Петронијевић о списковима за хапшење Срба
Постоји прича о томе да, на свим просторима бивше СФРЈ на којима су живели а убијани, протеривани и сатанизовани Срби, постоје спискови за процесуирање за неке наводне злочине које су починили… Однарођене српске власти су у такозваним споразумима о успостављању добросуседских односа са бившим републикама у којима су Срби живели и сада неки живе, као и по Србе погубном и противуставном Бриселском споразуму, уз оне малобројне добре захтеве (да се врати имовина и дозволи повратак) потписали и велики број штетних захтева – првенствено о сарадњи у циљу „хватања“, чак „предаје својих држављана“ оној другој страни потписници без „уплитања у то“, на Косову и Метохији и буквалну предају државе са све народом, а по налогу западних налогодаваца… Куда то води и шта је циљ таквих прогона Срба и данас за СРБски ФБРепортер говори адвокат Горан Петронијевић.
Постоје спискови за хапшење Срба, о томе се говори или не, али се увелико ради…
Где год је требало по програму да се очисте српски простори… свуда, на Косову и Метохији, Крајини, Босни и Херцеговини, на просторима који су припали по тим њиховим поделама другима, сваком ко је живео на тим просторима а Србин је – може да очекује оптужницу. Не зато што је било шта урадио, него само због тога да се никада тамо не би вратио. Не постоји еклатантнији пример етничког чишћења у 20. и 21. веку, него што је исељавање и етничко чишћење Срба са простора Српске Крајине – Хрватске, Босне и Херцеговине – великог дела, и наравно Косова и Метохије. То је исти модел, о томе не морамо посебно говорити, он је препознатљив.
Ипак појасните читаоцима СРБског ФБРепортера…
Где год је рецимо, одређен простор додељен за простор на коме ће на пример живети Шиптари, муслимани или бошњаци како се сад зову, где ће живети Хрвати у Републици Српској Крајини, на том простору најнепожељнији су Срби – они не смеју да се врате. Да се они не би вратили, међународна заједница је јако благонаклоно гледала, гледа и данас, жмури, на страховиту злоупотребу права којима прибегавају правосудни органи тих простора који дижу фантомске оптужнице, тајне оптужнице итд. А суштина свих њих је само у томе да се Срби застраше и да се на те просторе никада не врате.
Значи, међународну правду, међународно право ми не можемо да очекујемо.
Шта можемо да очекујемо да се може догодити у нашу евентуалну корист и заштиту?
Можемо да очекујемо прерасподелу светских интереса која је сада у току, да дође неко ко може да заштити међународно право до те мере да може да се правна норма примени како треба, а не на онај начин како онај који је јачи то хоће.
Ако то будемо доживели, а хоћемо јер ми смо доживели егзодус као много пута до сада, српски народ је то доживљавао од 15.века до данас, готово да нема века у коме нисмо доживели неки егзодус.
Да ли грешим када кажем да се бојим да ово што се догађа у Рашкој може да се упореди и са демонстрацијама Шиптара осамдесетих година прошлог века на Косову и Метохији?
Још горе је. Далеко су бенигније биле демонстрације Шиптара осамдесетих година од овога што се рецимо данас догађа у Рашкој области. Ово је далеко отвореније, и јасније. Јаснији показатељ јер, славити човека који је поубијао толико цивила Срба у једној ноћи, славити једног ратног злочинца на тај начин што ћете се обући у униформе војске која је то учинила, пред српским живљем у српској земљи, у српској држави?! То значи гурање, не једног, не два прста у око, него ругање… не самом српском народу него бићу српског народа.
А представници тих који су тако марширали србском земљом, муслимана, седе као народни посланици у Народној скупштини Србије, од дана када је постављена плоча ратном злочинцу коју нико није скинуо ни дан-данас и данас… стално вуку неке потезе штетне за србски народ, тада нико од тих скупштинских представника није реаговао…
Наравно, то се догађа једино када су у питању они који су вршили злочине над Србима. Сетите се Прешева, када је у једном несрећном тренутку несрећна влада Србије затражила да се, као некаква врста договора са албанском мањином на југу, уклони споменик српским патриотама, војницима, припадницима жандармерије, који су изгубили животе бранећи своју границу и свој народ, а да би се са друге стране уклонио споменик фашистичкој формацији која се зове Ослободилачка војска Косова, дакле, терористичко-фашистичкој организацији која је настала, развијала се, обучавала се, опремала се под окриљем Сједињених америчких држава.
Слично је и са Украјином…
Исто тако је у Украјини. То је потпуно исти модел где се бандеристи охрабрују да формирају јединице које ће на истоку и југу Украјине убијати своје држављане, своју браћу… и они то раде, а да се у исто време оптужује Русија како тобоже помаже… Наравно да ће да помогне…
Ми смо били у таквој ситуацији, ја се само надам да је велика Русија схватила на нашем примеру шта су они све спремни да ураде, јер они који све ово раде немају много маште, они понављају те моделе…
Надам се да је велика Русија у овом тренутку спремна да одговори тим њиховим захтевима који нису ништа друго него оно што се Србима догађало у Хрватској, Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији, али и другим народима у Либији, Судану, Египту, Сирији и данас у Украјини…
Ја се искрено надам да ће…
… победити Добро над злим…
Тако је.
Даће Бог.
Разговор, увод и обрада – Биљана Диковић
Извор: ЦЕОПОМ ИСТИНА