СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ РАДНИКЕ РТС-а

Споменик погинулим радницима РТС-а
Споменик погинулим радницима РТС-а

Чланови породица, пријатељи и колеге положили су ноћас у 2.06 часова вијенце на спомен-обиљежје "Зашто?", у знак сјећања на 16 радника РТС-а, страдалих у нападу НАТО снага 23. априла 1999. године.

"Ове ноћи сећамо се 23. априла 1999. године, када је у 2.06 ракета НАТО пакта погодила срце телевизије. То срце није била зграда, одељење мастера и сва вредна техника у њему, то су људи који су били највреднији и најбољи део телевизије. То су били људи који су часно и поштено обављали своје радне задатке мислећи на сутра. Имали су своје планове, надања, жеље. Тог априлског јутра 1999. године оне су вољом некога прекинуте", рекао је Мирослав Медић, брат погинулог радника РТС-а Синише Медића. 

Он је упитао зашто је и коме било потребно да 16 невиних људи изгуби своје животе, јер они нису никоме пријетили нити су икога угрожавали, већ су само обављали свој обичан и за њих свакодневни посао. 

"На то питање, нажалост, још нисмо добили одговор. Они који га знају још ћуте и не желе да проговоре. Док тај одговор не добију, душе убијених се неће смирити, оне ће га и даље тражити", нагласио је Медић. 

У нападу НАТО на РТС погинули су: Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео-миксер, Дарко Стоименовски (26), техничар у размјени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбјеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбјеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбјеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер. 

Бомбардовање РТС-а је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ. 

Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије. 

Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак. 

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, с образложењем да није поштовао наређење тадашње савезне владе, и људе и технику измјестио из објеката РТС-а у Абердаревој и у Хиландарској улици. 

У Кошутњаку је отворен спомен-парк "Да се не заборави", у коме је засађено 16 стабала пирамидалног граба, по једно за сваког настрадалог радника. 

У прољеће сваке године, у знак сјећања на погинуле раднике РТС-а, одржава се меморијални турнир у малом фудбалу под називом "Играјмо за 16". 

Напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су 24. марта 1999. године и у њима је током 79 дана бомбардовања погинуло око 2.500 људи, а рањено и повријеђено је више од 12.500.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане вијести:

СУТРА 16 ГОДИНА ОД УБИСТВА 16 РАДНИКА РТС-а

НИЈЕ БИЛО ПРОТЕСТА КАДА ЈЕ НАТО БОМБАРДОВАО РТС ...

ВИЈЕНЦИ ЗА ТРОГОДИШЊУ МИЛИЦУ И РАДНИКЕ РТС ...