Хладнији рат

А да се мало окренемо будућности? Чему то копање по ранама из прошлости, зар не видите да се тиме само распирује етничка нетрпељивост, говорили су тронуто западни амбасадори и водећи либерални интелектуалци док су почетком деведесетих година свештеници вадили кости из херцеговачких јама.

Нису помогли аргументи да је реч о злочинима о којима се предуго ћутало, да има хиљаде потомака који већ деценијама траже гроб својих најближих, док су усташки егзекутори умирали некажњени на некој плантажи воћа у Јужној Америци. Та вриштећа неправда као да је морала да остане зацементирана у некој јами како не би била уздрмана непоновљива етничка толеранција, остали су уверени многобројни западни тумачи балканске трагедије. Али готово исти људи остају неумољиви када кажу да неће бити мира док се сви народи, али Срби посебно, не суоче до краја и без икаквог релативизовања са свим злочинима који су се догодили пре четврт века.

Тако је, негде изнад потресних, трагичних судбина многих жртава, успостављен механизам у којем мрачна прошлост или кривица постају само обичан алат великих сила или штап за дисциплиновање неког народа. А обични људи остављени у уверењу да су се злочин и казна срели само у роману Фјодора Михајловича. Као да је направљена нека историјска веш-машина у којој се, према пропагандним потребама, перу нацистички злочини, гужвају и скупљају жртве или херојства и затим стављају на покретну жицу која повезује историју и енергетику.  

Зато и откриће „Њујорка тајмса” да су ЦИА и ФБИ ангажовале најмање хиљаду бивших нациста у хладноратовској борби против комунизма у Србији није дочекано као велика сензација. Већ смо видели да им није сметало да на власт у неким источноевропским земљама дођу симпатизери нациста, па зашто би се онда чудили што су многи нацисти били њихови агенти или доушници – тако би могла да гласи нека имагинарна, а опет сасвим реална изјава српског посматрача, који је у себи у протекле две деценије у себи скупио завидне резерве ироније и цинизма.

Али и тај цинизам би могао да попусти док се у истом тексту чита како је пет година од пада Берлинског зида ЦИА извршила притисак на америчко тужилаштво да обустави истрагу против њиховог бившег сарадника из околине Бостона који је био осумњичен за масакр над десетинама хиљада Јевреја у Литванији.

Свако ко жели да види како лако страдају историја и чињенице у судару са вишим, идеолошким циљевима треба само да пажљивије прати велике светске медије: готово да нема ниједног великог западног медија у којем није повучена паралела између Путина и Хитлера, док исти медији тешко примећују како се у „прозападној Украјини” одвијају параде хиљада Хитлерових сабораца.

Од протеклог хладног рата, бивша Југославија је имала користи, али није јасно како ће Србија проћи у хладнијем рату који је почео у Украјини. И како ћемо завршити Други светски рат.

Пише: Батић Бачевић

 

Извор: ПОЛИТИКА