НЕСТАЛИ МОРАЈУ БИТИ ПРОНАЂЕНИ, ИДЕНТИФИКОВАНИ И ОПОЈАНИ
Породице несталих и убијених Срба у западној Славонији и у другим дијеловима Хрватске током деведесетих година 20. вијека никада неће одустати од намјере да њихови најмилији буду пронађени, идентификовани, регистровани, те опојани према православним обичајима, порука је округлог стола "Славонија без права на ћутање" одржаног у Београду.
Публициста Јања Тодоровић, која се уз благослов Његове светости патријарха српског Иринеја обратила скупу, рекла је да је западна Славонија само једно од великих српских страдања у прошлом вијеку, који је савремени свијет и модерна Европа игнорисала, прећутала и заборавила.
Управо зато, рекла је она, Срби ма гдје се налазили морају вратити свијест о томе ко су и радити на колективном сјећању.
"Бог чека српски народ да се уједини и да проговори. Ми смо деценијама кукавички и срамно ћутали о нашим жртвама. Они су мртви физички, али ми не смијемо бити духовно мртви. Морамо се изборити за истину", поручила је Тодоровићева.
Предсједник Удружења породица несталих и погинулих из западне Славоније Љуба Шућур истакла је да породице несталих очекују да након пресуде Међународног суда правде у Хагу по међусобним тужбама Србије и Хрватске за геноцид питање тражења несталих Срба буде интензивирано и да добије статус који заслужује.
Она је рекла да је Србија годинама одбијала да донесе Закон о несталим, да нема званичан списак несталих Срба у Хрватској, нити траума центар за породице, али да сада мора, у име породица, да тражи да коначно буде објављен документ по којем су у Хрватској, наводно, дозвољене само ексхумације у сектору – југ.
Зорица Зец из Удружења породица несталих и погинулих из западне Славоније рекла је да је циљ удружења не само да пронађе, достојно сахрани и утврди тачан број страдалих него да утврди колико је Срба страдало у стратиштима Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату.
"Ми, ипак, не знамо број страдалих. Неки кажу да је 80.000 људи нестало у јасеновачком логору. Ми кажемо мало мање од милион. Ћутаћемо, радити и утврдити колико нас је страдало. Када би се сабрао крик сваког убијеног Србина, имао би снагу библијског потопа", нагласила је она.
Форензичар Весна Ковачевић, која је присуствовала свим послијератним ексхумацијама и идентификацијама Срба у Хрватској, осим оних у Книну, позвала је породице да остану истрајне и да се уз њену и стручну помоћ њених колега припреме за чин преузимања тијела најмилијих када за то дође тренутак.
Она је нагласила да струка и са српске и са хрватске стране чини све да се процес тражења несталих заокружи, али да је код неког другог кључ одговора на питање зашто се не раде ексхумације познатих гробних мјеста у Хрватској, нити идентификације пронађених.
Извор: 
Везане вијести:
Ексхумација Срба у Западној Славонији - Jadovno 1941.
ПОЧЕЛА ЕКСХУМАЦИЈА МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ - Jadovno 1941.
У ЗАГРЕБУ ИДЕНТИФИКОВАНО 20 СРБА ... - Jadovno 1941.