НОВАКОВИЋ: 20 ГОДИНА НЕПРАВДЕ И НЕПОСТОЈАЊА БиХ
БИЈЕЉИНА, 14. МАЈА /СРНА/ - Обиљежавање 20 година од страдања војника ЈНА у "тузланској колони" уједно је и 20 година неправде и непостојања БиХ, јер она нема ни тужилаштво нити институције које би процесуирале овај злочин, изјавио је Славко Новаковић, учесник колоне у којој је рањен 15. маја 1992. године.
"Једино могу бити поносан на чињеницу да је ово 20 година Републике Српске", рекао је Новаковић и додао да у БиХ не постоји нико ко би могао или желио да процесуира злочин над војницима ЈНА у "тузланској колони" који се догодио 15. маја 1992. године.
Новаковић је на конференцији за новинаре коју је организовала Борачка организација општине Бијељина рекао да је Тужилаштво БиХ "тромо и трапаво", али да је Тужилаштво Србије још горе.
"Жалосно је да ово тужилаштво није могло ништа да учини у случају Илије Јуришића /који је оптужен за напад на колону војника ЈНА у Тузли/. Србија је држава за себе и морала је да води рачуна о људима који су тада били везани за ЈНА и СФРЈ", рекао је Новаковић.
Он је нагласио да преживјели учесници колоне имају огромно повјерење у Владу Републике Српске и предсједника Српске Милорада Додика јер захваљујући њима преживјели учесници и породице страдалих у "тузланској колони" већ трећу годину заредом могу да иду у Тузлу и на мјесту страдања одају пошту погинулим војницима ЈНА.
Он је, ипак, изразио наду да је правда, иако спора, доступна. "Ово је злочин какав се у новијој историји није догодио и вјерујем да ће кад-тад бити процесуиран", рекао је Новаковић.
Новаковић је истакао да одговорност за овај напад, у којем су мучки убијени војници, лежи на тадашњим властима општине Тузла које су гарантовале безбједан излазак колоне ЈНА из града.
"Припадници ЈНА требало је да се мирно повуку и БиХ, односно да Тузлу напусте до 19. маја 1992. године. Команда ЈНА постигла је раније споразум са општинским властима у Тузли о мирном и безбједном напуштању града у правцу Бијељине", подсјетио је Новаковић.
Међутим, према његовим ријечима, приликом повлачења и договореног напуштања касарни и града Тузле 15. маја 1992. године паравојне формације такозване патриотске лиге, зелених беретки и јединица територијалне одбране БиХ, мучки, из засједе, напале су колону возила која је у мирнодопској формацији напуштала град.
Новаковић је рекао да потврда да је напад на "тузланску колону" био организован лежи и у чињеници да је тузланска регија одмах послије овог напада очишћена од Срба, односно више од 120.000 Срба је нестало из ове регије.
Радојица Илић, учесник колоне који је рањен током напада, и који је, како каже, преживио масакр на Брчанској малти 1992. године, каже да 20 година чека правду за све који су мучки побијени, рањени...
"У овој такозваној БиХ заправо нема правде за `тузланску колону`, за `Добровољачку`, за Сијековац... Ово је испит који БиХ никада неће положити, јер је истина она која је почела у Тужилаштву Србије гдје је тачно речено да је и до стотину људи побијено, да је исто толико људи инвалида...", нагласио је Илић, те поновио да преживјели страдалници "тузланске колоне" никада неће дозволити да овај злочин оде у заборав.
У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске из Бијељине ће сутра на обиљежавање 20 година од злочина почињеног над колоном голобрадих и ненаоружаних младића, припадника ЈНА, који су мирно напуштали касарну у Тузли, кренути два аутобуса породица погинулих, несталих, бораца и сабораца, преживјелих учесника ове колоне.
У 8.00 часова испред зграде општине Бијељина предвиђено је окупљање грађана који ће у 8.30 часова аутобусима кренути за Тузлу у којој ће на Брчанској малти, на мјесту страдања колоне, мирно прошетати са упаљеним свијећама и цвијећем. Предвиђен је и кратак вјерски помен младићима који су убијени из засједе, а требало је да се, према ранијем договору са тузланским власима, мирно повуку.
У нападу муслиманских снага на колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора, требало да напусти БиХ и пређе преко Бијељине у Србију, страдало је 200 војника, од којих најмање 50 смртно, док су остали били рањени или заробљени. Напад, који су извршили припадници екстремне организације "Патриотска лига", уз помоћ локалних власти, директно је преносила локална телевизија, на чијим снимцима се видјело да се на колону пуца.
Због злочина над припадницима ЈНА у Тузли, у Специјалном суду за ратне злочине у Београду траје поновљено суђење ратном челнику општине Тузла Илији Јуришићу. Према оптужници, у нападу на војну колону убијен је најмање 51 војник, најмање 50 их је рањено, а уништен је и већи број санитетских возила.
Јуришић је оптужен за напад на колону војника ЈНА у Тузли, односно да је као старјешина оперативне групе при Центру јавне безбједности у Тузли издао наредбу за отварање ватре на колону ЈНА која се повлачила мирно и по постигнутом договору. Он је првостепено био осуђен на 12 година затвора, али је Апелациони суд у Београду 11. октобра 2010. године укинуо ту пресуду и предмет вратило на почетак. Јуришићу је тада укинут притвор у којем се налазио од 11. маја 2007. године.
Тужилаштво БиХ објавило је у децембру 2009. године да је прекинуло истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона". Хашки истражитељи, који су 2003. године предмет "тузланска колона" уступили Суду БиХ, закључили су да има довољно доказа за покретање истраге против девет особа, а за четири особе дали су ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дјело ратног злочина и довољно доказа да те особе буду процесуиране.
Извор: 