Церска битка
Церска - Колубарска битка
Церска битка је знаменита битка вођена од 16. до 20. августа 1914. на широком простору планине Цера у којој је храбра српска војска извојевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату. У историографији помиње се и као Јадарска битка, јер су се главне операције одвијале у сливу реке Јадар. Српске су се снаге бориле под командом генерала Степановића.
Церској бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, који су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.
Знајући да Аустроугарска припрема велику летњу офанзиву на Србију, српска Врховна команда припремала се за тактичко-оперативна дејства и контраофанзиву. Процењујући да ће главнина аустроугарских снага ударити са севера и долином Мораве, док ће помоћне снаге надирати са запада од Дрине, Команда је своје снаге распоредила на следећи начин: Прва армија, под командом генерала Петра Бојовића, налазила се на простору Гроцке, Смедеревске Паланке, Раче и Тополе. Друга армија, под командом генерала Степе Степановића, налазила се у рејону Обреновца, Лазаревца и Аранђеловца. Трећа армија, под командом генерала Павла Јуришића, штитила је северну и северозападну границу од ушћа Колубаре до Љубовије, док се Ужичка војска, под командом генерала Милоша Божановића, налазила у рејону Ужица, како би контролисала правце који од Вишеграда и Бајине Баште воде долином Западне Мораве.
Артиљерија се помера у положај одбране
Насупрот њима, Пета армија Аустроугарске, под командом генерала Франка, налазила се на простору Бијељина, Зворник, Прибој, Брчко. Шеста армија, под командом генерала Поћорека, била је груписана у рејону Власеница, Рогатица, Калиновик, Сарајево, док се Друга армија, под командом Бем-Ермолија, налазила у Срему и Банату. Аустроугарска команда главнину снага концентрисала је на Дрини, одлучујући се за северозападни стратегијски правац што је донекле изненадило српску Врховну команду.
Уочавајући стратешку важност планине Цер, а према
тренутном распореду снага, командант Друге армије Степа Степановић израдио је
план дејства Друге армије по главном стратешком правцу, као и план садејства
Треће армије и делова Прве армије (Моравске 2 и Тимочке 1. дивизије).
До првог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи 15. на 16. август између
делова 21. аустроугарске дивизије и делова Комбиноване дивизије. У огорченим
ноћним борбама код Текериша, Срби су приморали аустроугарске снаге на
повлачење. Међутим, сутрадан ујутро, 9. аустругарска дивизија угрозила је лево
крило Комбиноване дивизије и приморала је да се повуче. Фронт се стабилизовао
након непосредне интервенције команданта Степе који је увођењем Моравске 1.
дивизије одбацио 9. аустроугарску дивизију и заузео Беглук. Коњичка дивизија
дејствовала је са снагама Друге армије и Шумадијске 1. дивизије.
Повлачење преко Дрине разбијене аустроугарске снаге отпочеле су у ноћи 19. на 20. август и наставиле цео сутрашњи дан.
Последња линија одбране
Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церској бици, командант Друге српске армије Степа Степановић унапређен је у чин војводе. Та прва победа савезника у Првом светском рату афирмисала је команданта Степу, што је битно ојачало и морал савезничке војске.
Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је тзв. церска операција.
У Церској бици српске снаге изгубиле су више од 16.000 војника, док су аустроугарски губици износили око 25.000 погинулих.
Извор: Лозница
Везане вијести:
Обележена годишњица Церске битке - Jadovno 1941.
СТОГОДИШЊИЦА ЦЕРСКЕ БИТКЕ - Jadovno 1941.