Само ме мржња одржава у животу

Фра Сотона - Томислав Филиповић- -Маjсторовић у затвору

Не можемо се отети ужасном осећају нашег страшног пораза у Јасеновцу. Сатерани иза жице, гледамо покољ свог народа и не можемо му помоћи

Изнад мог бокса „бубњање”. Као у Африци и ми се овдје споразумијевамо „бубњарским” знаковима. Зову ме опет хитно у „Људоловку”. Већ сам се згурио, једва ходам, али кад би усташе знале, колико је у мени изливене жучи од мржње, жива би ме пекле. Чини ми се да ме још само та мржња одржава у животу и да ме покреће. „Да ми је само дочекати и видјети објешене разбојнике!”

Јами, болан, што идеш тамо! Видиш да ће те позобати ако те нађу да си само мало ближе вратима. Само ти ту остани! - шаптао ми је Саво.

Гледај мирно на „перископ”! - упућује ме Сатлер.

На „перископу” видим страшну цесту. Жене су пртиле неке бале, омотане поњавама, из којих су вирили јастуци, јоргани, гаће, шалваре, прегаче. Од тешког су се бремена сагињале до црне земље, као да носе бременице воде. Али сада то посљедњи пут носе. Усташе су се спрдале с наивношћу масе и причале:

Само ти носи, ко своје, требат ће ти у Славонији да се покријеш нечим. Помози јој, ти Брко, видиш јадница је сустала.

Идете у Славонију! - говориле су усташе.

Јадне масе и не знају, иако су прешли Саву, да су већ у Славонији. Они ће сад пријећи Саву и опет у Босну! У њихову Босну, да натопе својом крвљу мученичку и јуначку Крајину.

Ма која је то ријека, да није Сава?! - питали су у недоумици.

Сава, Сава! - неки су сељаци довикивали.

Хајде, будало! Каква Сава, то је Драва, Драва!

Драва?

Сатјерани иза жице гледамо покољ свог народа и ништа му не можемо помоћи.

Страшно стање. Пакао. Како само гуши та проклета прашина. У самој болници нема више никога тко би могао штогод рећи. Све је замрло, мртво. Остала су тројица мртвих и тројица у агонији, које је фра Сотона синоћ оставио одвевши све остале у „Ђаково” (на клање у Градину). Котрљамо се у црни бездан. Само што прије, ово се већ више не може гледати.

Туку их, туку их, нешто се догађа, нешто се комешају - шапће Сатлер.

Погледамо кроз „перископ”. Комешање, гужва, из даљине се чују усташке псовке, врисак жена и плач дјеце. Јасан плач дјеце, женски крикови. Пуцањ, врисак. Још један пуцањ. Страшна гужва, метеж. Нека их бура усталасала. Већ су се заљуљале веће масе. Чопори усташа долетјеше и почеше кундачити. Кроз фијук буре чусмо пуцњаву, псовке и врисак жена и дјеце. Знамо окрутни начин ликвидације таквих инцидената. Зачудо не употребише митраљез?!

Тко их побуни?

То је онај, „онај” Брко Милутинов! Сигурно он!

Милутине, Милутине, алал ти вјера! То је твоје дјело.

Милутин Козарче је ликовао.

Види, види, чуда! Љубо Милош и Матковић разгоне усташе и умирују масу! - чуди се Сатлер.

Јасно, не желе да масе дознају, што се догађа преко Саве, јасно! –

одговара Саво, који се прену из свог плачљивог стања, кад чу да су се „побунили”.

Брзо се стишава „бура”. Већ се смирише. Како да их још обавијестимо, како? Проклети смо! Не можеш из овог лабиринта, из ове паклене мрачне катакомбе! Нема знакова да се буне. Све се опет стишало, масе се опет почеше мирно мицати, све ближе скели у ужасну клопку смрти. Касније су усташе причале да се био пронио глас од неког са „чела”, нису знали од кога, како иду преко Саве на клање.

Тко их обавијести и побуни? Знали смо да је то био нетко из логора! Тражили смо да сав логор превеземо у Градину - шкрипали су зубима кољачи.

Једва су их разувјерили, али су послије убојства ту на мјесту неколицине сељака забранили да се иједна ријеч проговори, пријетећи да ће дотичног одмах убити. Народ се је уплашио и умирио, али су почели сумњичаво истезати вратове, гледајући што се догађа напријед.

Шта се пропињеш, будало, зар вјерујеш у те лажи? Како се може оволики народ поклати! Па тко може дјецу, трудне жене, дјевојке клати? Тко? Таква злочинца нема на свијету!

Безбели да нема, безбели! - одговарали су сељаци, донекле умирени таквим одговором. Усташе су намигивале један другоме.

Пише: Никола Николић

Књига се може наручити од издавача: „ННК интернационал”, Ломина 4/1, Београд, тел. 011/2687-051, 3618-513; е-mail: i.p.nnki@eunet.rs; сајт: www.nnk.co.rs

Извор: Политика, четвртак 10. септембар 2015., стр. 25

Везане вијести:

Никола Николић: Јасеновачки логор (1)

Никола Николић: Јасеновачки логор (2)

Никола Николић: Јасеновачки логор (3)

Никола Николић: Јасеновачки логор (4)

Никола Николић: Јасеновачки логор (6)

Никола Николић: Јасеновачки логор (7)

Никола Николић: Јасеновачки логор (8)

Никола Николић: Јасеновачки логор (9)

Никола Николић: Јасеновачки логор (10)

Никола Николић: Јасеновачки логор (11)