ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ "СТОЈАНОВИЋИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ"

ПРИЈЕДОР, 27. ЈУНА /СРНА/ - У Музеју Козаре у Приједору данас ће бити отворена изложба "Стојановићи и Сарајевски атентат" поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата, најавила је аутор изложбе виши кустос Ведрана Адамовић.

"Причајући још једну причу о Сарајевском атентату, кроз причу о Стојановићима, употпуњујемо стогодишњицу овог догађаја. Аустроугарска анексија Босне 1908. године била је велико разочарање и велико искушење за младе националисте, међу којима су била дјеца приједорског свештеника Симе Стојановића - Младен, Георгина, Персида и Сретен, одгајана у духу родољубља", рекла је Адамовићева Срни.

Чланови "Младе Босне" Младен и Сретен Стојановић одлазе на школовање у Тузлу 1907, односно 1909. године. Као организатору штрајка против професора и управе у петом разреду Гимназије Сретену је савјетовано да сам напусти школу или ће му бити забрањено школовање у Аустро-Угарској монархији. Родитељи га тада пребацују у Београд, у Прву београдску гимназију, гдје се дружи са Гаврилом Принципом и Трифком Грабежом.

"Управо то дружење са младобосанцима довешће Сретена и Младена у директну везу са атентаторима због написане отворене карте коју је Сретен из Београда послао Младену у Тузлу, молећи га да угости Принципа и Грабежа на њиховом путу ка Палама", наводи Адамовић.

Због својих веза са сарајевским атентаторима и због чланства у "Младој Босни", Тајној ђачкој организацији, Народној одбрани и организацији "Уједињење или смрт", те комитском курсу у Прокупљу код чувеног војводе Вука, Сретен и Младен тамноваће у Тузли, Бихаћу, Бањалуци и Зеници од 1914. до амнестије 1917. године.

"Те године браћу Стојановић тридесетак суграђана дочекало је на жељезничкој станици у Приједору, многи су их допратили до куће, изражавајући тако солидарност и дивљење овим истакнутим младобосанцима, борцима и патриотима. Младен се остварио у љекарском позиву и омасовљењу народног устанка 1941. на Козари, а Сретен је свој талент за вајање усавршио код најпознатијих професора у Бечу и Паризу", подсјетила је Адамовићева.

Сестра Георгина је у Учитељској школи у Сарајеву учествовала у националним организацијама. "Народној одбрани" приступила је 1913. године.

Послије Првог свјетског рата запослила се у "Просвјети", гдје ће упознати и удати се за Васиља Грђића, једног од водећих српских првака у БиХ и првооптуженог у бањалучком процесу од 3. новембра 1915. године до 16. марта 1916. године, када је оптужено 159 Срба, истакнутих јавних и културних радника, међу којима и седам народних посланика.

Грђић је са још 15 сународника осуђен на смрт као велеиздајник и пропагатор уједињења Босне са Србијом, а смртне казне га је спасило помиловање шпанског краља.

Сестра Персида имала је непријатности због писама која је добијала од Владимира Гаћиновића из Швајцарске, који је дуго времена био идејни вођа младобосанцима. Оцу Сими било је забрањено кретање, био је у кућном притвору, а претреси куће били су редовна појава. Попадија Јованка посебно тешко је подносила ратне године бринући о својим синовима, посебно након смрти најмлађег - Драгутина 1917. године.

Породична кућа Стојановића у Приједору данас је спомен-кућа на ову породицу и у надлежности је овдашњег Музеја Козаре.

Извор: