А ШТА ЈЕ СА ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА?

Latinica

Приредио: Дарко Терзић

БЕОГРАД, БАЊАЛУКА, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Иницијатива да само 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагујевцу, буде обиљежаван као дан сјећања на све српске жртве у Другом свјетском рату, погрешна је, јер би се тако заташкале и ставиле у други план највеће српске жртвe из тог периода, а то су оне из НДХ - сматра Миленко Јахура из Српског националног друштва /СНД/ "Пребиловци" из Београда.

"Нема сумње да је хрватски геноцид над Србима у Другом светском рату, који се довршава од 1991. године до данас, најтрауматичнији догађај и битно обележје целокупне српске историје", изјавио је Јахура за Срну, коментаришући ову иницијативу.
Он каже да је у српском народу свако сагласан да крагујевачки 21. октобар буде дан сјећања на жртве њемачког нацизма у Србији, али да је погрешна идеја да то буде дан сјећања на све српске жртве у Другом свјетском рату.
"То би изазвало нова подвајања у српском народу због његових жртава и мученика, што би било трагично и неопростиво" - истиче Јахура, предсједник Управног одбора СНД "Пребиловци".
Према његовим ријечима, злочин у Крагујевцу спада међу најстравичније које су Нијемци починили над Србима у Другом свјетском рату.
"Свако убијено дете је немерљив злочин. Таквих немачких злочина на просторима некадаше Југославије има још доста и са још већим бројем убијене деце. Нажалост, усташки злочини над српским народом далеко су тежи и бројнији, посебно они над децом, којом су пунили стотине крашких јама, а имали су и посебне логоре за децу", каже Јахура.
Он подсјећа да је само са Козаре убијено више 11 200 српске дјеце, од оних у колијевци до оних са 14 година, док је у Пребиловцима у Херцеговини, селу од 1 000 становика (које је имало 826 жртава) само у једном дану 1941. године, у крашкој јами убијено 300 дјеце, заједно са њиховим одраслим сестрама, мајкама и бакама.
Слична судбина задесила је и стотине других српских села у злогласној усташкој творевини Независној Држави Хрватској /НДХ/.
"Ако Београд неће или не сме да обележава страдање Срба у НДХ /Хрватска, Крајина, Славонија, Херцеговина, Босна и Срем/, онда не би требало да проглашава неке нове датуме сећања на српске жртве, када већ имамо Видовдан - дан сећања на све српске жртве `од Косова до данашњих дана`", истакао је Јахура.
Он је у име СНД "Пребиловци" затражио од предлагача да одустану од иницијативе да 21. октобар буде дан сјећања на све српске жртве, оцјењујући да ту инцијативу не би требало да подрже ни град Крагујевац, ни Српска православна црква /СПЦ/.
Предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић рекао је Срни да је стријељање у Шумарицама свакако највећи појединачни злочин на тлу Србије у Другом свјетском рату, али да је историјска чињеница да по броју жртава и карактеру то није ни приближно највећи злочин над српским народом почињен у том рату.
"Усташки погром над српским народом, не само у комплексима логора "Јасеновац" и "Јадовно", него и на кућним праговима, по јамама, ливадама и шеварју НДХ, није само дио историјског искуства Срба ван Србије, већ и парадигма свих српских страдања у Другом светском рату. То је дио нашег српског и православног идентитета, али и велики испит нашег историјског достојанства и одговорности", наглашава Басташић.
Он је оцијенио да је добродошла иницијатива за подизање "српског меморијалног `Јад Вашема`", али не само за сјећање, као што је рекао лидер СПО Вук Драшковић, на "све жртве и њемачког, и мађарског, и бугарског, и албанског нацизма".
"Како овај бојкот страдања Срба ван Србије објаснити, протумачити, покушати оправдати и тиме се покушати изборити са тугом у души и срамом пред свијетлим лицем оних стотина хиљада покланих мученика на подручју НДХ?", пита Басташић.
Он је рекао да је "тешко повјеровати да су Борис Тадић, Војислав Шешељ и Вук Драшковић, окупљени у овој непринципијелној коалицији, заборавили и на властито, усташким ножем посјечено коријење у Семберији и Херцеговини".
