СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОГИНУЛЕ У СМОЛУЋИ, ПОТПЕЋИ И ТИЊИ
БИЈЕЉИНА, 30. АВГУСТА /СРНА/ - На бијељинском градском гробљу у Пучилама данас је служен парастос за 68 српских бораца и цивила Смолуће, Потпећи и Тиње, а обиљежене су и 22 године од ослобађања седам хиљада становника ових села из вишемјесечног окружења.
Ратни командант одреда у Смолући мајор Владо Тодоровић рекао је да је то био највећи пробој у одбрамбено-отаџбинском рату који су обавиле јединице Гарде "Пантери" заједно са озренским и семберским јединицама Војске Републике Српске.
Он је подсјетио да је за четири мјесеца, у којима су мјештани Смолуће, Потпећи и Тиње живјели без хране, воде, струје, без оружја, бранећи се ловачким пушкама, погинуло 68 људи, а око 200 је рањено.
"Да се није догодио овај пробој, наступила би највећа хуманитарна катастрофа у претходном рату. Да није било надљудског напора бораца Војске Републике Српске, када је у неколико дана све ослобођено, не можемо ни замислити шта би се све догодило са неколико хиљада људи", рекао је Тодоровић.
Тодоровић је напоменуо да је пробој до ових села била хуманитарна битка, због чега овај дан има и свечани карактер. "У изузетно тешким условима пробијен је обруч око Смолуће. Свакодневно смо имали губитке, погинуле и рањене", присјећа се Тодоровић.
Према његовим ријечима, то је било вријеме којем болесни нису имали прилику да се лијече, рањеници су, због пресјечених комуникација, оперисани без анестезије, ампутиране су им ноге, а многи су умрли сепсе.
"Људи су умирали и од најбезазленијих рана. Није постојала могућност да се спасу, јер није било лијекова, никаквих медицинских услова да би им се помогло", истакао је мајор Тодоровић.
У својим јединицама, каже, имао је 1.100 бораца који готово никако нису били наоружани, али су бранили становништво од муслиманског непријатеља који је био далеко надмоћнији и чије снаге су се кретале до око 100.000 војника.
"Уз нас борце, било је и око 6.000 становника који су дали допринос за четири мјесеца у опсади, дотурали храну, извлачили рањене и слично", рекао је Тодоровић.
За злочин над становништвом Тиње, Потпећи и Смолуће још нико није одговарао, а Тодоровић каже да је то несхватљиво, јер је ријеч о великом стратишту Срба.
Он је нагласио и да је несхватљиво да и данас у тим селима ломе крстове, замјењују их нишанима, руше гробове, мостове. "Нема никакве шансе ни воље нити икоме пада на памет да се тамо врати", објаснио је мајор Тодоровић.
Димитрије Вуковић из Смолуће рекао је да је био у окружењу заједно са 7.000 становника са мјештанима Тиње и Потпећи, а да је у два мјесеца изгубио два брата и оца и остао без свега. И он сматра недопустивим и жалосним што за овај злочин још нико није одговарао.
Мјештанин Смолуће Димитрије Блажановић, који је у опсади муслиманских снага изгубио брата, напоменуо је да ниједно од тужилаштава у БиХ није подигло оптужницу за злочин почињен у Смолући, Тињи и Потпећи.
Парастосу је присуствовало неколико стотина грађана. Били су присутни некадашњи становници ова три села који данас живе у Семберији, Посавини, Подрињу, широм Српске.
Осим родбине и пријатеља, присуствовали су и представници борачких организација неколико општина регије, као и бројни грађани Бијељине, те представници градске власти.
Везане вијести: