СПАЉИВАЊЕ ВОЈНИКА СЛАВЕ КАО "ДАН ПОБЈЕДЕ"
БИЈЕЉИНА, 13. МАЈА /СРНА/ - Злочин над војницима ЈНА у Тузли, који су прије 22 године извршили припадници тадашњих муслиманских паравојних снага, још чека свој судски епилог, а породице и даље траже посмртне остатке најмилијих како би их сахраниле?!
Најмање 54 војника и официра некадашње ЈНА убијено је на Брчанској малти, а 44. су рањена, када су тадашње тузланске власти прекршиле договор о мирном повлачењу војника из овог града.
Злочин у Тузли распламсао је спиралу сукоба у тадашњој БиХ, а преживјели учесници колоне и породице убијених кажу да је до сада утврђен идентитет неколико десетина младића, иако их је било неколико пута више.
Захваљујући Одбору за обиљежавање значајних историјских догађаја, који је формирала Влада Републике Српске прије три године, мајке и породице имају могућност да прислуже свијеће и положе бијеле руже на мјесту гдје су страдали њихови најмилији.
То чине организованим доласцима из Бијељине у намјери да посвједоче о злочину и поруче да они који су злочин организовали, наредили и извршили морају коначно да одговарају.
У тузланској колони био је и војник Горан Јокић, који је имао 19 година. Његове кости мајка Мара сахранила је 2007. године.
Деветнаестогодишњак је био и Ранко Лазић, а мајка Живана је тек 2012. године пронашла дјелиће спаљених костију свог дјечака. Сахрањен је у заједничкој гробници на гробљу Пучиле у Бијељини.
Миленко Вујановић је на Брчанској малти само једном годишње, на дан страдања војника и официра, уз полицијску пратњу прислужи свијећу убијеном брату Цвијетину, најмлађем од петорице браће.
Цвијетин је био војно лице. Када је убијен имао је 25 година, а толико сада имају двојица његових синова, од којих је један војно лице.
У заједничку гробницу у Бијељини похрањена је бутна кост, 13 центиметара дуга кошчица, којом су ДНК методом идентификовали Цвијетина...
Породицама српских жртава најтеже је што не могу да у миру и самоћи, запале свијећу и да тугују.
При изласку војне колоне из Тузле тешко је рањен тадашњи резервни капетан ЈНА Славко Новаковић.
"Вјерујем, прије свега, у Владу Српске да ће истрајати у својим намјерама и да ће ово корумпирано Тужилаштво БиХ почети да процесуира све они који су вршили злочине у БиХ“, каже Новаковић.
Из Одбора Владе Српске наглашавају да је важно да се мајкама и породицама убијених у Тузли и на свим другим мјестима у БиХ омогући да посјете мјеста страдања и одају почаст жртвама на миран начин, а да при томе не мора бити ангажован огроман број полицајаца који обезбјеђују помене у Сарајеву и Тузли.
Напад на колону ЈНА у Тузли извршиле су муслиманске снаге 15. маја 1992. године приликом мирног повлачења припадника ЈНА из овог града.
Мучки, из засједе, паравојне формације "патриотске лиге", "зелених беретки" и територијалне одбране БиХ напале су колону ЈНА, мада су тадашње власти општине Тузла гарантовале њен безбједан излазак из града.
Датум спаљивања војника у Тузли данас славе као - "дан побједе".
Злочин у Тузли извршен је 12 дана након сличног напада у Добровољачкој улици у Сарајеву, у којем су паравојне снаге - "зелене беретке", "патриотска лига" и чланови тадашње територијалне одбране убили и ранили припаднике ЈНА који су одлазили из града.
Пише: Зорица СИМЕУНОВИЋ
Извор: 