Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Јањачка Коса, Перушић, 17. јула 1941. године усташе убиле 42 Србина

Православно гробље у селу Јањчићи, Плашки. Крајем маја и 7. јула 1941. године усташе убиле 82 Србина и једну жену Српкињу, Саву Јањчић.

На данашњи дан страдало је српско становништво села Бубањ и Добросело у Лици.

На данашњи дан страдало је српско становништво села Осредци у Лици.

Сутра се навршавају 74 године од када су усташе убиле 243 српска цивила из личког села Суваја, општина Доњи Лапац, наводе из Удружења "Јадовно".

На данашњи дан Срби су страдали у неколико наврата.

Јама Шкрамница, Кутарево, на врху шуме Шкрамница, недалеко Бриња. Усташе су 25. јуна 1941. године сјекирама и ножевима усмртиле и бациле у исту 16 Срба, међу којима и свештеника Скендџића и судског званичника Раду Рајчевића.

Јама Јасеновача - Јасиковача, Бубањ код Борићеваца, Доњи Лапац. 20. јуна и 3. јула 1941. усташе су побиле неколико десетака Срба, мушкараца, жена и дјеце и бациле у јаму.

На данашњи дан отпочело је страдање Срба са подручја Доњег Лапца.

Сврачково Село, Подлапача. Усташе заклале и спалиле 18. jуна 1944. 41 Србина: жене, мушкарце и дјецу

На данашњи дан Срби су страдали у неколико наврата.

Усташе су 11. и 12. јуна 1941. године у личком селу Расоја - Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово је био први покољ од укупно три у којима је убијено две трећине становништва села Расоја - Гњатовићи.

Село Дебело Брдо, Кореница. Усташе 28. марта 1942. године побиле и спалиле српске сељаке које су затекле у селу.

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сјеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић.

Покољ српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице био је  14. марта 1945. године, када се већ приближавао крај рата. У том безумног покољу Хрвати су побили и запалили 45 житеља овог малог српског села. Из кућа Лалића побијено је 37 душа, а из Пањковића шест. Побијени су Раде Паравина и Пера Станић.Тако је у ватри изгорјела читава породица Милоша Лалића. Поред Милоша, изгорјели су и његова жена, три сина: Мане, рођен 1932, Милан 1928, Стојан 1934. и двије кћери: Мара, рођена 1932. и Милица 1938.године.На списку жртава фашистичког терора налази се и име Милене Лалић, која је рођена 1944. године. 

Смиљан (родно село Николе Тесле) Госпић. Усташе 5. марта 1945. године објесиле 30 Срба на путоказе и околно дрвеће на раскрсници путева у Смиљану. Довеле их усташе из затвора, казнионице Окружног суда, прије самог ослобођења Госпића. Масовна гробница на мјесту гдје је извршен злочин као и друга  обиљежја порушено године 1991.

Село Трновац, на Думану, Кореница. Усташе су 4. марта 1945. године масакрирале 33 српска сељака.

Село Јања Гора, Плашки. 27. фебруара 1945. године усташе масакрирале 25 српских сељака.

Посебно стравичан злочин био је у селу Мекињар гдје су усташе поклале и спалиле у кућама и шталама 32 Српкиње са дјецом.

Детаљ из биографије Николе Тесле у коме стоји да је он рођен 1856. године "у Смиљану, српском селу у Аустријском царству" - изазвала је негодовање хрватске јавности, јер би, према њиховом мишљењу, требало да стоји да је Тесла "рођен у Хрватској".

Већину су поклали ножевима, док су неке појединце задавили тако што су им сипали и набијали земљу у уста, при чему су их боли ножевима. Жртве су закопали на самом мјесту покоља преживјели мјештани.

Никада нисам био у Карловцу. Никада нисам био на Коранском мосту и никада се нисам купао у истоименој реци… Лажем, био сам у Карловцу док ме је мајка носила у стомаку. Ишла је да препозна леш мртвог ми оца.

Преживјели су свједочили да су Борку Сушу, некрштено дијете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац.

Одмах након говора доглавника Миле Будака у Ловинцу, усташе су починиле покољ над Србима села Расоја-Гњатовићи.

Шума Зеленковац, у Млакви. Усташе су  1. јануара 1942. убиле 11 Срба

Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941. године и 7. јануара на православни Божић 1942. усташе побиле 118 Срба: мушкараца, жена и дјеце

Милица Матић, рођена Почуча из Дивосела записала је потресну, истиниту причу, казивање своје мајке Марије Почуча, Вујканове која је са 75 својих комшија Дивосељана бачена у Јарчју јаму на сјеверном дијелу Велебита 06.08.1941. године у вријеме покоља српског народа у Дивоселу.

Горда планина, снегови, кише и одрони, бујна вегетација, прекрили су стазе суза српских и јеврејских страдалника. Море крај острва Паг, прогутало је на хиљаде људи, жена и деце, Срба и Јевреја. 

Спектакуларну изложбу о генијалном научнику, инжењеру и проналазачу, недавно отворену у Мадриду, видеће око пола милиона посетилаца

Село Водотеч, Оточац.  12. новембра 1944. године усташе су побиле и спалиле 128 Срба: жена, мушкараца и дјеце.

Необиљежено стратиште невиних српских жртава које су звјерски поубијале њихове комшије усташе из сусједних заселака. Иако су преживјели препознавали послије рата усташе који су злочин извршили нова власт није покретала никакве поступке све због братства и јединства наших народа и народности.

Село Медак, Госпић. Усташе 05. новембра 1944. побиле и спалиле 40 српских сељака.

Село Јошан, Удбина. Усташе су 18. септембра 1942. године поклале и већину спалиле у кућама, стајама и сјеницама, 289 српских житеља села.

Село Кузмановача, покрај Широке Куле. Под водством злочинца Јурице Фрковића и Стјепана Орешковића усташе су убиле 160 српских цивила, августа 1941. године.

Убијали су свакодневно, одвозили на Велебит и тако убијали надбезданим јамама. Готово колико су их дневно одвозили из Госпића наВелебит, то лико су довозили нових заточеника.

Држава и Српска православна црква нису одустале од преноса посмртних остатака Николе Тесле у порту Храма Светог Саве. Тачан датум церемоније откривања споменика и полагања урне у његово постоље засада није познат, али у току је прикупљање урбанистичке документације.

На данашњи дан прије 73 године, страдали су Срби у Глини, Ивановић јарку, Маљевцу, на Бајића јамама код Костајнице, Криваку код Св. Рока, Гњатовићима, Ловинцу и Грачацу.

У бездану Делић јаму на Завољу изнад Бихаћа, усташе су доводиле Србе, мушкарце, жене, дјецу и старце, још током јуна па све до аугуста 1941. године, и у њу бациле 894 српска цивила из Мељиновца, Личког Петровог Села и околних села.