Слобода или смрт

Недељко Чабриновић

Понесени примером Србије, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунајући у својим слободарским тежњама и на помоћ Русије.

Још почетком шездесетих година, 25. априла 1960, холандски „Телеграф” поставио је знак питања уз носталгичну слику Двојне монархије „која се сада у благој светлости накнадног премишљања представља као идеално стање, а заправо није било нимало ружичасто”. Штета што нисмо могли да упознамо Бена Барнарда са Владимиром Пишталом, некадашњим становником Босне, а сада становником света. Као Барнардов савременик и он пише о каканијској носталгији, али са мање ружичасте тачке гледишта огромних социјалних разлика:

„У доба комунизма у Централној Европи, Двојна монархија, која је комунизму претходила, изгубила је своју историјску реалност. Претворила се у изгубљени рај, у сентименталну конструкцију. Нека сећања су охрабрена. У погледу личног, законског и имовинског интегритета. Музилова Каканија је достигла ниво који није поновљен у земљама које су је наследиле. Охрабрена су сећања на једно од најинтелигентнијих бића двадесетог века, Роберта Музила, и на чудесну софу на којој је Сигмунд Фројд будио сан света. Охрабрена су и сећања на сецесијски намештај, анимусе и аниме спојене у Штраусовим валцерима, печујску керамику, Брохова растварања и Климтове златне мрље. Друга сећања су обесхрабрена.”

Тај злаћани одсјај Каканије допирао је и до белгијске обале. У бањском месту Бланкенберхеу трљали су руке у очекивању летње сезоне и доласка нобл гостију, међу којима је и тог лета требало да буду Фердинанд и Софија. Код Мишуа Верлејена и Марка де Мејера може се прочитати следеће:

„Фрања Фердинанд и Софија су за лето 1914. поново резервисали дужи боравак у ’Grand Hotel des Bains et des Familles’ у Бланкенберхеу. У хотелу их очекују 7. јула. Али најпре морају, на захтев цара, у Босну како би тамо присуствовали маневрима аустријске војске. Може бити опасно, јер има много отпора аустријској окупацији. Србија подржава тај отпор.”

Тамо, на монденској белгијској обали, Фрању Фердинанда претходне године видео je отац главног јунака у роману Ервина Мортира „Сан богова”:

„Само je аустријског престолонаследника, кога je (отац) једном видео рано ујутру на насипу у Бланкенберхеу, сматрао сасвим обичном појавом. ’Ни најмање надмен. Поздравио ме je подједнако неусиљено као било који обични грађанин’.”

У недостатку озбиљнијих тема, у новинама се извештавало о белгијском етапном победнику Тур де Франса, а највише пажње пленио је пикантни скандал у вези са убиством главног уредника „Фигароа”. Заправо, слично као и данас: спорт, секс и корупција. Или можда боље редоследом који је белгијска историчарка Софи де Схапдрејвер употребила у својој књизи „Велики рат”: „Секс, корупција и скандали...

” Следећу скајп сесију можда бисмо могли да планирамо за април, на стогодишњицу приспећа анонимног писма на име Недељка Чабриновића, у којем је био исечак из новина са вешћу о предстојећој посети Фрање Фердинанда Сарајеву на Видовдан.

Штета што податак који износи холандски историчар Хидо ван Хенгел у својој исцрпној биографији Гаврила Принципа о пошиљаоцу писма (печат је био аустријски) звучи прилично убедљиво: писмо је послао један од Недељкових другара, тако да нећемо моћи да потврдимо неку од популарних теорија завера. Није га послала ни српска влада, ни аустријски антиклерикални масони, нити политички јастребови било које боје перја.

Недеља, 6. април 2014.

Свратила сам успут у цркву Светог Марка да запалим свећу за жртве бомбардовања 1941. Тог дана је Хитлер напао Југославију без објаве рата и Београд су по ко зна који пут Немци претворили у прах и пепео. Повод за напад било је громогласно раскидање пакта о ненападању под мотом „Боље гроб него роб” и „Боље рат него пакт”. Није нужно рећи да је идеја потицала из британске кухиње. Расположење на улицама 1941. у сваком случају је било подједнако антинемачко као и 1914, када је био актуелан слоган „Слобода или смрт”. Тада је, као победница у два балканска рата, Србија била можда материјално и физички исцрпљена али зато морално оснажена. Дуготрајнији мир за којим је жудела није се, међутим, назирао, с обзиром на то да су њене победе поново отвориле такозвано Источно питање. Понесени примером Србије, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунајући у својим слободарским тежњама између осталог и на помоћ братске Русије. О напетости и запаљивости атмосфере сведочи извештај из фламанских новина „Хазет ван Антверпен” од 29/30. јуна 1914:

„С друге стране, из Сарајева стижу вести да је тамо већ неко време примећен српски покрет. Пре месец дана ученици гимназије у Мостару претили су свом професору и напали га. Морало се тада прискочити у помоћ униформисаним официрима које је гомила вређала.”

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

Књига се може наручити од издавача: CLIO,

Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471,

3035-696, e-mail: forum@clio.rs, сајт: www.clio.rs

Извор: Политика, субота 03. октобар 2015., стр. 21

Везане вијести:

Фељтон: Последице једног пуцња (1)

Фељтон: Последице једног пуцња (2)

Фељтон: Последице једног пуцња (3)

Фељтон: Последице једног пуцња (5)

Фељтон: Последице једног пуцња (6)