Неђо Вуковић из штале гледао убиства

САРАЈЕВО - У селу Колошићи код Високог у јуну 1992. године на прагу куће убијено је шест чланова породице Вуковић, а за овај злочин и 22 године касније још нико није одговарао.

Једини преживјели свједок злочина Неђо Вуковић испричао је да је 20. јуна 1992. године био скривен у штали, одакле је гледао убиство мајке, оца, брата и три рођака.

Успио је да преживи и прве дане, након што су му убијени најближи, провео је код комшије који га је сакривао, пише Бирн.

У исто вријеме када је страдала породица Вуковић, у још једном селу височке општине - Хлапчевићима, убијено је четворо људи српске националности.

У истом мјесецу је око 3.000 мјештана Високог протјерано из својих домова.

Они који нису отишли, углавном су заробљени. Међу њима је био и Љубан Тешановић, који је малтретиран током заробљеништва.

Након завршетка рата, мали број мјештана српске националности вратио се у Високо, а становништво тог краја већином никада није чуло за злочине које су њихове тадашње комшије успјеле да преживе. Док једни вјерују у могућност суживота, за друге то није могуће.

Неђи Вуковићу су 20. јуна 1992. године у селу Колошићи убијени мајка Драгиња, отац Бошко, брат Рајко и његов син Миодраг, те рођаци Јеленко и Здравко Вуковић.

"Кад је осванула црна субота, били смо блокирани, а пошто смо били мањина, нисмо могли нигдје. У том времену нашег рада, појења стоке, дошла је екипа мени непознатих, маскираних људи. Ушли су у шталу у којој сам се ја прије тога сакрио, извели оца у двориште", присјетио се Вуковић.

Он је рекао да је тада његова мајка одмах убијена на кућном прагу.

"Изишао је брат из куће, зовнули су га, а за њим је изишао његов син. У дворишту мало даље су били рођаци, Здравко и Јеленко. Кад су све окупили на то мјесто код куће, окружили су их и све постријељали", присјетио се Неђо Вуковић догађаја који је гледао из непосредне удаљености.

Вуковић је испричао да су недуго након стријељања убијени одвезени камионом, а он је остао притајен у штали. Спас је пронашао код комшије с којим је био дугогодишњи пријатељ.

Код комшије се Неђо Вуковић скривао 15 дана и онда је успио да пређе у Кисељак, гдје му је тромјесечно уточиште пружала породица хрватске националности.

У селу Хлапчевићи убијена су још четири цивила српске националности – Даница Дамјановић, Душанка Ристић, Славко Дамјановић и Жељко Ристић. Том приликом су рањени Зоран Дамјановић и Срето Масал.

За тај злочин 2007. године пред Судом БиХ правоснажно је на 30 година затвора осуђен Нисет Рамић, некадашњи припадник диверзантске групе Територијалне одбране Високо.

Неђиног некадашњег комшију Љубана Тешановића рат је дочекао у викендици крај Високог, гдје је боравио с породицом. Тешановић није отишао са становништвом српске националности које је масовно напустило тај крај. Он је заробљен и више од годину дана проводио је по затворима у Олову, Високом и Зеници.

Најдуже је био затворен у касарни у Високом.

"Ту је било малтретирања, свашта је било. Ту су ме тукли, сломљен ми је нос, вилица спуштена, глава ми је разваљена. Тад кад су ме тукли, читав зид је скоро крвав био", навео је Тешановић.

Он је рекао како никада неће заборавити ноћ када су га извели у "котловницу".

"Дошао је војник, младић, повалио ме на чизму и бајонет ми ставио испод грла. Каже: `Причај`. Не знам да вам кажем, али није ме тада било страх. Има нека психа у човјеку, не знам то да објасним, али кад ме тако ставио као јагње да ме закоље, мени је тад свеједно било", присјетио се Тешановић.

Веома се мало мјештана српске националности вратило у Високо.

Неђо Вуковић и Љубан Тешановић живе у Бијељини, у насељу у којем су досељене углавном породице из височког краја.

Извор: Независне новине