РЕПОРТАЖА: ПУСТЕ КУЋЕ ОД ГЛИНЕ ДО ДВОРА НА УНИ

Banija.jpg

БАНИЈА - Путем који повезује варошице Глину и Двор на Уни ишле су колоне избеглица са Баније и Кордуна у "Олуји" после које већина од њих овуда више није прошла. Почетком августа 1995. овуда су се кретале колоне трактора с приколицама, камиона, коњских запрега, пешака. Народ се повлачио пред хрватском војском, а пут о коме је реч био је и једно од највећих стратишта у најбржем етничком чишћењу историји. На неколико места колоне су пресечене оружаним нападима што хрватске, што бошњачке војске. Мада није било никаквог отпора, на најмање два места је учињен масакр над српским избеглицама.
Интересантно је да су ови злочини махом прећутани, а неке хрватске телевизије су пресецање колоне Кордунаша у близини села Ровишка код Глине и пуцање у голоруке цивиле приписале команди тадашње Српске војске Крајине, која је наводно била незадовољна због повлачења народа.
Преживео само погон "Пливе"
Пре рата Глина је имала памучну предионицу, а поред текстилне и погоне металопрерађивачке, дрвне и фармацеутске индустрије. Преживео је само погон загребачке "Пливе" са скромном производњом. Од нових инвестиција у овој општини истиче се велики затвор који је израстао из предратног Дома за малолетне преступнике, а прича се да је изграђени велики зид који опасује нови затвор и највећа послератна инвестиција у целој Бановини, како се сада у Хрватској зове Банија.
Уз цесту до Двора на Уни, у специфичном природном амбијенту обронака велике шуме и планине Шамарице и банијске питомине, поређано је петнаестак села из којих су ђаци уочи збега похађали десет школа.
Данас од Глине до Двора не ради ни једна школа, а све су школске зграде напуштене. Мештани су избегли, а вратили су се махом старци. На потезу пет села: Драготина, Доњи и Горњи Класнић, Брубањ и Брезово Поље, од 1995. рођено је само једно дете, данас трогодишња Тина Ђукић. Када родитељи хоће да јој испуне жељу да се поигра с вршњацима мора на пут од најмање десетак километара.
Да је цео крај у изумирању, говори и податак да је деведесетих година прошлог века кроз поменута села дневно пролазило седамнаест аутобуса на редовним линијама, а данас нема ни једног. Ретке су куће из чијих се оџака вије дим. У просеку се вратило нешто више од 10 одсто предратног становништва, и то у села која су поред пута, јер је ту прошла и струја. Душан Медић каже да је из свог села готово напуштеног Горњег Жировца "сишао" у Коморе због струје. У његовом суседству живи Љубица Тривановић, чија су деца у Србији. Старији се не жале на безбедност, а највећи непријатељ им је самоћа. Због ње је Светозар Стамболија тражио да му се уместо у Косни, где му је родна кућа разорена, нова подигне у Коморама да буде ближе кћери. Без обзира на груписање, у Комори се вије тек 11 димова.
 
Кафана-мотел "Код Зоке"
Напуштена, али атрактивна подручја обилазе Загрепчани, купују цела имања и спремају се за некакав бизнис. Нема дана да се по засеоцима не врзмају непознати људи и распитују се за куће и имања и трговина је увелико почела. Мада се чуло да је неки Рус купио цело село Гаге код Двора, нисмо добили потврду те приче. Међутим, Загрепчанин је пазарио засеок Беке, а Италијани закупљују ловишта по Банији и веле да је то веома уносан посао. Дивље свиње овде су скоро већ домаће животиње и рију око кућа усред бела дана.
Ради ловног туризма, овде се животиње и вештачки насељавају, па чак и вукови, сазнајемо у кафани-мотелу "Код Зоке", најживљем месту на банијској магистрали која се налази у селу Тргови. Овде се може чути да добро ради фабрика керамичких плочица у Рујевцу која запошљава 90 радника. Од значајније дворске индустрије ради још "Шумарија".
Кафану која има и собе за спавање држи породица Вујчић: Милан познат по надимку Зока, његова супруга Мира, а син Перица и снајка Мара имају три сина - Милана, Марка и Ђорђа. Са баком Даницом, Зокином мајком, ово је најбројнија породица у крају. Они већ сада живе добро од туризма и сваког викенда гости су им ловци из иностранства. Перица истиче један добар знак. У Рујевцу делује први српски ногометни клуб у послератној Хрватској. Такмичи се у Жупанијској лиги и постиже солидне резултате. Можда једна ласта може бар да наговести пролеће.

 

Извор: banija.rs