Како је 2013. обележен Дан сећања на Јадовно или: Излазак Изабраног народа из Египта

Док аутобус помало труцка идући Семберијом, Коридором живота, од Бања Луке према Бијељини и даље до Београда, уз обалу Дрине, у држави која је једина српска историјска победа у последњих двадесет година, и зове се Република Српска, која је уједно бастион и сведок да је живо српство, усудио сам се да поделим своја размишљања, најпре са вама који сте путовали на Јадовно.

Требало би да сви знамо библијску причу о Изласку Изабраног народа из Египатског ропства о томе како је Мојсије, вођен руком Божијом, ослободио свој народ од вишевековног ропства под египатским фараонима, провевши их кроз Црвено море преко сувог дна, док се са стране, ветром потиснуто, море извило у водене стубове, док и последњи припадник Израиља није прешао у Синајску пустињу, са друге стране мора. Но, какве то везе има са првим сабирно-ликвидационим логором Јадовно-Госпић-Паг у читавој фашистичкој Европи с пролећа 1941. и обележавањем Дана сећања на Јадовно ове 2013, дан после Видовдана и дан пре уласка Хрватске у Европску унију? 

Веза је у наставку приче о Мојсију: без обзира што су избављени из вишевековног ропства, што се отровна, горка вода у пустињи претварала у питку, слатку воду, што се појављивала мàна сваког јутра за исхрану Израиљаца и многа друга чудеса као потврда да ће Божије обећање о доласку у земљу где тече мед и млеко бити испуњено, избављени народ врло брзо стаде роптати на Мојсија и тражити да се врати у Египат, где немаше слободу, али имаше меса и свега привидно довољно за живот, јер нису имали вере да даље базају по пустињи. Како Бог своју Реч држи, а ми људи заборављамо да нашу одржимо, избављени народ луташе по Синајској пустињи 40 година, док није дошао до Обећане земље. У њу је од прве генерације, генерације која је роптала, која се клањала идолима и желела да се врати у Египат, ушло само двоје људи: Исус Навин и Халев! Само двоје људи доживело је да види Обећану земљу од неколико стотина хиљада који су из Египта пошли! Са Исусом Навином ушла је нова генерација изабраног народа, генерација која је рођена у пустињи, која се не сећа наркотизујућег укуса египатског меса и фараонове лажне бриге о свом робљу, генерација одрасла на Божијем хлебу и пустињској роси, у оскудици и ратовању са пустињским племенима, али са чистом и непоколебљивом вером да ће Бог своје обећање одржати и одвести их у Обећану земљу, ако буду достојни. И били су, али је било потребно 40 година да стаса нова генерација отрежњена у пустињи од египатске моралне и друштвене загађености и преварног материјалног благостања. 

Данас Република Хрватска улази у Европску унију! Честитамо! Фараон поново прима Хрвате под своје скуте! Сан је поново остварен! Држава настала на свенародном геноциду над својим комшијама, понајвише Србима, која се звала Независна Држава Хрватска и те 1941. са радошћу је ушла у тадашњу најмоћнију европску заједницу народа – у Хитлеров Трећи рајх. 

И ове 2013, настављајући геноцидну традицију својих очева и дедова, кроз Бљесак и Олују, уз помоћ НАТО-фараона, бетонирајући јаме у које су бацали искасапљене недужне комшије, жене и децу, не дозвољавајући да се после 72 године сазна пуна истина о страдању једног народа, вешто скривајући праве податке и места страдања српског народа, дозвољавајући обнову споменика и спомен-плоча подигнутих пре 1991. на латиничном писму, са звездама петокракама и паролама „Smrt fašizmu – sloboda narodu“, али не и нових са истинитим подацима, релативизујући број жртава, онемогућавајући ексхумацију и достојну човека опело и сахрану, приписујући темеље своје државности антифашистичкој борби, којој су се прикључили маја 1945, од усташких постајући комунистички генерали и комесари, Република Хрватска заслужила је своје место у еугенској, неофашистичкој политичко-економској заједници квази-елита – у новој тиранији јаких над слабима, у владавини кукавичлука над храброшћу, у иживљавању лажи над истином, у тиранији безличних институција над боголиким народима, двема речима, у Европској унији. 

