да носи назив “Чудних ли времена, чудних ли обичаја”.

“Узалудни су бројни докази о неким догађајима, чињенице и историјска грађа, појединци из моћног ешалона ће чињенице извадити из контекста, преокренути, променити им смисао, дати им ново рухо и обличје и лаж ће постати глобално пласирана истина. У тој истини велика дела постаће велика срамота, храброст ће постати тероризам, а племенитост слабост. Српску борбу за слободу, која је цео век у свету била симбол борбе за правду и истину, велико дело, сада би да баце у блато“, упозорио је председник Србије.

Николић је навео да је специјална савезничка комисија утврдила да кривица лежи пре свих на Немачкој, а потом Аустрији.

Последице су по Немачку биле катастрофалне и створиле услове да на власт дође група екстремиста која је произвела нови рат, који је био вишеструко гори у односу на претходни.

Како је рекао, последица Великог био је Други светски рат, па хладни, али и његовим окончањем није уминула напетост света и неизвесност будућности цивилизације, напротив.

Према речима председника Србије, победа сила савезница у два светска рата, ни стварање регионалне заједнице више европских држава није гаранција мира.

Он је додао да стварање Европске заједнице народа на известан начин зближава народе на једном простору.

“Када су народи зависни једни од других и повезани у једну политичку организацију, постају солидарни делови једне целине, настаје флексибилност граница у смислу слободног протока људи робе и капитала, смањује се знатно и могућност да се поново иницира сукоб огромних размера“, рекао је председник Србије.

Како је навео, мир који гарантује уређење Европе приближава људе и васпоставља блискост, пре свега културну, научну, образовну, уз превазилажење језичке баријере, кроз све присутнији енглески језик као глобални језик света.

“Та појава има своје негативне конотације, али као позитиван истичемо фактор зближавања, и то не треба пренебрегнути, мада би требало да буде предмет једне шире дискусије“, оценио је НИколић.

“Као и сада, када покушавамо да отварамо врата широм света, и у том времену Србија је била раскршће светова, колач који су велике силе делиле међу собом. Током тог геостратешког позиционирања великих сила, Србија није никада осетила бољитак, напротив“, рекао је он.

 

Међутим, како је навео, нама, ипак, остаје нада да ће савремени свет успети да уравнотежи развој природних и друштвених наука, да ће ехо етичке поуке античких цивилизација надвладати савремену грмљавину технике у служби прагме, профита и доминације, а то је, чини се, најважнији, судбоносни задатак људи од науке данас.

Нама остаје да се боримо речима и делима у настојању да не дозволимо да се ревидирају историјске чињенице, јер на то немамо право, подвукао је Николић.

“Ако прихватимо да неистина овлада, да би нама сутра можда било боље, како то да ставимо у исту раван са крвљу наших предака која је натопила српске земље? Да ли ћемо онда бити једнако криви као они који су убијали наше претке, па ту кривицу озаконили као правду, а ми прихватили. Тврдим штавише, да су ћутање и равнодушност једнако саучешће у кривици, као и њено прихватање” подвукао је председник Србије.

Према Николићу, помирење међу народима требало би да се оствари, али до њега неће доћи пласирањем лажи уместо истине и тражењем кривца међу праведнима.

Он је додао да је за измену оцене једног таквог догађа “био потребан политички притисак, како се ово велико дело прошлости више не би тумачило леге артис, већ на пројектовани начин”.

Како је указао, један професор универзитета Кембриџ, је својом књигом ”Месечари”, поново довео у питање одговорност Немачке за Први светски рат, и у тој књизи описује тадашње велике силе као месечаре који су се отетурали у рат, а то заправо нису желели.

“Нико, и заиста нико озбиљан не оптужује Србију као узрочника Великог рата. Србија није ушла у тај рат да би освојила нове територије, нова рудна богатства и економску добит. Србија је ушла у рат да би опстала. Ушла је у рат зато што алтернативу није имала. Свима нама је добро познато колико је одговор Србије аустроугарском ултиматуму био помирљив“, подвукао је Николић.

Како је навео, постоји мањина, која сматра да су Француска, Русија и Енглеска, неки помињу и Србију, изазивачи рата, али огромна већина историчара, на основу веродостојних извора, поуздано тврди да су кривци Немачка, Аустро-Угарска, Бугарска и Турска.

Председник је запитао и како се у њихову науку уклапа Поћореково писмо од 28. маја 1913. године у коме, алудирајући на односе са Србијом, каже: “Морамо као свој главни задатак видети у томе да се за неколико година систематски спремамо за један неминован велики рат који ће бити вођен у до крајности тешким приликама…”.

Председник указује са друге стране и на речи протестантског пастора Фридриха Грисендорфа који је рекао да су изгубили рат, да су победили Руси, Американци, Енглези…и однели победу бољим оружјем, са више војника…

“Ту победу су они однели. Али овде међу нама, има један народ који је извојевао једну другачију и много лепшу победу – победу душе, победу срца и поштовања, победу мира и хришћанске љубави. То су Срби! Ми смо их раније само донекле познавали“, подсетио је Николић на речи Грисендорфа.

Он је подсетио и на речи докторке Елси Инглиш која је неговала рањене Србе и рекла да се осећа тако мала поред њих да би требало да се сакрије.

“Бол. Испаштање! Нисте упознали храброст док не видите ове људе како испаштају. Стварно не знам одакле долази ова раса ратника, али могу рећи да су они прави Божји људи“, рекла је Инглиш.

Николић је на крају подсетио на речи Јована Цвијића као поуку:

“Треба да наступи генерација која ће у политичком животу сматрати за блебетање говор и говорништво без праве и смишљене акције. У нас се сада на такво говорништво сувише много полаже”.

“Србија је желела само слободу”

 

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас, на отварању међународног научног скупа “Срби и Први светски рат 1914/1918. године”, да је несумњиво да је Србија желела само слободу, и да није прихватала претње, а да данас многи покушавају да кривицу пребаце српском народу.

Додик је изразио захвалност што ће се, како је рекао, са академског нивоа дати мишљење, односно што ће научни скуп у САНУ допринети истини.

“Наш одговор мора да буде суочавање са истином“, истакао је Додик.

Председник РС је навео и да ће у Босни и Херцеговини постојати две прославе обележавања почетка Првог светског рата, и да је једна политички мотивисана.

“И оно што се раније дешавало има утицаја на данашња кретања“, оценио је Додик.

Он је додао да српски народ никада није престао да буде страдалнички народ и да је оно што се догодило у Сарајеву 1914. године доказ бунта народа који није желео да трпи туђинску власт.

“Рат је велико зло без озбира од кога долази“, рекао је овом приликом патријарх српски Иринеј и додао да “нама хришћанима остаје да будемо шириоци мира” и да је молитва свих нас да се у нашем времену то не дешава.

Он додао да није случајно у јеванђељу речено да су блажени они који мир доносе, истакавши да је веома важни знати истину и имати чињенице које је осликавају.

Српска академија наука и уметности у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада и Академијом наука и умјетности Републике Српске из Бања Луке организује у Београду научни скуп “Срби и Први светски рат 1914/1918.”.

На скупу ће до 15. јуна учествовати око 60 историчара и стручњака за Први светски рат, од тога 18 из иностранства и то из Бугарске, Грчке, Француске, Аустрије, Велике Британије, Русије, Мађарске, Пољске, Италије, Црне Горе и Чешке.

На скупу ће се говорити и о најновијим покушајима ревизије историје и напорима појединих историчара да Србију окарактеришу као кривца за избијање Великог рата.

 

Извор: БигПортал