Заборавили тортуру у "Лори"

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватској за "Морињ"(1): По злу познати логор у Сплиту био најмонструозније мучилиште

Лора

Лора

ДА ли ће Црна Гора да плати одштету убицама својих држављана у ратовима деведесетих на простору Хрватске и БиХ?

Хрватска је ових дана у Бриселу, преко својих посланика у Европском парламенту, прозвала Црну Гору захтевајући да се покрене питање одштете у случају "Морињ", иако у том приморском месту никада није постојао "црногорски логор", већ само војни затвор бивше СФРЈ, у који су почетком деведесетих привођене, саслушаване и задржаване особе хрватске националности због учешћа у оружаној побуни.

Реч је о онима који су претходно напали јединице ЈНА и убијали црногорске резервисте на дубровачко-херцеговачком ратишту. И ниједан Хрват због тога није платио главом. За разлику од "Лоре".

Тај по злу познати логор у Сплиту је од јануара 1992. до августа 1997. био најмонструозније мучилиште затвореника, међу којима су били и црногорски резервисти, припадници ЈНА из Никшића и Шавника, чији се пут страдања наставио до Томиславграда (Дувна) и даље до Мостара. Исказ шибенског заповедника војне полиције Мариа Баришића, који је 1992. године био у инспекцијској контроли у "Лори", да су деветорици Црногораца џелати резали уши, језик и вадили очи, најбоље осликава пакао кроз који су људи пролазили. Молили су крвнике да их убију, не би ли им прекратили муке.

Године су пролазиле, а истина о "Лори" једва да је избијала на видело. Зид ћутања је почео да се руши захваљујући извештајима специјалних изасланика УН, Међународног црвеног крста, али и писаних сведочења бившег заточеника Драга Боснића, по националности Хрвата. Он је некадашњој Државној комисији за размену саопштио стравичну причу о страдањима црногорских резервиста.

Према његовој причи из Сплита и "Лоре" 14. априла 1992. заробљеници су пребачени у Томиславград и смештени у школу часних сестара, код војне полиције. Примио их је, како је тврдио Боснић, Анте Радош, звани Боћа, а поред Боснића ту су били још Милорад Андријашевић, који је касније убијен у Шујици, затим Марко Дувњак, као и пет жена које су размењене у Книну, и тројица Црногораца из Никшића: Душко Баровић, Ратко Симовић и Боривоје Зиројевић, као и Петар Пантић који је убијен у Сплиту.

Нажалост, Баровић је 22. априла, око 19 часова, подлегао стравичној тортури. Несрећног Дуку батинаши су везаног тукли до бесвести, док су му груди, врат и стомак резали оштрим сечивом. Нешто касније су доведени Лука Газивода, Драган Јаковљевић и Павле Поповић, сви из Никшића, са којима је Боснић потом пребачен у средњошколски центар, у коме су остали до 28. априла.

Сахрана црногорских резервиста уз војне почасти

Сахрана црногорских резервиста уз војне почасти


САБИРНИ ЦЕНТАР
- НЕСУМЊИВО је да је "Лора" имала статус сабирног центра у коме нису регистровани многи затвореници или је документација о њима накнадно уништена, а било је и случајева мењања идентитета убијених. Поступак са ухапшеним био је координиран из хрватског државног врха - каже Радан Николић, председник Удружења бораца ратова Црне Горе од 1990.

Сутра: Сведоци из "Лоре"

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Фељтон: ЛОРА II

Фељтон: ЛОРА III