Лакша обнова кућа изван ППДС-а

Од почетка ове године на снази је низ нових или измијењених закона и прописа, од којих се више њих односи и на српску заједницу. Поткрај децембра на снагу је ступио правилник који детаљније регулира изнимку стамбеног збрињавања везану уз обнову кућа и станова изван подручја посебне државне скрби (ППДС), односно ратних и повратничких крајева.

- У складу с измјенама Закона о подручјима посебне државне скрби из маја прошле године, министар регионалног развоја у децембру је донио правилник који регулира увјете за остваривање права на стамбено збрињавање додјелом грађевног материјала за поправак, обнову или изградњу обитељске куће у власништву корисника изван ППДС-а, као и начин остваривања тог права. Законом и новим правилником прописана је изнимка од остваривања једног од облика права на стамбено збрињавање, која се у правилу остварује на ППДС-у – истиче правник у Српском народном вијећу Борис Милошевић.

Грађевни материјал

Према том правилнику, право на додјелу грађевног материјала изван ратних и повратничких подручја, уз градњу коју финанцира и организира држава, може остварити сватко тко је 8. октобра 1991. био власник оштећене или разорене обитељске куће изван ППДС-а. Увјет је да је оштећење настало за вријеме рата, закључно до завршетка мирне реинтеграције хрватског Подунавља у јануару 1998, те да кућа није обновљена према Закону о обнови.

- Право на додјелу грађевног материјала изван ратних подручја могу остварити повратници који су бивши носитељи станарског права изван тих подручја и имају у власништву оштећену или разорену обитељску кућу или грађевинско земљиште, тешки социјални случајеви и други корисници социјалне скрби, чије је имовинско стање такво да не могу осигурати основне животне потребе и станују у незадовољавајућем стамбеном простору, а имају у власништву оштећену или разорену обитељску кућу или грађевинско земљиште изван ратних подручја – каже Милошевић.

Он упозорава на рестриктивну одредбу која вриједи и за друге случајеве обнове, а то је да су подносиоци захтјева хрватски држављани који немају у власништву или сувласништву другу усељиву обитељску кућу или стан на подручју Хрватске, у државама насталима распадом СФРЈ-а или другим државама у којима бораве; односно, ако ту кућу или стан нису продали, даровали или на било који други начин отуђили након 8. октобра 1991, ако нису стекли правни положај заштићеног најмопримца и под увјетом да се у обновљену кућу или стан врате и ондје живе.

Иако нема точне евиденције колико је људи укупно погођено тим проблемом, минирањем куће, и који би могли искористити ову опцију, Милошевић сматра да је ријеч о приближно хиљаду особа.

- Сумњам да ће их много искористити ову могућност, с обзиром на њезину рестриктивност, односно увјет да се нема други стан или кућа, јер већина којима су куће миниране у сувласништву има неки други објект. Ипак, имали смо више од двадесет упита о могућностима таквог начина стамбеног збрињавања – каже.

Потврду о обитељској кући која је у рату оштећена или разорена и која није обновљена према Закону о обнови издаје Уред државне управе надлежан за послове обнове за обитељске куће које су биле предметом процјене Комисије за попис и процјену ратне штете.

Ако обитељска кућа није била предметом процјене Комисије, статус оштећења или разарања за њу утврђује Повјеренство за процјену стања стамбеног објекта, које може од подносиоца захтјева затражити и друге одговарајуће доказе о статусу оштећене или разорене куће. Право на додјелу грађевног материјала може се остварити за обнову или изградњу куће на земљишној честици на којој је оштећена кућа, а рјешења о праву на стамбено збрињавање додјелом грађевног материјала изван ППДС-а за сваки предмет појединачно доноси министар регионалног развоја.

Поспјешен повратак

Друга значајна промјена везана је уз измијењене одредбе Закона о хрватском држављанству, по којима ће га странци моћи стећи ако у Хрватској непрекидно бораве осам, а не досадашњих пет година. Особама које су рођене на територију Хрватске, а раније су затражиле отпуст из хрватског држављанства и узеле друго, поновно добивање хрватског држављанства везује се уз престанак странога.

У Закон је унесена одредба по којој особе које су 8. октобра 1991. имале пребивалиште у Хрватској и којима је одобрен стални боравак, а до данас нису стекле држављанство, испуњавају претпоставке за стјецање држављанства с обзиром на дуљину пријављеног боравка.

- Ако се нетко данас врати, а 1991. је имао пребивалиште било гдје у Хрватској, моћи ће поднијети захтјев за добивање сталног боравка, а поступак би трајао од три до десет мјесеци.

Након стјецања сталног боравка, могао би покренути поступак за добивање држављанства, но он би ипак био дуготрајнији – објашњава Милошевић.

Подсјетивши да је та измјена донесена на инсистирање СНВ-а и српских заступника у Сабору, Милошевић је нагласио да се и тиме поспјешује повратак, јер су многи повратници годинама чекали дозволу привременог боравка.

- Што се тиче Закона о странцима и Закона о држављанству, мислим да ће погодност да добију држављанство имати око хиљаду људи. Та могућност неће бити битна старијим особама у мировини, с обзиром на то да им статус странца са сталним боравком даје све потребно, осим бирачког права. С друге стране, та је могућност јако битна за млађе који траже посао, јер то држављанство ипак олакшава – истиче правник СНВ-а.

Подсјетио је и да тече рок за предају захтјева за стамбено збрињавање за повратнике који су бивши носиоци станарског права изван ППДС-а, чиме стјечу могућност да од државе у најам добију стан, који би послије могли откупити.

- Влада је 1. децембра рок за подношење захтјева, који је истицао 9. децембра, продуљила до 30. априла ове године. Сви бивши носитељи станарског права требали би то искористити, јер вјерујем да је ово продуљење и посљедње – наглашава Борис Милошевић.

Извор: novossti