Душан Басташић – О старцу Вукашину и геноциду над Србима за време, пре и после НДХ

После пуно година од злочина над Србима у НДХ и после прикривене истине о свим догађајима, логорима и патњама, није лако истраживати и доћи до правог стања ствари без храбрости упорности и подршке. Ипак, Удружење „Јадовно 1941.“ се бави овим послом. Оно што истраживачима даје снагу да раде на овом проблему је важност памћења о свом народу, значај прошлих испреплетаних догађаја, који нам могу помоћи да разумемо и садашњост; снаже их речи старца Вукашина, „Само ти, синко, ради свој посао“, јер је то сведочење тренутка најгорих мука једног човека, који бира да без опирања и било какве злобе и горчине поступа – за разлику од свог мучитеља.

Интригантан је и податак, да се после Другог светског рата није помињала чињеница о страдалима у Јадовну, чак и међу породицама, настрадалих – ради мира и „братства и јединства“, а да не помињемо, да се од стране институција прикривао тачан број мртвих, као и број јама и логора у којима су људи мучки убијани. Болно је и сазнање, да је и католичка црква имала удела у организовању злочина на просторима НДХ. Међутим, Душан Басташић, наводи да није најзначајнији тачан број пострадалих, већ знање о суштини проблема, истина о начину мучења људи и циља свега тога – јер ако то заборавимо, онда имамо проблем са идентитетом, као народ.

Оно што данас ствара додатне потешкоће су данашње прилике на простору Хрватске. Реч је о отежавању посла истраживачима, тежњи да се све заборави… Имамо и ситуацију, која је наступила после грађанског рата деведесетих година 20. века, а то је да су Срби, који су до тада живели на подручју Хрватске, после ратних превирања отишли у Србију или друге државе – неки су остали и данас живе у Хрватској. Ова чињеница је битна за размишљање о идентитету, јер у Хрваткој постоји тежња, да се Срби који живе тамо, асимилују, национално, верски…

Једино што нам остаје је, да се „поткујемо“ знањем, схватимо важност истине, причамо млађима о томе, како заувек не бисмо изгубили сопствени идентитет и стално поништавали себе као припаднике једног народа, који је мучен и нападан небројено пута.