Одата пошта жртвама геноцида
Поводом Дана сећања на жртве геноцида, Музеј жртава геноцида је представио своје основне делатности и нова издања
Поводом Дана Музеја жртава геноцида и државног празника Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Римској дворани Библиотеке града Београда, Музеј жртава геноцида је организовао представљање основне делатности Музеја и промоцију нових издања.
На скупу, који је као представник Музеја жртава геноцида, водио виши кустос Ненад Антонијевић, говорили су: Александар Нећак, члан управног одбора Музеја жртава геноцида, Данило Трбојевић, докторант на катедри за антропологију Филозофског факултета из Београда и Милинко Чекић, председник Удружења логораша и потомака „Јасеновац“ из Београда.
Представљени су "Годишњак Музеја жртава геноцида" и његов наставак "Годишњак за истраживање геноцида".
Историчар и кустос Музеја Ненад Антонијевић изразио је жељу да објављују чланке и прилоге сарадника сличних и научно-истраживачких институција и изван Србије, као и да их представљају јавности сваког 22. априла, на дан који Република Србија обележава као Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.
Музеј је у оквиру својих активности објавио и друго издање књиге Николе Костура "Повратак из мртвих", објављене 1965. у Чикагу, а штампана је поново због подсећања на крваву прошлост насталу због безумља Независне државе Хрватске.
Према речима Антонијевић та идеологија је и даље жива "можда у нешто измењеном и мањем обиму, али су последице у најближој прошлости биле страшне као и у Другом светском рату".
Он додаје да је данас идеологија Независне државе Хрватске прекривена формалним антифашистичким речником и повезивањем на традиције народноослободилачке борбе коју није баштинила већина хрватског народа у Другом светском рату.
Антонијевић је истакао да књига има велики значај као историјски документ јер описује лични доживљај писца, проверен и утврђен.
Уз бројна историјска издања, Музеј је организовао и више изложби, као што су "Р. А. Рајс - Извештаји о великом злочину", "Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године"... али и округле столове и трибине.
Члан управног одбора Музеја жртава геноцида Александар Нећак сматра је смо дужни да поштујемо сећање на жртве, али да само сећање није довољно "ако не желимо да нам се зло не понови морамо урадити више".
Он сматра да је потребно радити на истраживањима о томе како и зашто је дошло до свих тих злочина, да је тај задатак делимично урађен у Музеју, али да се на томе и даље мора студиозно радити.
Нећак подсећа да је сећање индивидуално и да је склоно променама, а да су они који су преживели мучења и страхоте у логорима оставили своја препричана сећања која су једина релевантна у историји.
Он каже да сећање може бити и колективно и као пример је навео челнике државе Србије који се "сећају кроз унапред написане говоре" и оценио да на тај начин нико не може ништа научити пошто их углавном људи и не чују.
- Сећање мора да буде у служби едукације - истакао је и додао да је едукација, по његовом мишљењу, неопходна јер је ефикасан начин борбе против понављања зла, али и на тај начин се млади могу оснажити да устану и боре се против тога.
Он примећује да је историја сакрила жртве, места страдања, начине тих страдања и дао је пример Јасеновца који је стравњен са земљом.
- Тамо је страдало хиљаде људи, а када одете тамо немате никакав осећај о томе шта се тамо дешавало - напоменуо је он.
За то Нећак криви државу која ништа није урадила да се та сећања сачувају.
Докторант на антропологији Данило Трбојевић је такође истакао недостатак меморијалних и музејских центара у земљи поводом питања геноцида.
Он је као пример навео Старо сајмиште за које већина Београђана зна само због теретана, клубова или ресторана, а не као изузетно значајно историјско место.
- То место више није место сећања, већ заборава - истакао је он.
Такође, Трбојевић је напоменуо да само на територији Београда постоји четири нацистичка логора, што га чини јединим таквим градом у Европи, али и свету а да то није презентовано, нити се деца едукују о томе.
Музеј жртава геноцида је регистрован, према Закону о оснивању, са седиштем у Крагујевцу, а целокупна делатност, сем рачуноводствених послова, одвија се у Београду, у којем се налазе и радни простори организационе јединице Музеја. У њему ради свега седам запослених и нема галерију у којој могу организовати и презентовати све оно чиме се баве.
Везане вијести:
Видео: Култура сјећања и памћења - Ненад Антонијевић ...
Историја није црно-бела - Jadovno 1941.
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "ПРВИ ДАН ВЕЛИКОГ ... - Jadovno 1941.
Немар и небрига за сопствене жртве - Jadovno 1941.
СТРАДАЊЕ СРБА ПРИКАЗАНО НА ФОТОГРАФИЈАМА - Jadovno ...
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О НАТО БОМБАРДОВАЊУ СРБИЈЕ ...
Музеј жртава геноцида: Представљање основне дјелатности и нових издања Музеја