СЛУЖЕН ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ ВОЈНИЦИМА ЈНА

БИЈЕЉИНА, /СРНА/ - Испред спомен-костурнице на градском гробљу Пучиле у Бијељини је служен парастос за страдале војнике ЈНА, који су 15. маја 1992. године убијени на Брчанској малти у Тузли приликом мирног и договореног повлачења из града.

Парастос за више од 50 убијених у колони на Брчанској малти служило је свештенство Епархије зворничко-тузланске.

Обраћајући се окупљеним члановима породица жртава и бројним грађанима, министара рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић рекао је да овај злочин над недужним младићима никада неће бити заборављен и да власти Српске очекују да судски поступак буде проведен.

"Војници ЈНА су 15. маја 1992. године као невинашца бачена у раље злочинцима, што се никако није смјело догодити. Према подацима који су до сада обрађени и истражени, убијено је 59 војника, а 44 их је рањено", рекао је Ђокић и додао да се истраживања и даље настављају, те да се претпоставља да је број погинулих далеко већи.

Очито је, каже Ђокић, да је онај ко је злочин починио настојао да сакрије трагове злочина и да је зато тешко доћи до свих података.

Подсјећајући да Влада Српске већ трећи пут за редом у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова обиљежава годишњицу страдања војника у "тузланској колони", Ђокић је рекао да је намјера да се оде на свако мјесто страдања и поклони сјенима погинулих.

"Нисмо и нећемо заборавити ове злочине над недужним младићима јер су они били у часној мисији, били су припадници војске која је тада имала задатак да брани простор земље у којој се десила побуна и у којој се систем рушио. Нећемо их заборавити никада, али очекујемо да се проведу судски процеси адекватни обиму злочина који је почињен", рекао је Ђокић.

Он је истакао да посебно тужним чини чињеница да међународна правда није хтјела да истраје на питању истраживања злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву и у случају "тузланска колона".

"Тиме што желе да изврдају правди они нас желе упозорити да се не слажу са нашим политичким избором, али то је њихов избо, а ми због тога нећемо посустати у својој намјери да и даље истрајно радимо на сталном јачању и развијању РС", рекао је Ђокић.

Начелник општине Бијељина Мићо Мићић рекао је да се данас дан сјећања на недужне војнике страдале на Брчанској малти, те да је ово подсјећање и морално питање за оне који у Тузли славе дан ослобођења.

"Ако неко слави дан када је побијено више од 70 младих ненаоружаних људи који су у мирној колони пошли својим кућама, онда се требамо запитати какви смо ми то људи и какво друштво градимо", рекао је Мићић.

Он је додао да породице страдали већ 20 година мучи питање шта раде надлежни судови. "Да ли су ове жртве мање од других жртава, да ли су њихове мајке другачије од мајки Сребренице, да ли оне немају право на жалост и зашто су оне другачије мајке од мајки младића `тузланске колоне`", запитао је Мићић.

Учесник "тузланске колоне" Славко Новаковић рекао је да послије 20 година од злочина на Брчанској малти срећан јер има Републику Српску, али да БиХ за њега и његове саборце не постоји, јер нема правосудне институције које су морале да процесуирају овај, као и све друге злочине.

Он је изразио жаљење што на годишњицу обиљежавања страдања у "тузланској колони" нема представника из Србије.

"Нема никога, па ни /тужиоца Србије за ратне злочине Владимира/ Вукчавића који тргује са оволиким бројем Срба пострадалих на једном мјесту", рекао је Новаковић и додао да очекује да ће почети да процесуирају овакве случајеве.

Учесници помена за жртве ратног злочина у "тузланској колони" претходно су са запаљеним свијећама и бијелим ружама у рукама прошетали Брчанском малтом, гдје је 1992. године страдало око 200 војника ЈНА, од којих је више од 50 убијено.

Шетња и вјерски обред обављен на мјесту страдања протекли су мирно, уз појачано полицијско обезбјеђење.

Муслиманске снаге напале су 15. маја 1992. године колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора требало да напусти БиХ и пређе преко Бијељине у Србију. Том приликом страдало је око 200 војника, од којих најмање 50 смртно, док су остали били рањени или заробљени.

Извор: