Не дај се Шербеџијо
Читава СФРЈ је својевремено лудовала кад Раде Шербеџија оспе оно срцепарајуће сетно: „Не дај се, Инес. Не дај се годинама, моја Инес, другачијим покретима и навикама, јер још ти је…“
Ко је све добио нацоналну пензију на рачун српске сиротиње комотно и он може да је добије само за бравурозну интерпретацију вечно зелене Инес – ако већ и није.
Али, има Раде и веће заслуге. На конференцији за штампу у Берлину, на којој је Анђелина Џоли бар покушала да прикрије своје лоше режисерске намере тврдњом да број од 50. 000 силованих жена обухвата све Босанке (што за свет наравно значи само муслиманке) и перфидним изговором да је и једна силована жена много, што је истина али је 50. 000 нешто сасвим друго (иначе та стравична цифра нигде званично није установљена изузев што је Силајџић такође лажно помињао 70. 000 силованих муслиманки) , ипак није могла лако да се извуче од „агресивне“ српске новинарке Сандре Перовић, која је инсистрирала на питању зашто у филму „Земља крви и меда“ нема и војника са другим униформама који су чинили злочине.
Осетивши да ће послодавка да му се упетља у кучине својих бесмислица (као филм је уметнички а не документаран, а при томе износи децидирану тврдњу о одређеном броју силованих и убијених) , на лицу места, у хитну помоћ је прискочио легендарни Раде Шербежија запитавши Перовићеву, врло логично – на чему му честитам, како у српском логору могу да се виде униформе свих зараћених страна, иронично и славодобитно смешећи се притом. (ТВ Дневник 2; 11. 02.2012) (1)
Пошто се сирота Анђелина расплакала у немоћи да повеже сопствене глупости, поново је у помоћ прискочио вешти Раде тврдњом да филм није документарни – већ тобоже уметнички, у шта би му у Србији поверовали да је рекао да је број силованих и убијених само Анђелинина уметничка слобода, да нема везе са истином, те да су све три стране чиниле невиђене злочине, те да овај филм осветљава само зло једне стране. Међутим то се није десило. (3)
Тако је Шербеџија одрецитовао још једно отужно „Не дај се Анђелина“ и за овако бравурозно објашњење може да добије и дуплу националну пензију, као и остали глумци у филму – пореклом Срби, поготво ако су допринели томе да сцене „најмонструознијих злочина које чини војска која има српске ознаке“ (једна од најбруталнијих сцена из филма је она у којој српски војници бацају бебу (3) ) буду што уверљивије, у шта не сумњам. Зар би се спектакл у Зетри припремао да то није тако.
А зашто и да не добију националну пензију кад ју је и добио београдски редитељ филма награђеног у Сан Себастијану, који је расплакао тамошњу публику сценама налик оној где српски монструми хрватском цивилу пуцају у главу само да њихов (српски) пас утоли жеђ, што је „уметничка слобода“ наравно, само што тако нису мислили избезумљени гледаоци и међународна јавност.
Можда ме у свему томе ипак мало разочарао Шербеџија па сам на Интернету потражио, почетком 2000 – их у „Гласу јавности“ објављено писмо једног Србина из Хватске – који га је изгледа познавао боље од свих, у шта ја тад нисам веровао – у чијем су наслову две тешке речи које се римују са именом Раде, али сам одустао од потраге веома импресиониран чињеницом да је Новак Ђоковић поклонио Раду Шербеџији победнички рекет из Вимблдона, како се сам Шербеџија хвали у „Јутарњем листу“. (2)
И још нешто у вези „Земље крви и меда“: Кустурица је запретио да ће да направи филм о злочинима Американаца у Ираку, као одговор филму Анђелине Џоли, што би се тек потпуно уклопило у жељену слику Срба јединих злочинаца – кад сте ви откуцали нас и ми ћемо вас.
Пуно има невероватних злочина над Србима у Хрватској, Босни и Косову и злочина Американаца у Србији, па је необично да баш филмовима о тим злочинима не одговоримо лажљивом свету већ да потржемо Ирак, као да ових бестијалних злочина над Србима нема на хиљаде. Иако Кустурица каже да је направио један, то није довољно. Филмови о Србима злочинцима се продукују сваки дан.
Драган Видаковић
(2) http://www.jutarnji.hr/rade-serbedzija—moj-prijatelj-novak-dao-mi-je-svoj-reket-iz-finala-/957125/
(3) http://www.telegraf.rs/jetset/68185-kusta-uzvraca-udarac-ando-snimicu-film-o-zrtvama-u-iraku
Извор: novinar.de