Да ништа није случајно сведочи и честитка на главној страници фејсбук профила Европског парламента новопримљеном члану ЕУ са усташким грбом. Од свег срца честитамо! Заиста вам је тамо и место! Некако се често понављају „грешке“ глобалних газда: недавно је на мапама Гугла Србија приказана без Војводине, баш на дан кад су председник Србије и Мађарске спроводили „историјско помирење“ у Чуругу, (више о томе видиовде) а да подсетимо да је исто „грешком“ ЕУ честитала Томиславу Николићу изборну победу три сата пре затварања биралишта на Ђурђевдан 2012.

Ипак, највећи кривци за понижење, безнађе и оскудицу у којој живимо у свим земљама где има или где је некад било много више Срба, па и у две српске државе, Србији и Републици Српској смо ми сами. Не чудим се што Томислав Николић и Ивица Дачић нису били на Јадовну, али јесу на прослави уласка Хрватске у ЕУ. Јер ко изда Косово, издаће и Јадовно! Ко изда Косово погазиће све и сваког само да се прикључи на наркотичну сису евроунијатског фараона. Вероватно им је и препоручено од стране главног организатора, уједно и главног опструатора комеморације на Јадовну, Српског националног вијећа из Загреба, да не треба превише talasat’,ne?! Ćujte, поручују из СНВ-а, pa izmirimo se već jednom, prihvatimo realnost! Moramo živjet skupa! To što su nam đepovi puni hrvatskih kuna da ćutimo i ne talasamo, ne znaći da ne bum mogli dopunit’ kasicu-prasicu i iz buđeta Europske unije da pojasnimo Srbima na Kosovu i Metohiji kak’ smo postali Hrbi na cesti konaćnog pohrvaćivanja i šta, zapravo, znaći prava integracija u progresivnu uniju! Pa, ćujte, SNV zna kako! 

И заиста СНВ зна како да под плаштом права мањина, некад конститутивног народа на подручју данашње РХрватске, спречи да се припадници ЊИХОВОГ НАРОДА помоле над стратиштима, прођу Јадовничком мученичком стазом и поклоне сенима својих дедова, стричева и ујака, браће и сестара, који завршише живот под усташком камом! За разлику од претходне четири године, шест аутобуса са претежно младим људима из Београда, Новог Сада и Бања Луке, који су уз тешку муку и напор организовали Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.” из Бања Луке и његов повереник за Србију, Милорад Милошевић, задржавани су укупно и по неколико сати како би закаснили на парастос и комеморацију на Јадовну, код Шаранове јаме. Стигло се на сам крај када су метузалеми, следбеници Кумровачког идола, аплаудирали главном кривцу за распад СФРЈ и почетак крвавог грађанског рата 1991–1995, сада већ прослављеном „антифашисти“ и бившем председнику Хрватске, Стипи Месићу. Заиста тежак ударац после шеснаест и по сати пута до Јадовна! При повратку у Бања Луку, Београд и Нови Сад задржавали су се на Хрватској граници читавих седам минута по аутобусу.


