Јованино име непожељно

Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких удружења из Хрватске

Latinica

Комеморацији жртвама усташког логора у Јадовну присуствовао је и председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир. У разговору за "Вести" он открива како му се једна Српкиња из Загреба пожалила да јој је ћерка променила име.

- Госпођа ми је испричала како је недавно њена ћерка која се звала Јована, променила име. На питање мајке зашто то чини, она јој је одговорила да амбијент у коме сада живе није у складу са њеним именом! Значи, Хрватска иде у ЕУ, али у њој и даље влада амбијент непожељан за српска имена - каже Будимир.

Откуд онда у говору над Шарановом јамом Тадић каже да је дошао и да ода поштовање антифашистичкој борби Месића и Јосиповића?
- То се само може подвести под демагогију, јер је реалност нешто сасвим друго. Ми смо живели у демагогији такозваног братства и јединства пуних 50 година и такве паралеле су нас и довеле до тога да се ствари игноришу и да се Јадовно и слична српска стратишта гурају под тепих. И Јосиповић и Месић имали су прилику да то исправе, али нису. Месић више стоји на позицији своје изјаве да су "Срби донели блато на својим опанцима", него на сопственој улози у антифашистичкој борби. И од Јосиповића смо више очекивали јер данашња Хрватска сматра да је овај последњи рат продужетак антифашистичке борбе из Другог светског рата. А то је тешко логично повезати.

Зашто?
- Јер се зна да су антифашистички борци у Хрватској 90 одсто били Срби. Тада се десио геноцид над Србима, а сада су Срби прогнани. Значи да се политика Загреба уопште није променила када су Срби у питању. Најмање што очекујемо од њих је да те кости из велебитских и других јама коначно буду извађене и сахрањене по православном обичају и да садашњи Загреб коначно направи дисконтинуитет од НДХ.

Хрватској је одобрен пријем у ЕУ, а претходно није решила проблем српских избеглица и њихове имовине?
- ЕУ није добро поступила. Очекивали смо да ће бити испоштовани стандарди основних људских и грађанских права избеглих из Хрватске, али нас Брисел није послушао. Плашим се да гурање под тепих тих проблема може довести до нових сукоба у будућности, иако то нико од нас не жели. Пола милиона српских избеглица ништа друго не жели до да им се испоштују њихова основна људска и грађанска права.

Откуд сада пола милиона избеглица?
- Зато што нас има свуда по свету, на свим континентима, не само у Србији. Има нас свуда осим тамо где би требало - у завичају.

Када сте предали петицију у Брисел, у којој сте тражили да се пре пријема Хрватске прво реши питање избеглица, да ли вам је позитивно одговорено?
- Било је неких одговора који су могли да иду у том правцу, али нажалост они који су у овом моменту одлучивали нису на то обраћали пажњу. То значи да ни у Европи по том питању нема консензуса.

Извор: Vesti online