Злочин чека казну

КОЊИЦ – Петнаестог јуна, прије 21 годину у спортској дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двије минобацачке гранате погунило је 13 заробљених српских цивила који су у овај објекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских јединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бјеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортска дворана „Младост“.

 

Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док је у дворани било преко 200 заробљених Срба ,један број логораша је погинуо на лицу мјеста, док је један дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу.

Према свједочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, један од рањених је око три дана лежао на ходнику болнице и нико му није смио прићи.

Погинули су:Велимир (Обрен) Ћећез(40),Влатко (Обрен) Ћећез (40) Душан (Перо) Ћећез (39), Милорад (Перо) Ћећез (42), Мирко (Светозар) Ћећез (34), Миро (Радивоје) Ћећез (23), Перо (Милош) Ћећез (21), Предраг (Недељко) Куљанин (28),Тихомир (Јанко) Куљанин, Мирко (Марко) Нинковић (35) Радомир(Марко) Нинковић (47),Стеван (Марко) Нинковић (30) и Новица (Чедо) Живак (31)

У књизи „ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЊА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ КОЊИЦ 1992. и 1993.ГОДИНЕ“ Слободан Праљак, генерал Хрватског вијећа одбране о овом до данас некажњеном злочину пише:

„15.6.-Дошло је до експлозије у Спортској Дворани у Коњицу,на Мусали поред градског  гробља у Коњицу. Погинуло је 13.Срба -заточеника, сви су били групирани,и у вријеме  гранатирања около није било муслиманских чувара затвора. Највјеројатније да су муслимани  тај дан отворили МБ (минобацакчку) ватру по Спортској Дворани са својих положаја у селу Превље .Цјенили смо ово као одмазду муслимана над Србима због неуспјеха на бојишницама око Коњица“, стоји у поменутој књизи.

У бројним свједочењима преживјели логораши, који су тог дана били затворени у лгору „Мусала“, истичу да су на неколико минута прије гранатирања спортске сале, сви стражари напустили дворану иако су прије тога цијело вријеме боравили у и испред сале. Такође, само пар минута након гранатирања дошли су  сниматељи локалне телевизије, што је све било веома симптоматично.

Логор у спортској слаи у Коњицу отворен је средином маја 1992. године довођењем ухапшених Срба из Доњег села. Након напада муслиманско-хрватске коалиције на Брадин крајем маја исте године у салу је доведено још стотњак цивила из Брадине и Брђани.

Логор у спортској Сали на Мусали распуштен је 6. октобра 1994. године када су посљедњи Срби размјењени у Сарајеву.

Осим логораша који су страдали током гранатирања 15.јуна 1992. године у сали је од батина преминуло још неколико цивила, међу којима и Богдан Живак, некадашњи репрезентативац Југославије у стрељаштву, који је убијен 13.јуна 1993. године.

Иначе, на подручју општине Коњиц прије 1992. године живјело је око 7.000 Срба. Након рата и злочина који су почињени над коњичким Србима, данас на подручју ове сјевернохерецеговачке општине живи тек 150-так углавном старих лица српске националности.

 

М. Драганић

 

Извор: МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА