Игор Мандић на Јадовну 26. јуна 2011.
Ја долазим из Загреба. Долазите испред неке удруге? Не, из властитог осјећаја туге, јада и биједе. Јел` вам неко овдје погинуо? Није, није, није, ја припадам народу који је чинио ове злочине, и због тога и долазим овдје, ја ништа не окајавам, али ми је тужно и тјескобно кад се сјетим свега овога, кад прочитам, кад знам шта је било, кад упознам људе који су изгубили своје, онда им се морам придружити.
Овдје сам из срамоте, јада и биједе. Бијеса што је менталитет руље која је то изводила још жив. Усташки кољачки менталитет још столује у хрватском народу и то могу викати с небодера на загребачком Тргу Републике. А овдје су му коријени. И због тога стижем, да се придружим остацима овог побијеног народа. Док год постоје злоћудни повици на стадионима, графити… а иза тога мржња и ирационално бјеснило потпомогнути политиком, неће бити среће. Што је најгоре, иза свега се крије и интерес цијеле фашистичке Европе. Имамо, истина, добре темеље у нашем фашизму, али нам Европа у свему јако добро помаже – каже Мандић.