Овим младим људима, у којима клија оно здраво семе изабраног народа и који се прекаљују родивши се у пустињи понижења, лажних вредности и обмана, трпећи кроз своје одрастање још незацељење ране свог народа из ратова деведесетих, губитак и болести најближих, прогонства, оскудицу, безнађе и очај својих родитеља, немар, равнодушности издаје дела својих сународника, пронашли су снаге и воље да пођу на Јадовно. Не зато што је њихов долазак потребан жртвама, оне су одавно у Небеском наручју Светог Саве као српски новомученици пострадали само зато што су били ПРАВОСЛАВНИ и што су били СРБИ! Долазак им је требао да се напоје на једном од изворишта сабирног памћења српског народа. Долазак им је требао да, тамо, на домак Госпића, у епицентру усташтва, врло близу Теслиног родног Смиљана, чују отрежњујућу беседу Душана Басташића да су запрепашћујући подаци Јавне установе спомен-подручја Јасновац из марта ове 2013. године у којима се наводи да је у Јасеновцу убијено више од 20.000 деце до 14 година, од чега 12.000 српске деце: „Тај монструм, који и данас неки у Хрватској називају такозвана НДХ-а, имала је свој Сабор и Владу и била благословљена од католичке цркве да чини ове злочине“. Басташић позвао је власти Хрватске да се истраже крашке јаме на Велебиту, којих има преко тридесет, у којима су на најмонструознији начин убијани Срби и Јевреји током 1941. године за време Независне Државе Хрватске. Овај злочин почињен у НДХ-а свакодневно се оспорава у данашњој Хрватској када је на најсвирепији начин убијено више од 40.000 људи, око 38000 Срба и 2000 Јевреја. Он је поручио да се грдно вара онај који мисли да се тај период српске страдалничке историје може избрисати и заборавити. У Хрватској се „лагано и тихо“ онемогућава значајнији одлазак делегације Удружења у увалу Слана, на острво Паг, гдје су почињени стравични злочини у оквиру комплекса логора Јадовно и где је побијено најмање 8000 људи, од којих је највећи број заклан и бачен у море у Пашком каналу. Надам се да вам сад није до „чувеног Пашког сира“, пошто овце пасу и то мало траве на Пагу која ниче из земље где је побацан пепео мученика, побијених људи, жена и преко 280 деце, које су Италијански војници спалили приликом затварања логора да би спречили појаву заразних болести и вратили у те исте ископине где су их и пронашли. 

Басташић је изразио жаљење и негодовање због тога што су без разлога на хрватској граници била задржана два аутобуса из Бањалуке и четири из Србије, који су због тога увелико закаснили на овај комеморативни скуп. Кад свему овоме придодамо да је спречен долазак око 30-так Срба са Косова и Метохије, који нису успели да се на време прикључе одласку на Јадовно из Београда, јасно је да се заветни ход омета. Од Косова, преко славне Шумадије и поносног српског Баната, Бачке и Срема, преко мученичке Дрине, Коридором живота, па све преко српске Бања Луке и Крајине српске и опустошене Лике, до Јадовна и Пага, сваки педаљ земље освештан је крвљу и гробовима наше браће и наших дедова. И то су ови млади људи, који су пошли на Јадовно, могли да осете, иако су се задржали код Шаранове јаме свега сат времена. Нас неколико који смо овом приликом били на Пагу (види слике), преко пута Карлобага, у ували Слана, обећавамо да нећемо одустати и да ћемо упорно и предано радити да се кости мученика из крашких јама Велебита, масовних гробница у Доњој Градини и многих других стратишта нашег народа, достојно ексхумирају, умију, осунчају, опоју и похране у спомен-костурнице, да ова места и стравичне бројке пострадалих уђу у уџбенике и књиге, филмове и серије, да бисмо почели, како рече Мира Јовановић, не да се сећамо, него да памтимо. 

Да памтимо да се ниједној наредној генерацији изабраног народа не би догодило да пожели да иде под палицу фараона под којом је чека само сигурна смрт. Зато, не будите незадовољни и не одустајте од обилажења светих места на којима је страдао народ коме припадате и чији сте синови! Шипражје и трње које ниче из разрушених цркава, манастиришта и домова по Косову и Метохији, Лици, Кордуну, Славонији, Босни и Херцеговини, хук безданих јама Велебита и таласи Јадрана крај Пага, чувају благослове за нас и децу нашу. Будимо их достојни!

Југослав Кипријановић

 

Извор: ДВЕРИ СРПСКЕ

Везане вијести:

На Јадовну, дан по Видовдану

ВЕЋЕРЊЕ НОВОСТИ: Положени венци невиним жртвама Јадовна

Служен парастос за Јадовничке жртве (ВИДЕО)

Злочин у Јадовну не смије бити заборављен

Дођите на Јадовно 29. јуна 2013.