"Ову иницијативу сматрам покушајем институционализације заборава страдања нашег народа ван граница Србије. Пошто се оно што је заборављено лако може и поновити, оваквим односом посредно се угрожава биолошки опстанак још нерођене дјеце", упозорава Басташић.
Он указује на познату праксу да се само у усамљеним случајевима шаљу делегације на стратишта која се налазе ван граница Србије.
"Величину и страхоту нашег страдања у Другом свјетском рату на подручју Краљевине Југославије не могу располутити ни тренутне државне границе ни овакве историјски неодговорно конципиране иницијативе. Дубока је, али и опасна заблуда да се изградња добросусједских и пријатељских односа може убрзати и поспјешити одрицањем од наше страдалне прошлости и гушењем историјског искуства. Одрицањем од прекодринских српских губилишта гријешимо душу цијелог српског народа", каже Басташић.
Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир сматра да је ова иницијатива "тенденциозна, јер оставља могућност манипулације жртвама".
"То свакако говори да је организатору ове акције била преча лична промоција него да се дође до рјешења које би било прихватљиво са становишта истине. Тужно је видјети представнике највећих странака у Србији, који би требало да заступају интересе цијелог српског народа, а они дозвољавају да их организатори ове акције изманипулишу", наводи Будимир.
Он наглашава да нико не спори да се у Шумарицама догодио највећи појединачни злочин на тлу Србије и да тај датум треба да се достојанствено обиљежи, што је и до сада чињено.
"Али, питамо се коме ћемо оставити оне датуме који су везани за страдање стотина хиљада недужних цивила за вријеме злочиначке творевине НДХ. Значи ли то да ће те датуме обиљежавати `антифашистичка` Хрватска која је порушила више од три хиљаде споменика Народноослободилачке борбе и протјерала преживјеле потомке оних који су завршили у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима и на хиљадама других стратишта?", каже Будимир.
Он пита "да ли је то начин да се амнестирају усташе које су починиле највеће злочине над српским народом, осим ако се не крене од претпоставке да тај народ није живио у границама `авнојевске` Србије".
"Овакав приступ користи матрицу која је до сада доносила само неслоге и раздоре међу Србима. Посебно забрињава чињеница да се то чини у вријеме када они малобројни Срби који су послије прогона остали на својим вјековним огњиштима улажу напоре да достојанствено обиљеже 70. годишњицу страдања", додаје Будимир.
Према његовим ријечима, да се заиста хтјело доћи до једног датума који би ујединио све Србе, без обзира на неприродне `авнојевске` границе, онда би се организовао озбиљан научни скуп на коме би историчари и сами учесници ових догађаја на основу аргумената дошли до приједлога рјешења које би било прихватљиво за све.
"Овако остаје горак укус спознаје да данас у Србији нема озбиљних политичара, а још мање оних чији би глас требало и морао да се чује", сматра Будимир.
Он каже да избјегли и прогнани Срби ниједним својим гестом не желе да буду фактор нестабилности и захвални су свима онима који су им у најтежим данима дали подршку и пружили уточиште, али им је истина преча од свега.
"Зато и не чуди да су до сада безброј пута у својој историји и страдали ради истине и љубави коју су имали за свој народ и православну вјеру", наводи Будимир.
Он сматра да би датум који би био обиљежен као дан сјећања на све српске жртве требало да одреди Свети архијерејски сабор СПЦ који заступа интересе свих Срба без обзира гдје се налазе.
Послије три мјесеца велике акције, београдски лист "Прес" предао је недавно министру рада и социјалне политике Србије Расиму Љајићу више од 16 000 потписа да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагујевцу, обиљежава као дан сјећања на све српске жртве у Другом свјетском рату.
Подршку иницијативи дали су предсједник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, предсједница Скупштине Србије Славица Ђукић - Дејановић, скоро сви министри у Влади Србије, предсједници политичких партија, посланици, угледне јавне личности и спортисти.

 

Извор: