Овако су историјске личности и великани говорили о Србима
Српска војска
Европа се спасила Турске инвазије захваљујући углавном Србима. Они су били месо које је ишло у кланице за спас других. (Габријел Мије, 1919)
- Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута ујели за срце. (Адолф Хитлер)
Можда нисте знали, али према званичној историографији назив „Србија“ се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то најпре као „Сервлија“, „Серблија“, а затим и „Сервија“, „Сербија“, што значи „земља Срба“. Срби су међутим су једноставно за овај простор говорили „српске земље“.
Постоје многе теорије о настанку имена „Срби“, а највероватније је да је оно изведено из старе словенске речи са кореном „серб“, што значи „исто“.
Друге теорије корен речи проналазе у индоевропској речи сер, што значи „пазити, штитити“, а из које је и изведеница у латинском серваре: „(о)чувати, стражарити, заштити, посматрати“.
Како је назив настао не можемо никада знати са сигурношћу, али зато знамо шта се кроз историју говорило за Србе.
-Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ни једног верног пријатеља.
Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног! Али нас Бог опет сачува. Сачува нас због нечег. И за нешто. (Добрица Ћосић, „Време смрти“)
- Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свету. (Никола Тесла)
- Сви Срби у аустријским и маџарским земљама имају много лукавости, прирођене духовитости и притворености, сељаци нису тако глупи и будаласти као у осталим земљама.(Фридрих Вилхелм Фон Таубе, немачки писац, 1777.)
- Све смо учинили да будућа поколења још дуго помињу не само нас, него и нашу фамилију. (Петар Лазић)
- Попови вам нису били нити јесу црквени људи, већ ватрени родољуби са свим врлинама и манама вашег народа. (Арчибал Рајс о Србима)
- Србин има природну тенденцију да све своје велике људе или поубија или унизи, и да их затим опева у свом десетерцу као хероје своје нације, и, најзад прогласи светитељима своје цркве. (Јован Дучић)
- Доста смо учинили за поробљене народе света. Чим нас виде, одмах им је лакше. (Петар Лазић)
- Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у ђубрету. Ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити.
Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство! (Арчибалд Рајс)
Извор: Intermagazin
Везане вијести:
ОБИЉЕЖЕНО СТОТИНУ ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКЕ ОДБРАНЕ ПРИЈЕСТОНИЦЕ
Београд јуначки бранили аласи са Чукарице