Први транспорт српске дјеце са Козаре стигао je  у Загреб 11. јула 1942. године. Страдање и најстрашније смрти нису биле заустављене ...

Дана 6. јуна 2015. године на гробљу Пашинац у Приједору сахрањена је жена мученик и херој, један од задњих свједока страхота Другог свјетског рата и страдања српског народа у Независној држави Хрватској.

Сахрана ће бити обављена у Приједору у суботу 6. јуна 2015.

Документарни филм "Бројеви", у продукцији Радио-телевизије Републике Српске (РТРС), добио је једну од специјалних награда жирија на међународном филмском фестивалу "Златни витез" у Русији у конкуренцији више од 200 филмова из 20 земаља.

Поводом тужне годишњице страдање српске дјеце са Козаре, Поткозарја, Баније, Кордуна, Славоније, Срема и Лике у НДХ 1942.године. 

Након непуних мјесец и по дана постојања 26. августа 1942. године затворен је логор за дјецу Јастребарско

Рајића кућа, односно Просветни центар „Огњиште Српско“ је огњиште за душу српску. То је кућа за подсећање и понос на етичке, историјске, духовне, војничке, државотворне, стваралачке и јединствене вредности славе и величине нашег народа. То је огњиште за подстицај сазнавања и афирмацију истине о Србима; за обнову и афирмацију части као највећег постулата човековог земаљског живота; за оплемењивање националне свести и духа на васкрс и срећу Српства.

Логор за дјецу Јастребарско - код Загреба основан 12.јула 1942. године и постојао је непуних мјесец и по дана, тачније до 26. августа 1942.

Дјечији логор у Јастребарском је био један од неколико логора за српске дјецу у Независној држави Хрватској за вријеме Другог свјетског рата.Први транспорт дјеце са загребачког колодвора стигао је 11. српња 1942. године и та дјеца су смјештена у бараке талијанске коњице. Када су усташе сазнале да се у те бараке желе смјестити српски дјеца, покушали су исте порушити. Само једна од барака је била уређена за становање, док су друге двије биле штале.Када је транспорт са дјецом стигао у Јастребарско, установило се да су дјеца у очајном стању заражена свим могућим болестима, што је и раније константовано приликом дезинфекције у Загребу.

Удружење антифашистичких бораца и антифашиста града Јастребарско,чији је председник Иван Лафтер,организује 26. августа 2012. године обиљежавање спомена на страдалу дјецу 1942. године у логору Јастребарско и сјећање на херојски подвиг четврте кордунашке бригаде која је 26. августа 1942. године ослободила 725 српске дјеце 

Прича Михајла Вељића једна је од прича хиљада дјеце с Козаре, која су након усташко-њемачке офензиве средином 1942. завршила у логорима НДХ-а. Вељић, рођен у Доњим Подградцима крај Босанске Градишке, у то је вријеме био дванаестогодишњак.

ПРИЈЕДОР, 24. АВГУСТА (СРНА) - Двадесет чланова Удружења дјеце логораша "Јастребарско 1942" посјетиће у суботу, 27. августа, Јастребарско код Загреба поводом 69 година од када је из тог логора спашено 725 дјечака које су избавили партизани.

Доносимо вам трећи, завршни дио репортаже Ј.Михајловић са освртом на неке историјске чињенице једнога града са мрачном тајном.

Пре тридесетак година нашао сам се у једном селу на Козари. Разлог је био више него потресан. Једна девојчица из логора у Јастребарском, тада већ славна и лепа жена, после дугог трагања, пронашла је своју преживелу родбину и вратила се у место у коме се родила. Преживела је конц-логор и као покрштено и усвојено дете наставила је да живи, да се школује, успела је да направи значајну уметничку каријеру, и да постане славна. Сусрет је био дирљив, навирале су поред суза и сећања на убиство њене мајке, погибију њеног оца, и на разне ужасе усташких злочина.

Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетчетворогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два најцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског. Зорка, тада петогодишња девојчица, изгубивши оца и мајку, преживела је страхоте које човек не може да наслути ни у најцрњим мислима. Два пута надмудрила је сигурну смрт, али је маестрално доскочила и окорелим усташама. А била је дете. Деценијама је живела са туђим наметнутим  католичким идентитетом, све док није стасала, и  постала „своја“. Српкиња. Сада је Зорка  наша национална, историјска  вредност – драгоцени сведок, живи човек који добро памти све поменуте догађаје у Другом светском рату. И то до детаља. Зорка је, иначе, пензионисани професор математике и физике, а завршила је педагогију и психологију. Не мањка јој, дакле, ни високо образовање.

Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске чињенице једнога града с мрачном тајном.

Фронтал.РС доноси вам други дио репортаже Ј. Михајловић с освртом на нека историјска дешавања једнога града.