Битка за Сибир

Давно је почело то кидисање на Русију, интензивирало се средином 19. века, убрзало у време Октобарске револуције, на разне начине одржавало за време трајања СССР-а да би појавом Јељцина хорови и појединци закључили да је посао готов; Русија, рекли су, постоји само као форма која ће убрзо бити сведена на Москву и Петровград са околином. Остатак, онај који се цени као највреднији део планете земље, са свим резервама нафте, гаса, воде, шума, лигнита, дијаманата, злата... већ је био виђен као простор распарчан на тридесетак самосталних држава. Наравно, под контролом Вашингтона и Лондона. Онда им се догодио Путин. Како?

Једно мало али савршено организовано крило тајне полиције Совјетског Савеза, чинили су га бескомпромисни руски националисти, које је деловало потпуно аутономно, као систем у систему, видевши куда иде Русија, ко њоме влада, на најсуровији начин (другачије није могло) уцењује Бориса Јељцина, наређује му да се повуче са власти, а да за свог наследника именује Владимира Владимировича Путина.
 
Тако је заустављен савремени суноврат Русије. Пре тога, они који су Јељцина држали у Кремљу, за само десет година опљачкали су руски народ у вредности 350 милијарди евра.
Готово исти људи, или њихови наследници на идентичним адресама, поверовали су да су управо окончани председнички избори у Русији ( Путин победио у првом кругу са 64 одсто освојених гласова) нова, велика шанса за свргавање Путина. Отуда оно вишемесечно медијско урлање о "диктатору из Москве", "човеку који мора отићи".
 
Упрегнуте су све медијске и маркетиншке снаге, са новцем се располагало у неограниченим количинама, пласиране су бестидне лажи као у случајевима Милошевића, Садама Хусеина, Моамера ел Гадафија, организовани су протести у Москви и још неким градовима Русије.

Међу вођама тог бунта, ово је податак који се неоправдано запоставља, само су двојица Руси. Исто је било у време Октобарске револуције. Наиван је или будаласт свако ко поверује борцима против Путина, онима у Русији и онима ван Русије, кад кажу да се залажу за демократију и људска права. Као, жао им је Руса, па се боре за њихова права. То одавно није ни смешно. Њих интересује само и једино Сибир, богатства која у себи крије тај по ресурсима најзначајнији део света. Што се руског народа тиче свеједно им је као што им је било свеједно за Србе под бомбама, Ирачане, Либијце...
 
Најновији неуспех у накани свргавања Путина доживљен је у брлозима антируске братије као велики пораз који Путина и Русију додатно увећава. Један од тих, Давид Милибанд, шеф британске дипломатије у време Тонија Блера, сикће са пеном на устима.

Јавности се обратио у дневнику "Сан" називајући Путина "безобразним диктатором", уз поруку да су Путину, без обзира на победу, дани одбројани, да у Кремљу неће преживети шестогодишњи мандат. Ако ово није претња убиством, онда не знам шта је. Милибанд није личност без значаја, он и његов брат Ед воде партију лабуриста, Ед је председник, и припадају политичкој елити Енглеске. Реално, у следећем дељењу карата у Лондону могли би да преузму све државне конце у своје руке. Шта у том контексту значи Давидова претња Путину?

Наравно, одавно би Американци и Енглези оружано напали Москву да Русија није оно што јесте; нуклеарна велесила, моћна и огромна земља, са армијом чије савремено наоружање може да се носи са америчким или је, у многим сегментима, испред њега.
То је једини разлог што у Русији већ није уведена "западна демократија", што није поробљена и распарчана.

У криву су они који тврде да Срби славе Путинову победу зато што од Русије нешто очекују, не, Срби уживају гледајући како њихови највећи непријатељи не смеју ни да приђу огромном, пробуђеном руском медведу.

Извор: vesti